Rusija, Rusija, sankcije, pa sve ostalo: Šta donosi samit EU i Zapadnog Balkana /video/
20:18 05.12.2022 (Osveženo: 20:19 05.12.2022)
© AP Photo / Andreea Alexandru
Pratite nas
Evropska unija sa samita u Tirani želi da pošalje poruku Rusiji. Brisel je glasnogovornik Amerike a ne evropskih država - samo su neki od stavova sagovornika Sputnjika iznetih pred sutrašnji samit Evropske unije i Zapadnog Balkana.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da je posle konsultacija sa Vladom Srbije odlučio da za „dobrobit naroda“ ide na Samit EU-Zapadni Balkan koji se održava u Tirani.
Samit poruka Rusiji
Vučić se ranije tokom dana susreo i sa Miroslavom Lajčakom, evropskim posrednikom u dijalogu Beograd-Priština, sa kojim je razgovarao i o formiranju Zajednice srpskih opština.
Da li je i zašto je ovaj samit toliko bitan, kako tvrdi domaćin skupa, albanski premijer Edi Rama? Šta EU može da ponudi Srbiji i u kom pravcu se kreću odnosi na relaciji Beograd – Priština - Brisel? O svemu tome u emisiji Svet sa Sputnjikom govorili su Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, i dr Mina Zirojević iz Instituta za uporedno pravo.
Evropska unija, ističe Drecun, želi da pošalje jaku poruku kad je u pitanju region a ona se ogleda u demonstriranju jedinstva i davanju značaja nivou sastanka.
„Žele da pošalju poruku prvenstveno Rusiji, da ona nema šta tu da traži, da je to zona pod dominantnim uticajem Zapada odnosno EU i da sve zemlje regiona treba svoju budućnost da grade u dogovoru sa EU i idu putem koji ona trasira, ma koliko taj put bio neizvestan i kontradiktoran kad su u pitanju stavovi članica Unijie“, objašnjava naš sagovornik.
Evropska unija, napominje Drecun, ovaj sastanak izgleda doživljava kao jedan od načina za obuzdavanje Rusije.
„To je taj geopolitički aspekt koji čitav ovaj region dovodi u ulogu taoca sukoba u Ukrajini, i to se pokazuje i preko agende koja je već definisana, šta će biti na dnevnom redu: Rusija, Rusija, sankcije, pa onda sve ostalo“, napominje Drecun.
Dobra odluka odlazak u Tiranu
Što se tiče odlaska srpskog predsednika u Tiranu, po Drecunu je to ispravna odluka iz više razloga.
„Kad pogledate da će Vjosa Osmani predstavljati vlast privremene samouprave na Kosovu i Metohiji i da će tu biti i neki drugi iz regiona koji čvrsto stoje iza Kosova, onda je za očekivati da njihovi govori budu upereni isključivo protiv Srbije i strateškog partnerstva Srbije i Ruske Federacije, te da će pokušati da stvore krajnje negativnu sliku o našoj ulozi i zato je dobro što je predsednik Srbije odlučio da ide,“ kaže Drecun.
On podseća da predsednik Srbije ranije smatrao da niko iz Srbije ne treba da ide na samit zbog nereagovanja Brisela na odluku Aljbina Kurtija da poništi izbornu volju srpskog naroda na KiM i da u njihovo ime ubaci na mesto ministra u tzv. Vladi Kosova Nenada Rašića, nekoga ko nema podršku srpskog naroda.
„Ta odluka ne samo da nije u skladu sa postojećim zakonima KiM nego je i neopravdana. Znači, nema ni legalitet ni legitimitet. Legalitet nema ni u skladu sa takozvanim Ustavom Kosova, a legitimitet jer ne možete postaviti na mesto ministra nekoga ko je dobio manje od jedan odsto glasova na izborima, a poništite 30.000 glasova koliko je dobila Srpska lista,“ napominje Drecun.
To prvo upozorenje srpskog predsednika je bilo veoma snažno, dodaje naš sagovornik, i odmah je usledila jača reakcija EU ali opet nedovoljna.
„Dosta nam je više tih verbalnih izjava od onoga „obe strane“ što već i vapci znaju da cvrkuću, do toga da se ipak nekada malo osudi Priština ali se ništa konkretno ne preduzme. U okviru svega toga je naravno dobro da naš predsednik bude tamo. Takođe nema nikakve dileme da zapadne diplomate smatraju da je Vučić nezaobilazna politička figura, ne samo u regionu, već da je nesumnjivo najjači regionalni lider i da prestavlja zemlju koja je najuticajnija i najznačajnija u regionu. On je i u evropskim krugovima, bez sumnje jedan od viđenijih lidera i samit bez njegovog prisustva bi bio obesmišljen,“ uveren je Drecun.
Kontradiktorne poruke o proširenju EU
Drecun kaže da mu je za oko zapalo da je u agendi koja će se naći na stolu u Tirani umesto uobičajene floskule „evropska perspektiva“ malo drugačije definisan taj put zemalja regiona ka EU, iako ne postoji zvaničan stav Unije da je ona spremna za proširenje.
„S jedne strane imate Mađarsku koja snažno podržava Srbiju, Nemačku kao najuticajniju članicu koja se deklarativno zalaže za članstvo u EU, ali da li zaista tako misli … A onda imamo izjavu portugalskog premijera koja je potpuno marginalizovana a koji je rekao da EU ne može da ispuni očekivanja zemalja Zapadnog Balkana, i da EU za to nema para. Dakle, to su neki kontradiktorni procesi koji će verovatno biti malo potisnuti jer Samit uvek treba da se završi sa obećavajućom perspektivom,“ navodi Drecun.
Brisel je glasnogovornik Amerike
Dr Mina Zirojević iz Instituta za uporedno pravo na pitanje šta realno EU može da ponudi Srbiji, opipljivo a ne samo verbalno, kaže da odavno ne vidi nikakvu perspektivu EU, iz razloga što ni članice Unije sve više ne veruju Briselu zbog toga što je on više glasnogovornik američkih ideja nego što su to stvarno glasovi nekad suverenih država Evrope.
Sigurna sam, dodaje Zirojević, da Evropa ima šta da ponudi Srbiji a i Srbija da ponudi Evropi ali ne ovoj Evropi i ne ovom Briselu. Ona to ilustruje i činjenicom da EU hvali Prištinu na njenom putu ka EU, izvlačeći pritom samo jednu tačku – da su navodno spustili nivo korupcije, a ne pominje trogovinu oružjem, organima, ljudima, narkoticima...
Nadovezujući se na pitanje šta EU može da ponudi na samitu, Milovan Drecun ističe da je iz agende sastanka očigledno da Unija želi da natera sve zemlje regiona da slede njen put prema Rusiji koji se u ovom trenutku zasniva na sankcijama.
„Zato nude između ostalog da zemlje regiona učestvuju u paketu zajedničke nabavke energenata. Mada i tu vidimo diskriminatorski odnos , neke zemlje su izuzete od naftnog embarga, Holandija od zabrane uvoza dijamanata. Ali to znači da EU koristi neka sredstva kao neki vid šargarepe da bi se prihvatila njena spoljna politika. Govori se zatim o tome da imaju neki fond koji nameravaju da plasiraju za privredni razvoj“, nabraja Drecun uz ocenu da je reč o pitanjima koja najviše odgovaraju Evropskoj uniji ali od kojih i zemlje regiona treba da imaju neku korist.
Na pitanje ima li realnih osnova da se na samitu čuje da je Priština pogrešila kad je imenovala Nenada Rašića za ministra ili nešto pozitivno oko ZSO, Drecun kaže da će Evropa pokušati da izbegne da se tako nešto nađe u njihovom dokumentu, a veruje da će Vjosa Osmani i ostali pokušati nešto da proguraju i Beograd optuže da je destabilizujući faktor i da to radi u interesu Moskve.
Zato je, kaže, jako je bitno da prisustvo našeg predsednika omogući da se taj završni dokument uskladi sa interesima Srbije što je moguće više i da se onemoguće oni koji bi želeli da proguraju neku priču o KiM koja je suprotna našim stavovima.
Kosovo u UN bi bilo ključ za veliku Albaniju
Drecun kaže da je EU stavila formiranje ZSO na poslednje mesto da bi to bila kao neka nagrada Beogradu u skladu s onim što Kurti kaže - da se prvo dogovorimo o međusobnom priznanju lako ćemo onda rešiti ZSO.
„Ukoliko, a to se neće desiti, Kosovo postane član UN, moći će da menjaju postojeći Ustav koji im zabranjuje pripajanje drugoj teritoriji, da organizuju referendum i ko će onda kao članici UN da im ospori pravo da organizuju referendum i da se ujedine sa Albanijom čime bi automatski postali članica NATO pakta. I tako bi nam vezali ruke. Da bi nas preveslali ovi sa Zapada traže da lažnoj državi Kosovo otvorimo put ka UN i time ka stvaranju velike Albanije. Ali hajde mi prvo da oformimo ZSO pa da vidimo i da razgovaramo o UN ali to ne znači da ćemo mi to da prihvatimo,“ napominje on.
Zirojevićeva podseća da je Kurti rekao da priznanje Kosova više nije na kraju već u središtu procesa.
„U nemačko-francuskom predlogu od devet tačaka samo jedna tačka ne govori o nezavisnosti Kosova,“ ističe naša sagovornica
Drecun dodaje da iako je Amerika stvorila lažnu državu Kosovo u ovoj fazi njoj ne odgovaraju sukobi na ovim prostorima. Zašto, i šta su još o ovoj temi rekli sagovornici gledajte u video emisiji Svet sa Sputnjikom.
