Miloš Radović o svom ocu Dušku Radoviću: Strašan laf, narogušen i ljut sav
19:19 03.12.2022 (Osveženo: 12:34 12.12.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević Miloš Radović
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Sin Duška Radovića, Miloš Radović pričao je u emisiji „Dok anđeli spavaju“ o odrastanju uz poznatog oca, očevoj široj porodici i savetu kog je dobio o roditeljstvu.
Duško Radović bio je vrlo moderan i sve nove stvari koje su se pojavljivale u raznim oblastima privlačile su ga, otkriva reditelj Miloš Radović, sin Dušana Radovića.
„Narod ga i danas voli i skoro 40 godina posle smrti, njegova popularnost je vrlo velika. Za to može da se zahvali društvenim mrežama i medijima koji ga stalno citiraju. Duško je stalno prisutan, on je uvek tu“, izjavio je Miloš Radović u emisiji „Dok anđeli spavaju“.
Duško Radović: Laf, narogušen i ljut sav
Kao dete, često je dobijao očeve razglednice u kojima se pojavljivala reč laf. Mislio je da je laf, u stvari, lav.
„Pitao sam ga kad se 'laf' pojavio i u njegovoj literaturi, rekoh šta ti to znači? Rekao je neko ko je specijalan, hrabar, odlučan, ničega se ne boji, mnoge voli a to ne pokazuje. I tako je nekoliko stvari o sebi rekao kroz tu formulaciju lafa. Laf je bio pojam koji je on upotrebljavao tajno da kaže nešto o sebi“.
Duško Radović bio je i onaj lav iz svoje pesme – „narogušen i ljut sav“, a u stvari, vedar i nasmejan. Završio je tu pesmu stihom „dok ga Brana jednog dana nije gumom izbrisao“. Hteo je da kaže nemojte misliti da je lav tako strašan, ni ja nisam tako strašan, lako me je izbrisati. A Brana iz pesme je Duškov najmlađi brat, mlađi 18 godina.
„Duška je rođenje Brane, dosta zbunilo. U prvo vreme nije imao neki kontakt s Branom, ali kad je Brana napunio četiri-pet godina, Duško mu se približio njemu i onda su bili jako bliski. Duško mu je stalno pisao, crtao“.
Duško i Matija: Takmičenje u vrcavosti i duhovitosti
Duškova porodica bila je „malo šira i u njoj su bili i njegovi prijatelji kao vrlo važni rođaci jer je potreba da bude stalno sa prijateljima bila velika. Duško Radović, Matija Bećković, Brana Crnčević i Stevan Raičković bili su grupa ljudi koji su se vrlo čvrsto držali i bili potrebni jedni drugima.
Najbolji Duškov prijatelj Matija Bećković počeo je da ih posećuje kad je imao 27-28 godina, a Miloš Radović je uvek bio impresioniran njim.
„Nije dolazio često, ali kad dođe, napravi se jedan tajac oko njega. Matija je bio toliko duhovit i imao je neku posebnu ineteligenciju, ima je i danas, ali tada još tako mlad, to je bilo nešto posebno. Imao sam priliku da slušam zajedno Duška i Matiju i to je bilo jedno takmičenje u vrcavosti i duhovitosti“.
„Budi bolji ćale nego što sam bio ja“
Miloš Radović je u godinama kad je počeo da otkriva sopstvene slabosti i nesigurnosti, hteo da dođe do pravih razloga zbog kojih su one nastale i postavljao je sebi pitanje da li to vuče iz porodice ili je to uticaj društva. Duško Radović je bio vrlo nezadovoljan što je upisao režiju, tako da Miloš smatra da su neke nesigurnosti koje su dolazile kasnije, dolazile i zbog očevih kritika.
Ali, razglednice koje je dobijao od oca kao dete bile su toliko nežne, lepe i nadahnute kao i pisma koja mu je pisao dok je bio u vojsci.
© Sputnik / Lola ĐorđevićObeležavanje stogodišnjice rođenja Duška Radovića u Malom pozorištu „Duško Radović“ u Beogradu.
Obeležavanje stogodišnjice rođenja Duška Radovića u Malom pozorištu „Duško Radović“ u Beogradu.
© Sputnik / Lola Đorđević
„Pisao mi je svakog dana. Svakog dana sam dobijao po jedno pismo, gusto kucana stranica na njegovoj pisaćoj mašini, i onda su ostali vojnici mislili da mi piše neka zaljubljena devojka, a mene je bilo sramota da priznam da mi piše otac“.
Duško je Milošu govorio „Budi bolji ćale nego što sam bio ja“, što je sebi postavio kao osnovni zadatak.
„Kad se Relja rodio, rekao sam sebi: Moraš sve da uradiš da budeš bolji ćale. Ne mogu da kažem kakav je rezultat, ali se nadam da jesam. Prvo, bio sam prisutan što sam smatrao vrlo važnim, a drugo, trudio sam se da sa Reljom uspostavim neki blizak kontakt, prijateljski, da ga ne plaši moje mišljenje, da ne budem strog. Trudim se da izbegnem sve ono što sam smatrao da su bile greške u vaspitavanju mene“, zaključio je Miloš Radović.