Trgovinski rat NATO saveznika: Da li će Amerika pretvoriti Evropu u „industrijsku pustoš“
22:48 26.11.2022 (Osveženo: 13:05 29.11.2022)
© AP Photo / Richard Drew
Pratite nas
Kim Dotkom, finsko-nemački Robin Hud onlajn piraterije sa Novog Zelanda, na Tviteru je objavio savršeno konciznu geoekonomsku dijagnozu stanja današnjeg Zapada: ”Najpre je Vlada SAD uvukla EU u proksi rat s Rusijom. Onda su sankcije SAD i EU uništile ekonomiju EU. A zatim su SAD usvojile zakon kojim će industriju EU da podmiti da se preseli u SAD.”
”Koliko li su glupi EU političari?”, upitao je Kim retorički. ”Iskorišćeni su, i opljačkani.”
Egzodus investitora iz Evrope
Ova Dotkomova analiza da je kolektivni Zapad zapao u terminalnu fazu izjedanja samog sebe – procena neprijatna koliko i tačna – ovih se dana popunjava i konkretnim pojedinostima spomenute pljačke. Neke od iznetih ocena možda i zvuče senzacionalistički, ali to ne znači i da posledice ove kanibalističke gozbe, na kojoj je Evropa glavno posluženje, neće biti, takoreći, senzacionalne.
”Evropska industrija premešta se u SAD”, javlja ”Fajnenšel” tajms”. ”Političari upozoravaju na egzodus investitora na onu stranu Atlantika usled jeftinijih cena gasa i američkih podsticaja… Zvona za uzbunu oglašavaju se u evropskim prestonicama zbog kombinacije paketa Bajdenove administracije od 369 milijardi dolara subvencija i visokih cena energenata u Evropi, gde čak i posle nedavnog pojeftinjenja gas ostaje pet puta skuplji nego u Severnoj Americi.”
”Ovo je trenutak u kome nam je potreban evropski poziv na buđenje”, prenosi ”Fajnenšel tajms” poruku koju je vodećim domaćim industrijalcima uputio francuski predsednik Emanuel Makron, a citiran je i nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek. On, dramatično, upozorava da Sjedinjene Države ”usisavaju investicije iz Evrope”.
Bauk iz Vašingtona
I ”Politiko”, američki portal koga je pre godinu dana za milijardu dolara kupila nemačka kompanija ”Aksel Špringer”, od osnivanja posvećena negovanju transatlantskih veza Amerike i Evrope, u sličnom uznemirenom tonu opominje da ”sat otkucava za primirje sa Bajdenovom administracijom koje se čini sve manje verovatnim… Samo šest nedelja preostalo je da se izbegne transatlantski obračun… Nemci su frustrirani jer Vašington ne iznosi mirovnu ponudu… Strahovi Evrope počivaju na paketu američkih subvencija za ’zeleni biznis’ koji stupa na snagu 1. januara. Bauk koji plaši Evropljane je da će ova šema Vašingtona ohrabriti kompanije da svoje investicije skrenu dalje od Evrope… Tajming za ove protekcionističke mere teško da može da bude gori jer je Nemačka već u otvorenoj panici zbog toga što njene vodeće kompanije zatvaraju proizvodnju da bi investirale negde drugde. Poslednje što je Berlinu potrebno jeste još podsticaja poslovnim ljudima da dignu ruke od Evrope… Primirje se ne čini izglednim. Ako ova svađa izmakne kontroli, dovešće do trgovinskog rata – što je mogućnost od koje su opkoljeni Evropljani prestrašeni.”
”U Evropi”, komentariše stoga i poslovni portal ”Blumberg”, ”raste ozlojeđenost zbog rastuće ekonomske nejednakosti u odnosu na SAD. Trgovinski suficit evrozone pretvorio se u deficit jer preskup uvoz energenata siromaši evropske potrošače dok istovremeno bogati američke izvoznike. Nove američke protekcionističke mere subvencija domaćim proizvođačima utrljavaju so na ranu proizvođača iz Evropske unije.”
”U pogledu Kine, Evrope nema”
No, naravno, ni sve ovo nije dovoljno, u skladu sa poznatom maksimom Henrija Kisindžera koji je svojevremeno primetio da je ”možda opasno biti neprijatelj Amerike, ali je zato biti njen prijatelj – fatalno”.
Pa tako ”Blumberg” konstatuje da ”diplomatska uglađenost ne može da sakrije razdor između stava američkog establišmenta da je Kina njegov glavni suparnik i interesa Berlina da očuva svoj glavni trgovinski odnos. To je jedna od nekoliko pukotina u odnosu SAD-EU (…) usled kojih postoji mogućnost sukoba.”
Štaviše, napominje ”Blumberg”, ”SAD smatraju da EU ne čini dovoljno: Ne šalje dovoljno vojne i finansijske pomoći Kijevu i nije dovoljno čvrsta u pogledu suprotstavljanja Kini. Stav EU da je Peking istovremeno i partner i suparnik i rival je za Vašington isuviše nejasan.”
”U pogledu Kine, Evrope nema”, citiran je i bivši savetnik Baraka Obame, uticajni Ben Rouds.
Te zato, kao vrhunac njihovog anglosaksonskog cinizma, ”Blumberg” Evropi predlaže oprobanu taktiku. Zavadi-pa-vladaj: ”Iako nije u potpunosti usaglašena sa SAD, Francuska bi barem mogla da zauzme poziciju koja je bliža Vašingtonu od pozicije Berlina. Kina je (tek) peti trgovinski partner Francuske, dok je Nemačkoj drugi… Kada se Makron sastao sa (predsednikom Kine) Si Đinpingom na Samitu G20, bio je usaglašeniji sa Bajdenom nego sa kancelarom Nemačke Olafom Šolcom.”
A u Nemačkoj, šef vladajućih liberala u Severnoj Rajni-Vestfaliji Henih Hene zapomaže: ”Oduzeti su nam svi izvori energije osim ruskog gasa, a sada je i to blokirano. Situacija u pokrajini, koja je energetski najintenzivniji region Nemačke, naročito je dramatična. Sam nemački biznis model je pod žestokim pritiskom… Moramo da se zapitamo: Za 10 godina, da li će ovde i dalje biti ikoga da proizvodi i da svoje proizvode prodaje u inostranstvu?”
Kolateralni cilj
Koliko je opravdan ovakav strah Nemačke? Šta to Amerika radi svojim evropskim saveznicima? I da li će se oni usuditi da joj uzvrate?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili ekonomista i član Fiskalnog saveta Bojan Dimitrijević i Miroslav Jovanović, profesor međunarodne ekonomije na Univerzitetu u Ženevi.
”Isuviše je sve to ispovezano da bi moglo da bude slučajno”, komentariše Bojan Dimitrijević niz događaja, od potpaljivanja ukrajinske krize do američkih subvencija, koji su doveli do sve glasnijih upozorenja da preti deindustrijalizuja Evrope. ”Pre će biti da je ovde reč o sprovođenju plana čija su meta upravo vodeće industrijske zemlje Evropske unije. Produžavanje sukoba u Ukrajini njima i nanosi najviše štete.”
”Ovo je možda i najveći uspeh Sjedinjenih Država u poslednjih nekoliko decenija. Uspeli su da dva bliska slovenska naroda okrenu jedan protiv drugog, a kolateralni ciljizazivanja tog sukoba od samog početka je Evropa, koja postaje i njegov najveći gubitnik”, napominje Miroslav Jovanović. ”A među gubitnicima naročito prednjači Nemačka čije je ekonomsko čudo u velikoj meri bilo zasnovano na jeftinom ruskom gasu, kao i na pristupu ogromnom kineskom tržištu koga, u skladu sa američkim zahtevima, sad takođe treba da se odreknu.”
Egzistencijalna pretnja
Podaci Evrostata pokazuju da je prošle godine EU u trgovini sa SAD bila u suficitu od čak 167,4 milijarde evra, što je za 100 milijardi više nego pre 10 godina.
”Očigledno postoji namera da se preokrene trend koji je nepovoljan po Ameriku, kako u odnosu na EU tako i u trgovinskom odnosu sa Kinom”, smatra Bojan Dimitrijević, i skreće pažnju na ocenu srpsko-američkog ekonomiste Branka Milanovića da se ta zemlja sve više okreće protekcionizmu i formiranju trgovinskih blokova umesto globalizacije i slobodne trgovine koja joj više ne odgovara.
”Bajdenova administracija sad nastavlja s trgovinskim ratom protiv Evrope koji započet u vreme Donalda Trampa”, dodaje Dimitrijević.
Zbog toga, otkriva ”Politiko”, ”EU planira ’ratni sanduk’ subvencija jer se evropska industrija suočava sa ’egzistencijalnom’ pretnjom od strane SAD… Tijeri Breton, EU komesar za unutrašnje tržište, u ponedeljak je na sastanku iza zatvorenih vrata sa industrijskim liderima rekao da je pitanje najveće hitnosti da se ’preokrene proces deindustrijalizacije koji je u toku’… Evropska komisija i države, uključujući Francusku i Nemačku, shvatile su da moraju da deluju brzo ako žele da spreče da kontinent postane industrijska pustoš… Visoki zvaničnici kažu da EU mora da nastupi ekstremno brzo jer kompanije već donose odluke gde će graditi svoje buduće fabrike…”
”Proizvodni troškovi u Evropi toliko su porasli usled poskupljenja struje i energenata, da dalja proizvodnja postaje neisplativa i zato mnoge kompanije i najavljuju da će se preseliti”, ukazuje Miroslav Jovanović. ”A problem i dodatno komplikuje to što je jedna od osnova evropske ekonomije – zabrana subvencija. Ako se one sad dozvole, propada jedan od glavnih temelja Evropske unije. A sve i ako se pribegne subvencijama, ostaje problem pronalaženja dovoljnih količina energenata, budući da je Amerika Evropi zabranila korišćenje ruskih izvora.”
”Evropska unija nalazi se u geopolitičkoj zamci Amerike i NATO-a, i potrebna joj je politička revolucija da se iz nje izbavi. Ali nije realno očekivati da se tako nešto dogodi”, zaključuje Bojan Dimitrijević.
