Izazov za bezbednost: Šta je epilog pucnjave kod Horgoša
© Foto : Sputnjiku ustupio MUP Srbije
Pratite nas
Međusobni obračun migranata uz upotrebu vatrenog oružja na području Horgoša potvrdio je da se suočavamo sa ozbiljnim izazovima i pretnjama, jer je reč o prvom obračunu kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem ljudi. To, ipak, ne znači da je bezbednosna situacija pogoršana, smatra stručnjak za bezbednost, dr Goran Matić.
Epilog pucnjave između dve grupe migranata kod Horgoša, u blizini srpsko-mađarske granice, zbog čega je policija u pretragu terena uključila specijalce, helikoptere i dronove, je šest migranata u bolnici i prebacivanje više od 1.000 njih u druge prihvatne centre.
Policija je pronašla automatsko oružje, pištolje, municiju, a kod nekih su pronađena i obeležja takozvane OVK, saopštio je jutros pomoćnik direktora Policije Srbije, pukovnik Dragan Vasiljević.
Nismo bezbednosno ugroženi
Komentarišući najnoviju migranstku i bezbednosnu situaciju, profesor nacionalne bezbednosti Univerziteta „Union – Nikola Tesla“, smatra da sitaucija ipak nije alarmantna, niti da smo bezbednosno ugroženi, mada je sasvim razumljiv strah žitelja Horgoša i okoline posle najnovijih dešavanja.
Od kada smo godinama unazad suočeni sa dolaskom migranata bilo je i nekih kriminalnih aktivnosti, od sitnih krađa, provaljivanja u vikendice, uzimanja hrane, do međusobnog obračuna migrnata koji su uglavnom bili ili fizički, ili oni uz korišćenje hladnog oružja, kaže Matić za Sputnjik.
Akcija privođenja migranata u Horgošu
© Foto : Sputnjiku ustupio MUP Srbije
Prvi obračun kriminalnih grupa
„Ovo je prvi put da imamo obračun kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem ljudi preko granice zato što je tu kao i kod trgovine narkoticima, posredi veliki novac i onda je očekivano da se u nekom momentu različite kriminalne grupe koje su direktna konkurencija obračunaju na nekim tačkama. Ovo i treba tretirati kao obračune kriminalnih grupa“, ocena je našeg sagovornika.
On napominje da su naša iskustva sa migrantima takva da su oni kroz Srbiju samo u tranzitu, da nemaju ambicija da ostanu kod nas, izuzev nekih izuzetaka, niti da ugrožavaju bezbednost građana Srbije. To tako traje pet šest godina i mi, kako kaže, nismo imali nekih ozbiljnijih situacija.
Razlikovati ilegalne migrante
Po njegovoj oceni, javnost slabo pravi razliku među nekoliko kategorija migranata, pa je i nedavni sporazum Srbije, Mađarske i Austrije koji se tiče zaštite granica potpisan sa namerom da se umanji pritisak nelegalnih migranata.
„Tu imamo više kategorija migranata. Mi smo takoreći izjednačili ekonomsku migraciju i političke azilante sa nelegalnim migrantima, a to su različite kategorije migranata i u različitim pravnim režimima. Ovde je reč o nelegalnim migrantima koji putuju bez regularnih viza, papira, koji idu tim krijumčarskim kanalima preko Balkana. Nije Srbija jedina država gde se to krijumčarenje dešava“, podvlači stručnjak za bezbednost.
On, ipak, napominje da koliko god radili na tome da tu nelegalnu migraciju što više stavimo pod kontrolu, da je to fenomen koji postoji vekovima i nikada ne može da se suzbije, kao ni trgovina drogom, nego samo da se značajno umanji.
Krijumčarenje ljudi
Na pitanje da li će dodatni oprez i obezbeđenje granica EU, čemu svedoči i mađarsko-austrijsko-srpski sporazum, otežati posao krijumčarenja ilegalnih migranata pa tako dovesti do veće bezbednosne pretnje, kakav je bio i slučaj u Horgošu, Matić kaže da bi to moglo biti teoretsko gledanje na stvari.
Karl Nehamer, Aleksandar Vučić i Viktor Orban su potpisali sporazum radi boljeg obezbeđenja granica Austrije, Srbije i Mađarske od ilegalnih migranata
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
„Iskustva sa krijumčarima, izuzev ako nije reč o nekim velikim vrednostima u igri, pokazuju da se oni nikada ne obračunavaju oružano sa policijskim snagama i građanima. Oni gledaju da budu nevidljivi i da prođu. Nije njima cilj da privlače pažnju na sebe, jer ako to čine ulaze u policijske evidencije i ne mogu da se bave krimčarskom delatnošću“, objašnjava stručnjak za bezbedsnot kako stvari funkcvionišu u praksi.
Država ima mehanizme
On upozorava da se od krijumčarenja neće odustati, iako će njegova cena porasti, kao i da će se time baviti mnogo organizovaniji kriminalc. Iz tog biznisa će biti izbačene manje kriminalne grupe, ostaće, kako kaže, one najbolje organizovane. A to je, dodaje on, već posao za tužilaštvo i policiju i država tada mora da koristi mehanizme iste kao za borbu protiv organizovanog kriminala.
Naš sagovornik, ipak, ne smatra, da smo mi tu u nešto drugačijoj situaciji u odnosu na druge zemlje i ne misli da je sa najnovijim slulčajem bezbednosna situacija pogoršana.
„Postoje ozbiljni izazovi, rizici i pretnje, ali sama bezbednosna situacija je prilično stabilna. Kao i u svim državama u okruženju problemi koje mi imamo nisu ništa različiti od problema sa kojima se susreće i Severna Makedonija, Grčka i Turska kada su u pitanju te ilegalne migracije“, ocena je Matića.
Posle dešavanja u Horgošu, po nalogu ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, pojačano je prisustvo policije u svim delovima zemlje, ali i formirana nova radna grupa koja se bavi bezbednosnim pitanjima, posebno prema teritoriji Mađarske, Severne Makedonije i Bugarske.
U prihvatni centar u Preševu u kome je bilo smešteno 1.100 migranata, tokom noći je stigla grupa od 620 migranata sa severa zemlje.
