https://lat.sputnikportal.rs/20221126/ovaj-zvuk-na-kosovu-nikako-ne-sme-da-se-ugasi---to-bi-uzdrmalo-srpske-temelje--1146819194.html
Ovaj zvuk na Kosovu nikako ne sme da se ugasi - to bi uzdrmalo srpske temelje
Ovaj zvuk na Kosovu nikako ne sme da se ugasi - to bi uzdrmalo srpske temelje
Sputnik Srbija
Nikola Mitić iz Šilova kod Gnjilana jedini je aktivni gajdaš na Kosovu i Metohiji. Ovaj mladić u školi uči i decu da sviraju, čini sve da sačuva nematerijalnu... 26.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-26T11:25+0100
2022-11-26T11:25+0100
2022-12-12T14:03+0100
srbija – društvo
kosovo i metohija (kim)
frula
gajde
nikola mitić
kultura
moja priča
moja priča
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/1a/1146842680_0:103:1600:1003_1920x0_80_0_0_95a7a579c78cbd46cf8c698606f721e2.jpg
Po struci psiholog, jedini aktivni gajdaš na Kosovu i Metohiji radi kao stručni saradnik u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u svom selu, a sve slobodno vreme posvetio je očuvanju srpske tradicionalne muzike, posebno sa prostora Kosova i Metohije.Za Sputnjik kaže da je želja postojala odavno, a da svira na tradicionalnim srpskim instrumentima, prvi put se odvažio pre deceniju i po.„Voleo sam sve što je tako posebno, a ti instrumenti su u poslednje vreme skoro izumrli, javila mi se želja da nastavim tradiciju koja je ranije bila jako prisutna u našim krajevima. Prvo sam počeo da sviram frulu, a kasnije sam kupio i gajde, okarin, dvojnice. Sada imamo i našu Etno grupu "KOS" koja se bavi čuvanjem srpske tradicionalne muzike sa prostora Kosova i Metohije, ali i šire“, kaže Mitić.Mitićeva Etno grupa sarađuje sa brojnim Kulturno – umetničkim društvima, ali i profesionalcima, etnomuzikolozima koji pokušavaju da otrgnu od zaborava stare melodije sa Kosova i Metohije. Ipak, najveće je zadovoljstvo svirati i pevati pesme koje čuju od izvornih čuvara tradicije.„Uglavnom izvodimo pesme koje naše stare žene pevaju ovde kod nas na svadbama, ali imamo i note koje smo pronašli u knjizi sestara Janković. One su ovde radile israživanje pre skoro sto godina, dosta toga su zabeležile, mnogo pesama iz našeg kraja, ali dobijamo pesme sa svih strana“.Iako svira gotovo sve tradicionlane duvačke instrumente svog kraja, Nikola Mitić najveću pažnju publike i stručne javnosti privlači zašto što svira gajde. Nekada su bile uobičajen instrument širom Evrope, kod južnih Slavena i Srba, obavezan.Samouki čuvar tradicijeMitić objašnjava da se u našim krajevima uglavnom mogu videti vojvođanske i erske gajde, Dalmatinci i Hercegovci ih zovu diple. On svira južnomoravsko - makedonski tip gajdi, instrument koji se viđa od Niša do južne Makedonije.„To su dvoglasne gajde, za razliku od vojvođanskih koje su troglasne ili dipli koje imaju duplu cev. Svoje gajde sam kupio u Makedoniji, ali imam i jedan primerak gajdi koje su stare skoro sto godina, možda i više. Kupio ih je dada moje babe, dakle moj čukundeda“.Mitić je samouk, dok je učio da svira pomagali su mu snimci koje je našao na Ju Tjubu, ali se na njih oslonio tek nakon što je učio od onih koji znaju najbolje.„Išao sam kod starih ljudi ovde kod nas koji sviraju. Oni baš nemaju velike metodičke sposobnosti da prenesu znanje, pa sam ih snimao telefonom. To sam kasnije slušao kod kuće, bukvalno sam gledao kako oni pomeraju prste, na taj način sam se trudio da usavršim tehniku“, priča nam Mitić.U razgovoru za Sputnjik ovaj skromni muzičar ističe da još nije dobar gajdaš;„To je pretežak instrument, za razliku od frule, gde dahom može da se kontroliše ritam, kod gajdi je to specifično, drugačije se dobijaju tonovi. Još taj način sviranja, tu tehniku, nisam toliko dobro usavršio. Nedavno nam je bio profesor Miloš Nikolić iz Muzičke škole "Stevan Mokranjac" iz Beograda, držao je radionice sviranja na kavalu, a pored toga je meni pokazivao način sviranja na gajdama“, kaže ovaj psihoilog - muzičar iz Šilova.Decu uči da sviraju fruluMitić ima 34 godine, nije mu teško da ode bilo gde na Kosovu i Metohiji da bi čuo pesmu koja, kaže, mora da se sačuva. Čuo je da po nekim selima još ima živih gajdaša, traži ih, a jednog je i upoznao. Čini sve da bi sačuvao tradiciju, da bi je preneo na najmlađe.„Nedavno sam u školi pokrenuo frulašku sekciju, moji đaci uče da sviraju taj instrument, veoma su zainteresovani. Koliko znam, jedini sam na Kosovu i Metohiji koji aktivno svira gajde, do skora je svirao deda Trajko u selu Stanišoru, išao sam kod njega, da ga čujem. Nažalost, nije više među živima“.Naš sagovornik je srećan što zvuk gajdi neće otići u zaborav, on je u kontaktu sa troje ljudi koji imaju ključnu ulogu u očuvanju ovog dela nematerijalne kulturne baštine Srba sa Kosova i Metohije. Pored pomenutog profesora Miloša Nikolića, tu su i profesori Mirjana Zakić i Sanja Ranković.„Oni beleže i čuvaju naše blago sa prostora Kosova i Metohije, to je jako bitno za naš opstanak ovde, a pre svega za očuvanje našeg kulturnog identiteta. Imamo crkve i manastire, ali i nematerijalno kulturno nasleđe, koje moramo da sačuvamo, jer ako izgubimo to, onda ćemo da izgubimo i temelj, izgubićemo naše postojanje, vekovno trajanje na ovim prostorima“, ističe Mitić.I država čuva muzičko blagoŠef odseka za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu, dr Sanja Ranković, za Sputnjik otkriva da je država, odnosno Ministarstvo kulture, finansiralo dva veoma važna projekta očuvanja nematerijalne kulturne baštine koji su realizovani ove godine.„Jedan je realizovalo Srpsko etnomuzikološko društvo, a drugi Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, a reč je o prikupljanju muzičkog folklornog nasleđa Kosovskog Pomoravlja. Drugi, koji realizuje Srpsko etnomuzikološko društvo, bavi se oživljavanjem tradicije sviranja i pevanja uz kaval. Radili smo i radionice, između ostalog i u Šilovu“, kaže Rankovićeva.Drug projekat vodi dr Mirjana Zakić, šef odseka za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti. Ona je i predsednik Srpskog etnomuzikološkog društva od njegovog osnivanja 2002. godine.„U projektima učestvuje i dr Zdravko Ranisavljević, takođe profesor FMU. U okviru svega smo radili radionice, ja sam sa decom radila pevanje, kolega Miloš ih je učio kako se svira kaval. Deci smo obezbedili i instrumente, odneli ih na Kosovo i poklonili im“, kaže ova profesorka.Sakupljači muzičkog blaga posetili su i mladog gajdaša Nikolu, mnogo pre ovih projekata, jer su svesni koliko je važno sačuvati melodije koje, iako se retko čuju, još žive.„Profesorke su bile kod mene pre osam godina, snimile su četiri sata materijala. Upravo sam saznao da će taj materijal uskoro biti korišćen, polovinom decembra na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu biće održana prezentacija o mom negovanju starih tehnika sviranja“, kaže Nikola Mitić na kraju razgovora za Sputnjik.On dodaje da Etno grupa „KOS“ u kojoj svira, nastupa po celom Kosovu i Metohiji, na mnogim kulturnim manifestacijama, ali da je do sada imala samo jedan nastup u užoj Srbiji.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
gajdas nikola mitic, frula, kaval, dvojnice, kosovo i metohija,
gajdas nikola mitic, frula, kaval, dvojnice, kosovo i metohija,
Ovaj zvuk na Kosovu nikako ne sme da se ugasi - to bi uzdrmalo srpske temelje
11:25 26.11.2022 (Osveženo: 14:03 12.12.2022) Nikola Mitić iz Šilova kod Gnjilana jedini je aktivni gajdaš na Kosovu i Metohiji. Ovaj mladić u školi uči i decu da sviraju, čini sve da sačuva nematerijalnu kulturnu baštinu Srba južne pokrajine, svira sve tradicionalne srpske instrumente, frulu, kaval, okarin, dvojnice. Ako nestane njihov zvuk, izgubili smo temelj, postojanje, kaže Mitić za Sputnjik.
Po struci psiholog, jedini aktivni gajdaš na Kosovu i Metohiji radi kao stručni saradnik u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u svom selu, a sve slobodno vreme posvetio je očuvanju srpske tradicionalne muzike, posebno sa prostora Kosova i Metohije.
Za Sputnjik kaže da je želja postojala odavno, a da svira na tradicionalnim srpskim instrumentima, prvi put se odvažio pre deceniju i po.
„Voleo sam sve što je tako posebno, a ti instrumenti su u poslednje vreme skoro izumrli, javila mi se želja da nastavim tradiciju koja je ranije bila jako prisutna u našim krajevima. Prvo sam počeo da sviram
frulu, a kasnije sam kupio i gajde,
okarin,
dvojnice. Sada imamo i našu
Etno grupu "KOS" koja se bavi čuvanjem srpske tradicionalne muzike sa prostora Kosova i Metohije, ali i šire“, kaže Mitić.
Mitićeva Etno grupa sarađuje sa brojnim Kulturno – umetničkim društvima, ali i profesionalcima, etnomuzikolozima koji pokušavaju da otrgnu od zaborava stare melodije sa Kosova i Metohije. Ipak, najveće je zadovoljstvo svirati i pevati pesme koje čuju od izvornih čuvara tradicije.
„Uglavnom izvodimo pesme koje naše stare žene pevaju ovde kod nas na svadbama, ali imamo i note koje smo pronašli u knjizi sestara Janković. One su ovde radile israživanje pre skoro sto godina, dosta toga su zabeležile, mnogo pesama iz našeg kraja, ali dobijamo pesme sa svih strana“.
Iako svira gotovo sve tradicionlane duvačke instrumente svog kraja, Nikola Mitić najveću pažnju publike i stručne javnosti privlači zašto što svira gajde. Nekada su bile uobičajen instrument širom Evrope, kod južnih Slavena i Srba, obavezan.
Mitić objašnjava da se u našim krajevima uglavnom mogu videti vojvođanske i erske gajde, Dalmatinci i Hercegovci ih zovu diple. On svira južnomoravsko - makedonski tip gajdi, instrument koji se viđa od Niša do južne Makedonije.
„To su dvoglasne gajde, za razliku od vojvođanskih koje su troglasne ili dipli koje imaju duplu cev. Svoje gajde sam kupio u Makedoniji, ali imam i jedan primerak gajdi koje su stare skoro sto godina, možda i više. Kupio ih je dada moje babe, dakle moj čukundeda“.
Mitić je samouk, dok je učio da svira pomagali su mu snimci koje je našao na Ju Tjubu, ali se na njih oslonio tek nakon što je učio od onih koji znaju najbolje.
„Išao sam kod starih ljudi ovde kod nas koji sviraju. Oni baš nemaju velike metodičke sposobnosti da prenesu znanje, pa sam ih snimao telefonom. To sam kasnije slušao kod kuće, bukvalno sam gledao kako oni pomeraju prste, na taj način sam se trudio da usavršim tehniku“, priča nam Mitić.
U razgovoru za Sputnjik ovaj skromni muzičar ističe da još nije dobar gajdaš;
„To je pretežak instrument, za razliku od frule, gde dahom može da se kontroliše ritam, kod gajdi je to specifično, drugačije se dobijaju tonovi. Još taj način sviranja, tu tehniku, nisam toliko dobro usavršio. Nedavno nam je bio profesor Miloš Nikolić iz Muzičke škole "Stevan Mokranjac" iz Beograda, držao je radionice sviranja na kavalu, a pored toga je meni pokazivao način sviranja na gajdama“, kaže ovaj psihoilog - muzičar iz Šilova.
Decu uči da sviraju frulu
Mitić ima 34 godine, nije mu teško da ode bilo gde na Kosovu i Metohiji da bi čuo pesmu koja, kaže, mora da se sačuva. Čuo je da po nekim selima još ima živih gajdaša, traži ih, a jednog je i upoznao. Čini sve da bi sačuvao tradiciju, da bi je preneo na najmlađe.
„Nedavno sam u školi pokrenuo frulašku sekciju, moji đaci uče da sviraju taj instrument, veoma su zainteresovani. Koliko znam, jedini sam na Kosovu i Metohiji koji aktivno svira gajde, do skora je svirao deda Trajko u selu Stanišoru, išao sam kod njega, da ga čujem. Nažalost, nije više među živima“.
Naš sagovornik je srećan što zvuk gajdi neće otići u zaborav, on je u kontaktu sa troje ljudi koji imaju ključnu ulogu u očuvanju ovog dela nematerijalne kulturne baštine Srba sa Kosova i Metohije. Pored pomenutog profesora Miloša Nikolića, tu su i profesori Mirjana Zakić i Sanja Ranković.
„Oni beleže i čuvaju naše blago sa prostora Kosova i Metohije, to je jako bitno za naš opstanak ovde, a pre svega za očuvanje našeg kulturnog identiteta. Imamo crkve i manastire, ali i nematerijalno kulturno nasleđe, koje moramo da sačuvamo, jer ako izgubimo to, onda ćemo da izgubimo i temelj, izgubićemo naše postojanje, vekovno trajanje na ovim prostorima“, ističe Mitić.
I država čuva muzičko blago
Šef odseka za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti Univerziteta u Beogradu, dr Sanja Ranković, za Sputnjik otkriva da je država, odnosno Ministarstvo kulture, finansiralo dva veoma važna projekta očuvanja nematerijalne kulturne baštine koji su realizovani ove godine.
„Jedan je realizovalo Srpsko etnomuzikološko društvo, a drugi Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, a reč je o prikupljanju muzičkog folklornog nasleđa Kosovskog Pomoravlja. Drugi, koji realizuje Srpsko etnomuzikološko društvo, bavi se oživljavanjem tradicije sviranja i pevanja uz kaval. Radili smo i radionice, između ostalog i u Šilovu“, kaže Rankovićeva.
Drug projekat vodi dr Mirjana Zakić, šef odseka za etnomuzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti. Ona je i predsednik Srpskog etnomuzikološkog društva od njegovog osnivanja 2002. godine.
„U projektima učestvuje i dr Zdravko Ranisavljević, takođe profesor FMU. U okviru svega smo radili radionice, ja sam sa decom radila pevanje, kolega Miloš ih je učio kako se svira kaval. Deci smo obezbedili i instrumente, odneli ih na Kosovo i poklonili im“, kaže ova profesorka.
Sakupljači muzičkog blaga posetili su i mladog gajdaša Nikolu, mnogo pre ovih projekata, jer su svesni koliko je važno sačuvati melodije koje, iako se retko čuju, još žive.
„Profesorke su bile kod mene pre osam godina, snimile su četiri sata materijala. Upravo sam saznao da će taj materijal uskoro biti korišćen, polovinom decembra na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu biće održana prezentacija o mom negovanju starih tehnika sviranja“, kaže Nikola Mitić na kraju razgovora za Sputnjik.
On dodaje da
Etno grupa „KOS“ u kojoj svira, nastupa po celom Kosovu i Metohiji, na mnogim kulturnim manifestacijama, ali da je do sada imala samo jedan nastup u užoj Srbiji.
