https://lat.sputnikportal.rs/20221129/sunovrat-eu-od-oaze-slobode-do-tvrdjave-mraka--represija-i-kazna-za-svakog-ko-saradjuje-sa-rusima-1147018902.html
Sunovrat EU: Od oaze slobode do tvrđave mraka – represija i kazna za svakog ko sarađuje sa Rusima
Sunovrat EU: Od oaze slobode do tvrđave mraka – represija i kazna za svakog ko sarađuje sa Rusima
Sputnik Srbija
Odluka Saveta Evrope kojom bi svako kršenje sankcija Rusiji podrazumevalo represivne kazneno-pravno mere usmerene na države članice, privredne subjekte i... 29.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-29T18:17+0100
2022-11-29T18:17+0100
2022-11-30T11:44+0100
svet
svet – politika
savet evrope
sankcije rusiji
evropska unija (eu)
evropski parlament
evropska komisija
represija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/09/1139693742_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_bf3486df04e40e47346613a666f77553.jpg
Odluka Saveta Evrope da se kršenje restriktivnih mera doda na listu “krivičnih dela EU” uključenih u Ugovor o funkcionisanju EU kaznena je mera doneta nakon što su se sve druge mere iscrpile. Niti su se sankcije Rusiji pokazale efikasnim, niti je ruska privreda, suprotno očekivanjima, uništena. Razlog zašto je u ovom trenutku EU posegla za represivnim krivično-pravnim merama objasnio je ministar pravde Češke, zemlje koja trenutno predsedava EU, rečima da primena sankcija zahteva zajednički napor i da odluka Saveta treba da osigura zaustavljanje svakog pokušaja zaobilaženja sankcija.Sila, represija i sankcijeOdluka je očekivana, i na liniji jedne vrlo rigidne politike konfrontacije sa Rusijom koju su EU i njene institucije zauzele još 24. februara, ocenjuje Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije, dodajući da su disonanti tonovi i do sada bili praćeni konfrontirajućim odnosima.Otuda se, smatra, represija uspostavlja kao pravni mehanizam čiji je politički cilj da se privremeno i prinudno jedinstvo održi što duže, pa ako nije moguće ni na koji drugi način, onda bar silom, represijom i sankcijama.Osnov za konfiskaciju imovine?Međutim, da bi ovaj postupak bio pokrenut neophodno je, objašnjava profesor prava Zoran Čvorović, pisanje i usvajanje Direktive u kojoj će biti definisan osnovni okvir krivičnih dela kršenja sankcija i kazne.Krivična dela i kazneDirektive se ne primenjuju direktno u članicama EU već služe za harmonizaciju, usaglašavanje prava pojedinih članica EU tako da su one dužne da u svoje krivično zakonodavstvo ugrade i razrade krivično-pravni okvir, krivična dela i kazne koje su predviđene direktivom EU.Budući da EU retko interveniše u materiji krivičnog prava o tome šta je osnov za donošenje krivično-pravne direktive, Čvorović, kaže da se on nalazi u članu 83 Osnivačkog ugovora EU na osnovu kojeg je EU, odnosno njeni organi, ovlašćeni da donose pravne akte u oblasti krivičnog prava, ali, opominje, samo kada su u pitanju krivična dela koja imaju prekogranični karakter.Stezanje obručaDo sada su to bila isključivo najteža krivična dela - terorizam, trgovina ljudima, trgovina narkoticima, seksualno iskorišćavanje žena i dece.Od miroljubive do militantne zajedniceO tome kakav odgovor na represiju je moguć, Gajić kaže da možemo očekivati da ljudi s jedne strane pronađu prostor da izvrdaju sankcije, načine i modele za sopstveno delovanje i izbegavanje pridržavanja sankcijama, a s druge strane, u slučaju da stepen represije poprimi veće razmere, onda je moguće i podizanje stepena otpora. EU, njene institucije i mehanizmi funkcionisanja postaju sve represivniji i njima, upozorava Gajić, vlada mentalitet: „mi ili oni“, pri čemu se nad svakim ko nije na liniji „mi“ primenjuju vrlo stroge represivne mere.To je, smatra Gajić, glavna tragedija EU koju ona pokušava da zabašuri podizanjem lestvice represivnih mera, pretnjama represivnim merama i represivnim delovanjima i sprovođenjem pretnji u praksi.Rat na Ukrajini-faktor centralizacijeOve odluke Saveta Evrope mogu se tumačiti i u kontekstu nastojanja pojedinih snaga u EU da se ova zajednica centralizuje i federalizuje pri čemu se rat u Ukrajini koristi kao faktor mobilizacije, centralizacije i slabljenja suvereniteta pojedinih država članica.Tako se Britanija ponašala prema kolonijamaKako je EU model koji nema pandana u savremenoj, modernoj istoriji, budući da ima više elemente predmodernih, imperijalnih, naddržavnih tvorevina nego što liči na modernu državu, primena represivnih mera kao način disciplinovanja sopstvenog stanovništa, po Gajiću, može je napribližnije staviti u red sa Velikom Britanijom.Čvorović ide i korak dalje, i zaključuje:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
svet – politika, savet evrope, sankcije rusiji, evropska unija (eu), evropski parlament, evropska komisija, represija, analize i mišljenja
svet – politika, savet evrope, sankcije rusiji, evropska unija (eu), evropski parlament, evropska komisija, represija, analize i mišljenja
Sunovrat EU: Od oaze slobode do tvrđave mraka – represija i kazna za svakog ko sarađuje sa Rusima
18:17 29.11.2022 (Osveženo: 11:44 30.11.2022) Odluka Saveta Evrope kojom bi svako kršenje sankcija Rusiji podrazumevalo represivne kazneno-pravno mere usmerene na države članice, privredne subjekte i pojedince nije ništa drugo, tvrde sagovornici Sputnjika, nego priprema Zapada da u budućnosti sankcioniše sve one koji ne budu prihvatili hegemoniju Zapada.
Odluka Saveta Evrope da se kršenje restriktivnih mera doda na listu “krivičnih dela EU” uključenih u Ugovor o funkcionisanju EU kaznena je mera doneta nakon što su se sve druge mere iscrpile. Niti su se sankcije Rusiji pokazale efikasnim, niti je ruska privreda, suprotno očekivanjima, uništena. Razlog zašto je u ovom trenutku EU posegla za represivnim krivično-pravnim merama objasnio je ministar pravde Češke, zemlje koja trenutno predsedava EU, rečima da primena sankcija zahteva zajednički napor i da odluka Saveta treba da osigura zaustavljanje svakog pokušaja zaobilaženja sankcija.
Sila, represija i sankcije
Odluka je očekivana, i na liniji jedne vrlo rigidne politike konfrontacije sa Rusijom koju su EU i njene institucije zauzele još 24. februara, ocenjuje Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije, dodajući da su disonanti tonovi i do sada bili praćeni konfrontirajućim odnosima.
„Svesni da je privremeno disciplinovanje ili stavljanje u jedan stroj svih članica EU, pa i svih subjekata i pojedinaca izvedeno na mišiće i da ga je sve teže održati, sada se zapravo pristupa uspostavljanju represivnog mehanizma prema svima onima koji imaju drugačije mišljenje i koji bi želeli da se prema Rusiji na drugi način postave - ili kao pojedinci ili kao privredni subjekti ili kao države“.
Otuda se, smatra, represija uspostavlja kao pravni mehanizam čiji je politički cilj da se privremeno i prinudno jedinstvo održi što duže, pa ako nije moguće ni na koji drugi način, onda bar silom, represijom i sankcijama.
Osnov za konfiskaciju imovine?
Međutim, da bi ovaj postupak bio pokrenut neophodno je, objašnjava profesor prava Zoran Čvorović, pisanje i usvajanje Direktive u kojoj će biti definisan osnovni okvir krivičnih dela kršenja sankcija i kazne.
„Pokrenuto je ono što mi u unutrašnjem ustavnom pravu nazivamo zakonodavna inicijativa. Na osnovu ove odluke Saveta ministara EU, Evropska komisija i Evropski parlament izradiće Direktivu u kojoj će biti definisani osnovni elementi bića krivičnih dela koja za predmet imaju zaobilaženje sankcija RF i gde će biti predviđene kazne. Usvajanje Direktive, njeno sprovođenje i implementacija kroz nacionalno krivično zakonodavstvo članica EU može da bude osnov za konfiskaciju imovine ruskih državljana i pravnih lica kao i fizičkih i pravnih lica koja i dalje trguju sa RF“.
Direktive se ne primenjuju direktno u članicama EU već služe za harmonizaciju, usaglašavanje prava pojedinih članica EU tako da su one dužne da u svoje krivično zakonodavstvo ugrade i razrade krivično-pravni okvir, krivična dela i kazne koje su predviđene direktivom EU.
Budući da EU retko interveniše u materiji krivičnog prava o tome šta je osnov za donošenje krivično-pravne direktive, Čvorović, kaže da se on nalazi u članu 83 Osnivačkog ugovora EU na osnovu kojeg je EU, odnosno njeni organi, ovlašćeni da donose pravne akte u oblasti krivičnog prava, ali, opominje, samo kada su u pitanju krivična dela koja imaju prekogranični karakter.
Do sada su to bila isključivo najteža krivična dela - terorizam, trgovina ljudima, trgovina narkoticima, seksualno iskorišćavanje žena i dece.
„Očigledno da predlog da se donese ovakva Direktiva pripada tom kompleksu mera i odluka kojima je Rusija proglašena za „državu sponzora terorizma“. Terorizam kao krivično delo je i do sada regulisano regulativama EU i ova Direktiva pripada kompleksu mera i odluka poslednje rezolucije Evropskog parlamenta ali ne zaboravimo i odluke Samita NATO i Samita ministara inostranih poslova G7 gde je Rusija okvalifikovana kao zemlja sponzor terorizma i gde je predviđeno da ruski funkcioneri na čelu sa predsednikom države krivično odgovaraju“.
Od miroljubive do militantne zajednice
O tome kakav odgovor na represiju je moguć, Gajić kaže da možemo očekivati da ljudi s jedne strane pronađu prostor da izvrdaju sankcije, načine i modele za sopstveno delovanje i izbegavanje pridržavanja sankcijama, a s druge strane, u slučaju da stepen represije poprimi veće razmere, onda je moguće i podizanje stepena otpora. EU, njene institucije i mehanizmi funkcionisanja postaju sve represivniji i njima, upozorava Gajić, vlada mentalitet: „mi ili oni“, pri čemu se nad svakim ko nije na liniji „mi“ primenjuju vrlo stroge represivne mere.
„Od zajednice vrednosti i zajedničkih interesa EU se pretvara u jednu represivnu zajednicu, postepeno militarizovanu, konfrontirajuću, koja nije miroljubiva, i ne predstavlja koegzistenciju različitosti nego je zajednica koja deli na nas i njih, koja ima neprijatelje i jasne geopolitičke pozicije, koji se podudaraju sa pozicijama Vašingtona i Severnoatlantskog pakta“.
To je, smatra Gajić, glavna tragedija EU koju ona pokušava da zabašuri podizanjem lestvice represivnih mera, pretnjama represivnim merama i represivnim delovanjima i sprovođenjem pretnji u praksi.
Rat na Ukrajini-faktor centralizacije
Ove odluke Saveta Evrope mogu se tumačiti i u kontekstu nastojanja pojedinih snaga u EU da se ova zajednica centralizuje i federalizuje pri čemu se rat u Ukrajini koristi kao faktor mobilizacije, centralizacije i slabljenja suvereniteta pojedinih država članica.
„Širenje krivično-pravne materije koju reguliše EU neminovno dovoditi do deresuverenizacije država članica jer se smanjuje obim krivičnog prava koje one autonomno regulišu. Rat u Ukrajini menja stereotip o EU kao carstvu slobode u tvrđavu gde se sada i kaznenim krivičnim merama zabranjuje bilo kakva trgovinska komunikacija sa Rusijom, a EU je nastala na ideji slobode trgovine na određenom prostoru“, kaže Čvorović.
Tako se Britanija ponašala prema kolonijama
Kako je EU model koji nema pandana u savremenoj, modernoj istoriji, budući da ima više elemente predmodernih, imperijalnih, naddržavnih tvorevina nego što liči na modernu državu, primena represivnih mera kao način disciplinovanja sopstvenog stanovništa, po Gajiću, može je napribližnije staviti u red sa Velikom Britanijom.
„Najdrastičniji je primer politika Velike Britanije prema američkim kolonijama koja je prouzrokovala rat za nezavsnost u 18. veku. To su bile te represivne mere, nepopustljivost i pretnja svakome ko odstupi od linije zacrtane u Londonu prema kolonijama. To je dovelo do Deklaracije o nezavisnosti“.
Čvorović ide i korak dalje, i zaključuje:
„Evropa se sprema da živi sa sankcijama. U krivičnim delima neće biti navedeno kršenje sankcija protiv Rusije, već sankcija uopšte. Ovo nije ništa drugo nego krivično-pravno sankcionisanje „kensel“ kulture“.
