00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
20:30
30 min
VESTI (repriza)
Sukob u Ukrajini napada zapadnim raketama na Rusiju poprimio globalni karak
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

I Hitler je želeo da deli Rusiju- hoće li se raspasti NATO /video/

© KENZO TRIBOUILLARDZastava NATO-a ispred sedišta organizacije u Briselu
Zastava NATO-a ispred sedišta organizacije u Briselu - Sputnik Srbija, 1920, 04.12.2022
Pratite nas
I Hitler je želeo da deli Rusiju. Paralelno sa tim, ali i pre nego što stigne do Moskve, nameravao je da demontira Sovjetski Savez.
To je najpre pokušavao jačanjem separatizma na zapadnim granicama, od Baltika do crnomorsko – kavkaskog pojasa, stvaranjem (polu)zavisnih državolikih tvorevina ekstremne antiruske orijentacije, a potom i okupacijom preostalog dela teritorije, po transverzali Arhangelsk – Astrahanj.
Na evropskom delu sovjetske teritorije bila bi uspostavljena četiri „rajhskomisarijata“ za Ostland (baltičke zemlje, Belorusiju i severozapadnu Rusiju), Kavkaz, Ukrajinu (uključivao bi i južnu Rusiju) i centralno – severne oblasti. Ostaci ostataka ruske države nastavili bi da funkcionišu pomereni u azijski deo, istočno od Urala.

Veliki ruski gradovi trebalo je da nestanu

Za velike ruske gradove, pre svega Kijev i Lenjingrad predviđeno je nestajanje, kako je tada pisano: „pre nego što ih zauzmemo, artiljerijskim udarima i avionskim napadima treba ih pretvoriti u ruševine“.
Moskva bejaše isuviše velika za rušenje, a i sam Hitler se plašio da može postati stecište sovjetskih partizana koji će tu neprekidno izvoditi diverzantske akcije, te se kalkulisalo sa njenim potapanjem. Jednostavno, otvaranjem kanala Moskva – Volga i preusmeravanjem još nekoliko manjih vodotokova na mestu prestonice nastalo bi veštačko jezero.

Povampirene paklene ideje

Rusija je ponovo u ratu. Ovoga puta hibridnom, čiji se kontinuitet može pratiti od 2014. godine. Samim tim, reaktualizovane su i priče o podeli njene teritorije. Najpre izokola i u „marginalnim raspravama“, a potom, nakon eskalacije Ukrajinske krize i sve otvorenije.
Različiti autori puštaju mašti na volju, pa se zato mogu i pronaći različite geografske karte na tu temu. Republika Saha, Altajska Republika, Uralska Republika, Evenkija, Čečenija, Dagestan, Tatarstan, Burjatija, Tuva, Hakasija, protokom vremena se i broj kandidata za sticanje „nezavisnosti“ uvećava.
U određenoj meri, ovakav pristup može se povezati sa radom foruma „Slobodni narodi Rusije“, koji je od maja do septembra 2022. godine već tri puta održavan u Varšavi, Pragu i Gdanjsku. Tu se separatizam otvoreno podstiče, uz provlačenje narativa o „deokupaciji“ i „dekolonizaciji“.
Konstruiše se okvir za „novo čitanje“ istorije. Rusi su okupatori svih naroda u komšiluku, a Rusija kolonizator kao što su bile i sve ostale evropske imperije. U određenoj meri, ovakav pristup može se povezati i sa poznatom tezom kako su ruski resursi preobimni i trebali bi da pripadnu „svetskoj zajednici“.
Medlin Olbrajt je, sa velikim zakašnjenjem, 2015. godine demantovala da je to ikada izjavila, tek nakon što je u tom kontekstu pomenuo sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev. U svakom slučaju, o tome se onoliko pisalo i govorilo još od kraja devedesetih godina, bez obzira na to ko je autor teze.

A šta ako Rusija pobedi

Hibridni rat se vodi i na propagandnom, informativnom, kulturnom i političkom planu, pa se i priča o raspadu Rusije zbog toga reaktualizuje. Međutim, težinu celoj stvari dodatno daje obrazloženje koje se nudi. Neminovnost raspada Rusije objašnjava se kao posledica izgubljenog rata.
E sada, ako se stvar posmatra iz dijametralno suprotnog ugla, onda je sasvim opravdano postaviti i pitanje: a šta će se desiti ukoliko Rusija pobedi? Da li će to automatski značiti da se NATO raspada?
Poljski premijer Mateuš Moravjecki već je, tokom sastanka Lublinske trojke (Poljska, Ukrajina, Litvanija) upozorio:
„Može biti samo jedan ishod: ili će pobediti Ukrajina ili će cela Evropa izgubiti!“

A šta će biti sa Evropom

Kakav će ishod biti za Evropu, šta su kratkoročne, a šta dugoročne projekcije - teme su za širu raspravu, tek ono što se Moravjeckom može zameriti jeste da kao i brojne kolege poistovećuje odrednice Evropa i EU.
Da, EU će izgubiti. Kako sada stvari stoje, a ništa ne ukazuje da će se drastično menjati, EU će katastrofalno izgubiti.
Može li onda NATO na evropskom tlu nastaviti da funkcioniše kao i do sada? Može li NATO nastaviti da funkcioniše kao i do sada ako taj, najmoćniji vojni savez u istoriji čovečanstva zazire od direktnog oružanog sukobljavanja sa Rusijom?
Ne dokazuje se sopstvena moć u ratovima protiv Avganistana, Iraka, Libije ili Srbije.
Takvi ratovi sa, u svakom pogledu neproporcionalno angažovanim snagama i resursima sukobljenih strana, mogu biti dovoljni kao sredstvo za geopolitičko napredovanje i održavanje poželjne strukture svetskog političkog sistema, no i ništa više od toga.
Jer, geopolitičko napredovanje je zaustavljeno, a struktura svetskog političkog sistema transformiše se u nepovoljnom smeru za NATO još od 2008. godine.
Sada se moć dokazuje direktnom konfrontacijom sa akterima koji zaustavljaju geopolitičko napredovanje i menjaju međunarodne odnose. Udarati po Avganistanu, Iraku, Libiji ili Srbiji nema nikakvog smisla, ne donosi apsolutno nikakav politički rezultat. Isto kao što vođenje posredničkog rata protiv Rusije, oslanjanjem na režim Vladimira Zelenskog i „kijevsku pešadiju“ ne može doveka trajati niti doprineti konačnoj vojnoj pobedi.

Zapad nema saveznike u ostatku sveta

O širim aspektima krize, dešavanjima u bezbednosnom i političkom okruženju i implikacijama po sam NATO ne treba mnogo trošiti reči. Kolektivni Zapad suštinski je ostao bez ijednog saveznika u nezapadnom delu sveta.
Pritom, političkim odlukama uperenim protiv Rusije, bezobalnim naoružavanjem kijevskih snaga i finansijskom pomoći Ukrajini, članice NATO uporno pokazuju da za njih druge opcije jednostavno nema. Svesno ili nesvesno, sada je svejedno, tek, „uleteli su“ u igru nultog zbira. Ratovaće do poslednjeg Ukrajinca, snabdevaće ih po cenu sopstvenog razoružavanja. Na delu je primena strategije: ili pukovnik ili pokojnik!
Ako se lakonski konstatuje kako će Rusija snositi drastične posledice izgubljenog rata, zašto se onda istovetan zaključak ne bi mogao odnositi i na NATO!? Pokojnici se ukopavaju, ne ostaju na sceni.

Moskva ima samo jedno rešenje

Ponovno podgrevanje teze o raspadu Rusije, u igri nultog zbira i uz pokušaje podsticanja separatizama na njenoj teritoriji onemogućava bilo kakve pregovore, utiče na produžavanje hibridnog rata u nedogled i ostavlja zvaničnoj Moskvi samo jedno rešenje: da pobedi! Po svaku cenu.
Isto kao što je i Hitler ostavio zvaničnoj Moskvi samo jedno rešenje. A nakon toga, usledile su posledice. Krupne, temeljne, tektonske, one koje su promenile svet i međunarodne odnose u celini.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala