Uputstvo za građane: Koje kredite je rizično uzimati
14:01 04.12.2022 (Osveženo: 13:06 13.04.2023)
Pratite nas
Najkraće rečeno, ne bi trebalo uzimati kredit za kupovinu robe koja kraće traje od perioda otplate duga banci, sažeo je za Sputnjik urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac.
Koje kredite je rizično podizati, a zbog kojih ne bi trebalo da vas boli glava u opštim uslovima nesigurnosti i inflacije pitanje je na koje bi veliki broj građana želeo da zna odgovor.
Uzelac ocenjuje da i u sadašnjim okolnostima važi univerzalni odgovor – dobar je kredit čija otplata neće napraviti novi problem.
Na pitanje koje kredite u ovoj situaciji ne bi trebalo uzimati, Uzelac je bio konkretan:
„Ne bi trebalo uzimati kredit da biste kupili ono što će trajati kraće od otplate kredita. Konkretno, ako kupujete kreditom televizor koji ćete koristiti pet godina, a kredit ćete otplaćivati 10 godina, jasno vam je da ćete pet godina biti bez televizora. I to je u stvari merilo. Ako ste rešili da uđete u stambeni kredit, to je investicioni kredit zato što, ako ga otplaćujete 20 godina platićete nešto što ćete koristiti sigurno 100 godina, ili vi ili vaši potomci“.
Neke kredite ne treba podizati
Namena kredita diktira ispravnost njegovog podizanja, ističe Uzelac. Ako ste rešili da odete na letovanje sa kreditom nema tu ništa pogrešno, ali ako zbog otplate tog kredita ne idete narednih pet godina na letovanje onda to treba da bude svesna odluka, smatra urednik portala „Kamatica“.
Tu se, savetuje on, ne treba voditi procentima ni kamatom, već konkretnim iznosima novca za koje samo pojedinac zna da li ima sposobnosti da ga zaradi.
„Različiti ljudi različito funkcionišu. Nekoga je strah kredita i ne želi nikakav kredit, ni najmanji. Neko, s druge strane, krene u kredit i shvati da je zagrizao više nego što može, dođu u problem, ali i reši problem na ovaj ili onaj način“, napominje Uzelac.
CC BY-SA 3.0 / Wikipedia/NMedjedov / Narodna banka Srbije je zaoštrila monetarnu politiku, ali to nije uticalo na zainteresovanost građana za kredite
Narodna banka Srbije je zaoštrila monetarnu politiku, ali to nije uticalo na zainteresovanost građana za kredite
Samo individualna odluka
Uzelac za Sputnjik kaže da za odluku o kreditnom zaduživanju ne utiču nikakave eventualne garancije ko god da sa njima u javnost izlazi, već je to uvek individualna odluka. Ona, pre svega, zavisi od zarade koju pojedinac trenutno ima, ali i od kapaciteta i mogućnosti da zarađuje i u budućnosti.
„Najbolje je uzeti onaj kredit koji ćete bez problema otplatiti. To bi bila univerzalna vodilja i to znači da rata koju ćete u budućnosti plaćati ne pravi nikakav problem. A to znači da zbog nje ne oskudevate ni u čemu, da zbog nje ne dođete u situaciju da ne idete ni na odmor, ili da sebi ne priuštite nešto što ste ranije radili. Iznos koji uzimate treba da bude rukovođen tim, jer samo tako je napravljena računica kojom se dolazi do kredita koji rešava problem“, objašnjava naš sagovornik.
Rastu kamate
Od kada je američka centralna banka (Fed), sredinom marta ove godine, u obračunu sa visokom inflacijom, podigla referentnu kamatnu stopu prvi put od kraja 2018. godine, a krajem jula to uradila i Evropska centralna banka posle čak 11 godina, pitanje isplativosti uzimanja kredita postalo je neizbežno.
© Sputnik / Aleksandar MilačićOdluka o kreditu uvek je individualna i zavisi od primanja pojedinca i sigurnosti zarade
Odluka o kreditu uvek je individualna i zavisi od primanja pojedinca i sigurnosti zarade
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Narodna banka Srbije je sa zaoštravanjem monetarne politike krenula još oktobra prošle godine. Pre petnaestak dana je osmi put od tada intervenisala podizanjem referentne kamatne stope, povećavši je na 4,5 odsto. To se ipak nije odrazilo na zainteresovanost građana za uzimanjem kredita.
„Broj zahteva za kreditima je sličan, samo su volumeni plasmana nešto manji, što je i očekivano upravo zbog restriktivne monetarne politike“, kaže za Sputnjik generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.