https://lat.sputnikportal.rs/20221202/skandal-francuski-institut-pozvao-ljubinku-milincic-na-debatu-o-putinu-pa-joj-zabranio-ucesce-1147215617.html
Skandal: Francuski institut pozvao Ljubinku Milinčić na debatu o Putinu, pa joj zabranio učešće
Skandal: Francuski institut pozvao Ljubinku Milinčić na debatu o Putinu, pa joj zabranio učešće
Sputnik Srbija
Francuski institut u Srbiji pozvao je glavnu urednicu Sutnjika Srbije da učestvuje u četvrtak uveče na tribini sa filozofom Mišelom Elčaninovim o Putinu, ali se... 02.12.2022, Sputnik Srbija
2022-12-02T19:41+0100
2022-12-02T19:41+0100
2022-12-02T20:42+0100
srbija
srbija – politika
debata
cenzura
francuski institut
ljubinka milinčić
ukrajina
rusija
vladimir putin
filozofi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/02/1147197544_0:220:3029:1924_1920x0_80_0_0_dfe3f00d5001f0ad64837fb731414ec6.jpg
Iako je domaćin uredno pozvao Ljubinku Milinčić a vest o njenom učešću gromoglasno najavili domaći mediji pre skupa, glavnoj urednici Sputnjika rečeno je da se njeno učešće otkazuje. Prethodno je događaj otkazan u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Tako su se na predavanju u prostorijama Francuskog instituta u Srbiji našli samo Francuz Elčaninov i domaći filozof Vladimir Cvetković.Nesporazum?Pošto je ulaz bio slobodan, reporter Sputnjika je prisustvovao događaju, pa smo pitali francuskog gosta da prokomentariše činjenicu da je nekoliko sati pred početak tribine otkazan nastup glavne urednice Sputnjika Srbija, te objasni da li se u zemlji iz koje dolazi ovaj čin kategoriše: kao nepoštovanje, cenzura ili ukidanje prava na drugačije mišljenje.O tome između koga je došlo do nesporazuma, da li je politika Francuskog instituta koji radi pod okriljem francuske ambasade u Srbiji da pravi izbor gostiju po „liniji političke podobnosti“ koju kreira Zapad a ne Srbija, ili su i koji finansijeri odlučili da oduzmu pravo na reč predstavniku ruske medijske kuće, nije ništa rečeno.Melodrama francuskog filozofaTako se polemika francuskog mislioca ruskog porekla, Mišela Elčaninova, autora knjige „U glavi Vladimira Putina“ i glavne urednice Sputnjika Srbija na temu Putinovih idejnih polazišta u kreiranju samosvojnosti Rusije i otklona prema zapadnim vrednostima, a sve u kontekstu sukoba u Ukrajini, umesto u sučeljavanje mišljenja pretvorila se u melodramu francuskog filozofa. Francuski institut, kao domaćin, prevideo je činjenicu da su i oni i pomenuti esejista tek gosti Srbije, u kojoj, na zgražavanje „kulturnog“ Zapada većina ljudi rusofilske orjentacije poštuje duh debate.Otrovni podstreciPrisutni su morali da se zadovolje jednom školom mišljenja, koja, pokazaće tok tribine, ostavila prostora za mnoga, izostala, osporavanja.O misliocima na koje se ruski predsednik poziva u svojim govorima a koji su izgradili svet pun „melodrame, mistike i grandioznih eshatoloških vizija“ pisao je i Njujork tajms i mnogi zapadni analitičari pa knjiga Elčaninova, ostavlja utisak filozofije koja kaska u zaključcima. To naravno prisutni na tribini u Francuskom kulturnom centru nisu morali da znaju, pa su opsežna istraživanja tajne Putinove moći uz skromne ali otrovne podstreke prisutnog domaćeg filozofa Vladimira Cvetkovića, mogla delovati kao otkrovenje.Putinovi „poroci“Ukratko, po Elčaninovu, putinizam kao fenomen može se objasniti sa nekoliko „poroka“ predsednika Rusije. Prvi je sovjetizam i uverenost u ispravnost žrtve u Drugom svetskom ratu. Druga je uverenost da Rusija ne sme da se uklopi u globalnu civilizaciju, i treće evroazijstvo. Za sve pobrojano krivi su ruski filozofi od Danilevskog preko Solovjova do Berđajeva i Iljina, samo što se u analizi, efektom, možda jeste možda nije, nameće čas zaključak da Putin intimno veruje u učenja ovih filozofa, a čas da ih samo upotrebljava kako bi ruskom narodu Zapad predstavio kao neprijatelja. Takođe objašnjenje kako je to Putin prešao put od „crvene“ SSSR ideologije do Iljinove Bele ideje ostaje u ravni misterije.Uveren da je Ivan Iljin zaslužan za urušavanje liberalne demokratije u Rusiji, a strast koju Gumiljov prepoznao u ruskom čoveku odgovor na aneksiju Krima, gost Francuskog kulturnog centra zaključuje da je sve što se dešava na Ukrajini zapisano odavno, te da, evo obrta, Putin nije iskreni sledbenik ovih uverenja već vešto zloupotrebljavaBez predstavnika ruskog medijaPredstavnik ruskog medija nije imao pravo na repliku. To pravo mu je oduzeo Francuski institut u Srbiji. Da nije, prisutni bi mogli da saznaju zašto su Iljinove reči iz 1938. bile proročke: „Ukrajina se mora smatrati, u smislu separatizma i odvajanja, najugroženijim delom Rusije. Ukrajinski separatizam je pojava veštačka, lišena bilo kakve utemeljenosti“. Takođe, saznali bi da je filozof koga Zapad osporava, a čije poznavaoce Francuski kulturni centar eliminiše iz debatnog prostora primetio da “Gde god da se mi, ruski nacionalni emigranti, nalazimo u našem rasejanju, moramo uvek da pamtimo da nas drugi narodi ne shvataju i ne poimaju, da se plaše Rusije, da ne saosećaju s njom i da su uvek spremni da se raduju svakom njenom slabljenju. Samo je jedna mala Srbija nagonski saosećala sa Rusijom, ali ne znajući je i ne poznajući je..".Lišeni prava na drugačije mišljenje i to u zemlji koja, uprkos strašnim pritiscima, nije uvela sankcije Rusiji, i u kojoj 70 posto Srba sa okupiranog Kosova i Metohije veruje u Rusiju kao jedinog saveznika, publika je saznala šta je saznala. Krivica nije na ovom Francuzu ruskog porekla.Da li je Nulandova na Majdanu snoviđenje?On je pokazao otvorenost za debatu pa je na pitanje da li se odnos Putina prema Zapadu koji njegovim rečima crpi ideje iz registra ruskih filozofa, možda može objasniti i podstrecima sa samog Zapada, rekao da nije sklon da se složi sa idejom o postojanju rusofobije, te da je Francuska i posle 24. februara ostala otvorena za sve goste iz Rusije. Na pitanje da li je i prisustvo Viktorije Nuland na Majdanu 2014. bilo snoviđenje budući da tvrdi da u obojenim revolucijama Putin bezrazložno vidi strani element, Elčaninov je u duhu vrednosnih stavova poštene inteligencije, podsetio na spaljivanje živih ljudi u Odesi, i rekao: Verujem da Zapad nije podržao obojene revolucije, ali neke diplomate jesu. Svaka revolucija podrazumeva finansijere ali ovde je bio narod sa kojim sam se lično sreo“.Sa Noćnim vukovima, dabomeMožda iz profesionalne zavisti ili potrebe da bude veći kritičar od kritičara naš domaći filozof Cvetković je dao svoj doprinos u oslikavanju lika Vladimira Putina, zaključivši da profil ruskog predsednika najbolje ilustruje činjenica da je umesto da bude gost Instituta za filozofiju i društveni nauku u Beogradu, Putin otišao sa Noćnim vukovima. Dabome, da je iskrenije ušao u svet ruske filozofije koja se spočitava Putinu morao je znati da se autentična ruska filozofska misao i razlikuje od zapadne po tome što nije u službi forme nego života.To su prepoznali i ljudi iz publike koji su posle završene tribine pozdravili pitanje novinara Sputnjika i izrazili žaljenje što nisu mogli da čuju mišljenje Ljubinke Miliničić čiji su nastup najavili organizatori.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
srbija – politika, debata, cenzura, francuski institut, ljubinka milinčić, ukrajina, rusija, vladimir putin, filozofi, analize i mišljenja
srbija – politika, debata, cenzura, francuski institut, ljubinka milinčić, ukrajina, rusija, vladimir putin, filozofi, analize i mišljenja
Skandal: Francuski institut pozvao Ljubinku Milinčić na debatu o Putinu, pa joj zabranio učešće
19:41 02.12.2022 (Osveženo: 20:42 02.12.2022) Francuski institut u Srbiji pozvao je glavnu urednicu Sutnjika Srbije da učestvuje u četvrtak uveče na tribini sa filozofom Mišelom Elčaninovim o Putinu, ali se sve pretvorilo u skandal jer je Ljubinki Milinčić nekoliko sati pred početak događaja otkazano gostovanje.
Iako je domaćin uredno pozvao Ljubinku Milinčić a vest o njenom učešću gromoglasno najavili domaći mediji pre skupa, glavnoj urednici Sputnjika rečeno je da se njeno učešće otkazuje. Prethodno je događaj otkazan u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Tako su se na predavanju u prostorijama Francuskog instituta u Srbiji našli samo Francuz Elčaninov i domaći filozof Vladimir Cvetković.
Pošto je ulaz bio slobodan, reporter Sputnjika je prisustvovao događaju, pa smo pitali francuskog gosta da prokomentariše činjenicu da je nekoliko sati pred početak tribine otkazan nastup glavne urednice Sputnjika Srbija, te objasni da li se u zemlji iz koje dolazi ovaj čin kategoriše: kao nepoštovanje, cenzura ili ukidanje prava na drugačije mišljenje.
„I sam sa iznenađen u vezi sa tim. Moja koncepcija je da nikada ne odbijam debate. Žalim zbog toga. I sam sam bio obavešten nekoliko sati pre početka predavanja o otkazivanju njenog nastupa“, rekao je Elčaninov i uputio nas na organizatorku iz Francuskog instituta. Na naše insistiranje da nam ljudi iz te kuće ponude odgovor, vidno uznemirena organizatorka, samo je ponavljala:„Po sredi je nesporazum“.
O tome između koga je došlo do nesporazuma, da li je politika Francuskog instituta koji radi pod okriljem francuske ambasade u Srbiji da pravi izbor gostiju po „liniji političke podobnosti“ koju kreira Zapad a ne Srbija, ili su i koji finansijeri odlučili da oduzmu pravo na reč predstavniku ruske medijske kuće, nije ništa rečeno.
Melodrama francuskog filozofa
Tako se polemika francuskog mislioca ruskog porekla, Mišela Elčaninova, autora knjige „U glavi Vladimira Putina“ i glavne urednice Sputnjika Srbija na temu Putinovih idejnih polazišta u kreiranju samosvojnosti Rusije i otklona prema zapadnim vrednostima, a sve u kontekstu sukoba u Ukrajini, umesto u sučeljavanje mišljenja pretvorila se u melodramu francuskog filozofa.
Francuski institut, kao domaćin, prevideo je činjenicu da su i oni i pomenuti esejista tek gosti Srbije, u kojoj, na zgražavanje „kulturnog“ Zapada većina ljudi rusofilske orjentacije poštuje duh debate.
Prisutni su morali da se zadovolje jednom školom mišljenja, koja, pokazaće tok tribine, ostavila prostora za mnoga, izostala, osporavanja.
O misliocima na koje se ruski predsednik poziva u svojim govorima a koji su izgradili svet pun „melodrame, mistike i grandioznih eshatoloških vizija“ pisao je i Njujork tajms i mnogi zapadni analitičari pa knjiga Elčaninova, ostavlja utisak filozofije koja kaska u zaključcima. To naravno prisutni na tribini u Francuskom kulturnom centru nisu morali da znaju, pa su opsežna istraživanja tajne Putinove moći uz skromne ali otrovne podstreke prisutnog domaćeg filozofa Vladimira Cvetkovića, mogla delovati kao otkrovenje.
Ukratko, po Elčaninovu, putinizam kao fenomen može se objasniti sa nekoliko „poroka“ predsednika Rusije. Prvi je sovjetizam i uverenost u ispravnost žrtve u Drugom svetskom ratu. Druga je uverenost da Rusija ne sme da se uklopi u globalnu civilizaciju, i treće evroazijstvo. Za sve pobrojano krivi su ruski filozofi od Danilevskog preko Solovjova do Berđajeva i Iljina, samo što se u analizi, efektom, možda jeste možda nije, nameće čas zaključak da Putin intimno veruje u učenja ovih filozofa, a čas da ih samo upotrebljava kako bi ruskom narodu Zapad predstavio kao neprijatelja. Takođe objašnjenje kako je to Putin prešao put od „crvene“ SSSR ideologije do Iljinove Bele ideje ostaje u ravni misterije.
Uveren da je Ivan Iljin zaslužan za urušavanje liberalne demokratije u Rusiji, a strast koju Gumiljov prepoznao u ruskom čoveku odgovor na aneksiju Krima, gost Francuskog kulturnog centra zaključuje da je sve što se dešava na Ukrajini zapisano odavno, te da, evo obrta, Putin nije iskreni sledbenik ovih uverenja već vešto zloupotrebljava
Bez predstavnika ruskog medija
Predstavnik ruskog medija nije imao pravo na repliku. To pravo mu je oduzeo Francuski institut u Srbiji. Da nije, prisutni bi mogli da saznaju zašto su Iljinove reči iz 1938. bile proročke: „Ukrajina se mora smatrati, u smislu separatizma i odvajanja, najugroženijim delom Rusije. Ukrajinski separatizam je pojava veštačka, lišena bilo kakve utemeljenosti“.
Takođe, saznali bi da je filozof koga Zapad osporava, a čije poznavaoce Francuski kulturni centar eliminiše iz debatnog prostora primetio da “Gde god da se mi, ruski nacionalni emigranti, nalazimo u našem rasejanju, moramo uvek da pamtimo da nas drugi narodi ne shvataju i ne poimaju, da se plaše Rusije, da ne saosećaju s njom i da su uvek spremni da se raduju svakom njenom slabljenju. Samo je jedna mala Srbija nagonski saosećala sa Rusijom, ali ne znajući je i ne poznajući je..".
Lišeni prava na drugačije mišljenje i to u zemlji koja, uprkos strašnim pritiscima, nije uvela sankcije Rusiji, i u kojoj 70 posto Srba sa okupiranog Kosova i Metohije veruje u Rusiju kao jedinog saveznika, publika je saznala šta je saznala. Krivica nije na ovom Francuzu ruskog porekla.
Da li je Nulandova na Majdanu snoviđenje?
On je pokazao otvorenost za debatu pa je na pitanje da li se odnos Putina prema Zapadu koji njegovim rečima crpi ideje iz registra ruskih filozofa, možda može objasniti i podstrecima sa samog Zapada, rekao da nije sklon da se složi sa idejom o postojanju rusofobije, te da je Francuska i posle 24. februara ostala otvorena za sve goste iz Rusije.
Na pitanje da li je i prisustvo Viktorije Nuland na Majdanu 2014. bilo snoviđenje budući da tvrdi da u obojenim revolucijama Putin bezrazložno vidi strani element, Elčaninov je u duhu vrednosnih stavova poštene inteligencije, podsetio na spaljivanje živih ljudi u Odesi, i rekao: Verujem da Zapad nije podržao obojene revolucije, ali neke diplomate jesu. Svaka revolucija podrazumeva finansijere ali ovde je bio narod sa kojim sam se lično sreo“.
Sa Noćnim vukovima, dabome
Možda iz profesionalne zavisti ili potrebe da bude veći kritičar od kritičara naš domaći filozof Cvetković je dao svoj doprinos u oslikavanju lika Vladimira Putina, zaključivši da profil ruskog predsednika najbolje ilustruje činjenica da je umesto da bude gost Instituta za filozofiju i društveni nauku u Beogradu, Putin otišao sa Noćnim vukovima.
Dabome, da je iskrenije ušao u svet ruske filozofije koja se spočitava Putinu morao je znati da se autentična ruska filozofska misao i razlikuje od zapadne po tome što nije u službi forme nego života.
To su prepoznali i ljudi iz publike koji su posle završene tribine pozdravili pitanje novinara Sputnjika i izrazili žaljenje što nisu mogli da čuju mišljenje Ljubinke Miliničić čiji su nastup najavili organizatori.
