Apokalipsa insekata kakve nije bilo: Polako izumiru, posledice će biti teške za ceo svet
© Foto : Pixabay
Pratite nas
Entomolog Dejvid Vagner je kao dečak šezdesetih godina prošlog veka često trčkarao porodičnom farmom u Misuriju i lovio svice, stavljao ih u staklenu teglu, potom zatvarao poklopac i noću je odlagao pored kreveta. Ali danas, poput mnogih insekata u svetu, svici nestaju, kako naučnici kažu, u globalnoj apokalipsi insekata.
Dok razne ljudske aktivnosti ubrzano transformišu planetu, globalna populacija insekata opada stopom bez presedana - do dva odsto godišnje. Zbog krčenja šuma, upotrebe pesticida, veštačkog osvetljenja i promene klime ova sitna stvorenja bore se za preživljavanje zajedno sa usevima, cvećem i ostalim životinjama čija egzistencija zavisi upravo od njih.
„Insekti su hrana koja je potrebna svim pticama i ribama. Oni su spona koja povezuje sve slatkovodne i kopnene ekosisteme na planeti“, kaže Vagner, koji danas radi kao entomolog na Univerzitetu „Konektikat“.
Stablo života
Insekte nalazimo gotovo svuda - pužu kroz krošnje prašume, ukopavaju se u tlo, žive u slatkovodnim jezerima i, naravno, lete vazduhom. Na biološkom „stablu života“, koje klasifikuje organizme da bi opisalo njihov međusobni evolucioni i genetski odnos, insekti spadaju među zglavkare, jedan od 40 ogranaka životinjskog carstva.
Kada je u pitanju raznolikost, insekti su bez premca jer čine dve trećine od više od jedan i po miliona dokumentovanih životinjskih vrsta na svetu uz dodatne milione insekata koji verovatno još nisu otkriveni, kažu naučnici.
Poređenja radi, na svetu ima otprilike 73.000 kičmenjaka ili životinja, od ljudi, preko ptica do riba i oni predstavljaju manje od petodsto poznatog životinjskog carstva, podaci su Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).
Njihova važnost za okolinu je nemeriva. Insektisu ključni u lancu ishrane jer se njima hrane ptice, gmizavci i sisari, poput slepih miševa. Za neke životinje insekti su jednostavno poslastica. Orangutani uživaju u konzumiranju termita!
Oko dve hiljade vrsta insekata zastupljeno je u ljudskoj ishrani, ali insekti su puno više od hrane. Od njih zavise i poljoprivrednici jer im oprašuju useve i kultivišu tlo da bi ga održali zdravim i plodnim. Insekti globalno oprašuju više od 75 odsto useva, a njihov „posao“ vredan je oko 577 milijardi dolara godišnje.
Časopis „Bio sajens“ je objavio podatak po kom u Sjedinjenim Državama insekti obavljaju posao koji je 2006. procenjen na 57 milijardi dolara godišnje. Samo insekti balegari za stočarsku industriju SAD obavljaju posao vredan oko 380 miliona dolara godišnje. Istraživanje je pokazalo da razgrađuju đubrivo i „prekopavaju“ tlo na pašnjacima.
Manje insekata „znači manje hrane, jer pada prinos svih useva“, kaže ekolog Dej Gulson sa Univerziteta u Saseksu.
On dodaje da oprašivanje oko 80 odsto biljaka u prirodi zavisi od insekata.
„Ako broj insekata nastavi da se smanjuje, posledice za ekosisteme generalno i za ljude mogle bi da budu katastrofalne“, kaže Gulson.
Smanjenje broja insekata
U poslednjih 150 godina svet je izgubio između pet i 10 odsto svih vrsta insekata ili između 250.000 i 500.000 vrsta, podaci su studije iz februara 2020, objavljene u časopisu „Biolodžikal konzervejšen“.
U tropskim predelima ponekad je „izuzetno teško identifikovati insekte, jer tamo ima mnogo više vrsta nego što smo navikli“, kaže evolucioni ekolog Danijel Janzen, profesor sa Univerziteta u Pensilvaniji. „Više vrsta ima unutar 100 kilometara od mojeg prebivališta u nacionalnom parku na severozapadu Kostarike nego u celoj Evropi“, dodaje on.
Janzen kaže da je „teže otkriti problem ako ne znate tačno šta imate napolju“.
Po analizi iz aprila 2020. objavljenoj u časopisu „Sajens“, planeta Zemlja svake decenije gubi oko devet odsto svoje populacije insekata koji žive na kopnu. Drugi rad iz januara 2021. godine pokušao je da predstavi jasniju sliku stanja, objedinivši podatke iz više od 80 studija o insektima. Otkriveno je da je godišnje manje za jedan do dva odsto insekata. Poređenja radi, ljudska populacija godišnje raste za nešto manje od jedan odsto.
„Čak i ako uzmete najnižu granicu od jedan odsto godišnje, nakon samo 40 godina sa planete nestaje više od jedne trećine vrsta i jedne trećine jedinki, što znači da je izgubljena trećina celog stabla života“, rekao je Vagner, koji je vodio metastudiju iz 2021, objavljenu u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Stvarnost je, međutim, verovatno gora. Vagnerov tim nudi, kako je kazao, „neverovatno konzervativnu“ procenu gubitka, istaknuvši da se brojne studije o insektima sprovode u zaštićenim područjima kao što su prirodni rezervati.
Napuštena poljoprivredna zemljišta ili gradovi verovatno bi otkrili puno manji broj insekata.
Svet prepun opasnosti
Nestanak insekata ne može da se pripiše nijednom pojedinačnom uzroku. Stanovništvo se suočava saviše istovremenih pretnji - od gubitka staništa i industrijskog načina gajenja do promena povezanim sa klimom. Preopterećenje ugljenikom iz kanalizacije i veštačka đubriva močvare su pretvorili u „mrtve zone“, noćno nebo preplavljuje veštačko svetlo, a rast urbanih sredina karakteriše sve više područja pod betonom.
„Donedavno je gubitak plodne zemlje bio najveći pojedinačni pokretač“ smanjenja broja insekata, kaže Vagner i dodaje: „Ali klimatske promene postaju daleko ozbiljnija i zlokobnija pretnja jer se isušuju delovi planete koji su ranije bili konstantno vlažni. A to je apsolutno katastrofalno za mnoge insekte“.
Insektima šteti i uvoz stranih biljaka, koje počinju da dominiraju novom životnom sredinom.
Pobednici i gubitnici
Premda je situacija za insekte generalno prilično loša, nekim vrstama insekata uspeva prilagođavanje i preživljavanje.
„Generalno, insekti štetočine uspevaju da se održe jer se oni brže razmnožavaju i pogoduju im uslovi u kojima „vladaju“ ljudi, kao i sav otpad koji ljudska vrsta proizvodi jer u njega polažu jaja“, rekao je Gulson.
Više temperature vazduha, na primer, podstiču razmnožavanje potkornjaka planinskog bora. Ta vrsta je za dvadeset godina uspela da desetkuje otprilike 260.000 kvadratnih kilometara severnoameričkih šuma.
Sa nestankom insekata nestaju i grabljivice koje se njima hrane. U Severnoj Americi gotovo sve ptice pevačice svoje mlade hrane insektima.
Od 1970. broj ptica u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi pao je za 29 odsto, što je 2,9 milijardi, a naučnici veruju da je to povezano sa manjim brojem insekata u svetu. Neka istraživanja upućuju na to da sve veća upotreba insekticida utiče na smanjenje broja lastavica.
Vagner zaključuje da „priroda jednostavno nestaje vrlo sporo. S nestankom insekata „nestaju grane i grančice stabla života. Postupno ga uništavamo, a za sobom ostavljamo ogoljeno i ružno stablo“, preneo je „Indeks“.
