Stepijeva kontra: Znajte jednu stvar – kritikuje se kad se pobeđuje, a ne kada se gubi!
© AP Photo / Hans Punz
Pratite nas
Preživesmo nekako i taj Kamerun i sada moramo da se ujedinimo i da budemo svi uz reprezentaciju. Čitam i slušam, stiglo je i ovde do mene u Nemačkoj, da mnogi kritikuju selektora Dragana Stojkovića zbog onih „prosutih“ 3:1. Ali, moraju svi oni da znaju jednu stvar – treneri i timovi se kritikuju kada pobeđuju, a ne kada gube.
Kolumnu Dragoslava Stepanovića – „Stepijeva kontra“ čitajte na Sputnjiku tokom trajanja Mundijala u Kataru.
Svi mi sada moramo da držimo pesnice stisnute da se dobije utakmica sa Švajcarskom i da Kamerunci, što je malo verovatno, ali je moguće, ne pobede Brazil i da onda ode mast u propast.
Protiv Kameruna nam je odbrana, kao i u svim utakmicama kada je Piksi vodio tim bila „rak-rana“. Nismo imali sigurnost, a taman kada smo pronašli dvojicu koji deluju kompaktno – Strahinju Pavlovića i Miloša Veljkovića, oni se povrede i traže da budu promenjeni.
Kakav peh...
Sigurno da situacija nije najsjajnija, ali da se toliko toga izdešava u tom meču koji smo svi očekivali da dobijemo, prosto neverovatno. Očekivalo se da iz 3:1 i ofanzivnog pritiska bude i 4:1 ili 5:1, a onda se dogodi da nam protivnik da dva gola za dva minuta.
To su stvari koje se u fudbalu jednostavno dogode. Postoje treneri motivatori, taktičari, treneri koji poput Pepa Gvardiole za vreme utakmice vide šta se dešava i u kom pravcu će da ode meč, pa menjaju taktiktu i prelaze iz ofanzive u defanzivu i obrnuto.
A Piksi – on je motivator i ofanzivac. Mislim da nije imao vremenu da upozna dovoljno Srbiju jer je imao samo jedne kvalifikacije. Druga stvar koja je uticala da se nađemo u ovoj situaciji da moramo da tučemo Švajcarce jeste da nije bilo duge pripreme za ovaj Mundijal, a da se veliki broj reprezentativaca povredio. Nema vremena da se oporave, a Srbija je jedna mala zemlja koja ne može tek tako da se odrekne sedmorice, osmorice igrača i da traži zamene. Verovao je da će da se oporave, ali teško je jako tu napraviti dobru i pravu procenu.
Taktika i odluka da igraju Aleksandar Mitrović i Filip Kostić po 90 minuta, a da su prethodno bili povređeni, roviti, nespremni mi je nejasna. To mi je bilo najčudnije da se selektor opredelio da ih ne menja, ili kasno izvede iz igre. Veliko iznenađenje.
One silne šanse koje je Mitrović promašio su posledica toga što nije imao mečeve u poslednje vreme. Imao je tri-četiri kolosalne šanse i nije ih završio kako smo navikli, očekivali. Kod takvih napadača je jako bitno da realizuju takve prilike, tada se hrane samopouzdanjem. Ali, za to je potreban kontinuitet igranja, a Mitrović ga nije imao. Videlo se...
Čudno je i što nije bilo Vlahovića i očigledno da ta povreda koju vuče nije lakše prirode. Ako se ne radi o tome, onda zaista ne umem da objasnim zbog čega je dosad igrao na Mundijalu svega 20 i kusur minuta.
Slušao sam i Piksijeve izjave da je morao da krije stanje igrača zbog protivnika, ali ako je skrivao to tako vešto i tako dobro, onda je praktično sekao granu na kojoj sedi. Svetsko prvenstvo je specifičan turnir koji ne prašta improvizaciju i greške. Moraju da igraju samo najzdraviji, samo tako možete da budete uspešni.
Bilo je genijalno kako se ekipa vratila iz 0:1 i već do poluvremena uspela da preokrene rezultat. I sav taj visok presing, koji je podsetio na igru u kvalifikacijama i vraćanje iz minusa protiv Iraca, Portugalaca. To nam sada treba i protiv Švajcarske, samo na još jednom višem nivou. Potrebni su nam i pravi Mitrović, Kostić, Vlahović, Tadić.
Neće biti lako. Daleko od toga. Gledao sam Švajcarce protiv Brazila i njihova poslednja linija je 100 odsto tačna, kao „švajcarski sat“. Zatvorili su Brazilce, koji su bili bez Nejmara. Totalno su ih neutralisali, s tim što kod gola Kasemira nisu uspeli da otklone opasnost i na kraju su poraženi.
Sad je veliko pitanje šta mi i koliko možemo. Najbitnija stvar je da se selektor opredeli za zdrave fudbalere, da u slučaju ponovo neke prinudne izmene, i dalje ima prostora za manevar.
Jer, ako uzmete rovite, pa morate da ih menjate brzo, a dogodi se još neka povreda kao sa Pavlovićem ili Veljkovićem, onda ste u velikom problemu.
Mislim da možemo da pobedimo Švajcarsku iz razloga što je naša ofanziva jača od njihove. Osveta je reč koja ne sme da postoji, vidim da su Džaka i Šaćiri fokusirani na fudbal i na samu igru, jer su im verovatno Švajcarci zabranili da se bave politikom. To nisu ciljevi Švajcarske na Svetskom prvenstvu. Spustili su loptu i hoće kroz igru da pobede.
Recept za naš trijumf je igra iz prvog poluvremena protiv Kameruna sa pas igrom, visokim presingom i borbenošću.
Za kraj i nekoliko rečenica o neverovatnom Kristijanu Ronaldu koji je ispisao istoriju svetskih prvenstava kao jedini fudbaler koji je na pet različitih Mundijala bio strelac.
Taj čovek je neverovatan! Surovi profesionalac koji izuzetno vodi računa o svojoj karijeri. O tome šta jede, koliko trenira, kako se oporavlja. Pokazao je da granica za vrhunske igrače nije 31-32 godine kao što mnogi smatraju.
Portugalac ima 38 godina i dalje je mašina za postizanje golova. Podigao je lestvicu izuzetno visoko, a mi možemo samo da gledamo, uživamo i učimo od njega.
Mesi je za mene tehnički bolji fudbaler, ali kada su golovi u pitanju tu je Ronaldo neprikosnoven. On je jedan od onih koji će ostati upamćen i cela ta njegova karijera. Mislim da će biti i uspešan kao trener jer sam gledao kako kada izađe prati sa klupe kako na terenu stoji ekipa.
Setite se samo kada su Portugalci postali prvaci Evrope kako je komandovao pored selektora. Obično veliki igrači ne budu i veliki treneri, ali mislim da će Ronaldo i tu teoriju oboriti.
