00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

SZO radi novi popis patogena koji bi mogli da izazovu pandemije: U prvom planu bolest „iks“

© Flickr / XtinabotIstraživanje sojeva
Istraživanje sojeva - Sputnik Srbija, 1920, 24.11.2022
Pratite nas
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je da je okupila više od 300 stručnjaka čiji je zadatak da izrade novi popis prioritetnih patogena koji mogu da izazovu epidemije i pandemije, ali i prouče kakve pretnje predstavljaju nepoznati virusi koje bi trebalo staviti pod strogi nadzor.
Cilj SZO je ažuriranje popisa patogena koji se koristi kao vodič za istraživanja i ulaganja u razvoj vakcina, u skrining testove i u metode lečenja. Više od 300 naučnika proučavaće sve raspoložive podatke koji se odnose na više od 25 porodica virusa i bakterija.
Posebno će se usredsrediti na proučavanje takozvane „bolesti iks“, još nepoznatog patogena koji bi mogao da izazove vrlo ozbiljnu pandemiju.
„Fokusiranje na prioritetne patogene i porodice virusa kroz istraživanja i razvoj protivmera ključno je za brzu i delotvornu reakciju na epidemije i pandemije“, rekao je direktor SZO za vanredna stanja u zdravstvu Majkl Rajan.
„Da nisu postojala velika ulaganja u istraživanja i razvoj pre pandemije kovida 19, ne bi bilo moguće razviti sigurne delotvorne vakcine u rekordnom vremenu“, istakao je Rajan, dodavši da je popis prvi put objavljen 2017.
Trenutna ulaganja i istraživanja uključuju kovid 19, virus ebole, groznicu Lasa, bliskoistočni respiratorni sindrom (MERS), teški akutni respiratorni sindrom (SARS), virus Zika, viruse Nipah i bolest „iks“.
Naučnici će u sklopu rada na ovom važnom projektu za svaki patogen koji je označen kao prioritetan odrediti nedostatke u dosadašnjim saznanjima i prioritete u predstojećim istraživanjima. Zatim se može izraditi plan o razvoju vakcine, o načinu lečenja, kao i planovi o skrining testovima.
Istovremeno se radi na tome da se za razvoj ovakvih alata olakšaju klinička ispitivanja, a razmatra se i mogućnost jačanja regulatornog i etičkog nadzora. Očekuje se da će revidirani popis prioritetnih patogena biti javno objavljen do aprila 2023.
„Popis prioritetnih patogena izuzetno je važan za istraživačku zajednicu jer ukazuje na to u šta bi trebalo usmeriti napore kada je po sredi predstojeća zdravstvena pretnja“, pojasnila je Soumya Svaminatan, naučni direktor SZO.

Međunarodni sporazum o prevenciji pandemija

Istovremeno SZO se priprema za sledeći krug pregovora o međunarodnom sporazumu o prevenciji pandemija. Međuvladino pregovaračko telo utire put postizanju globalnog sporazuma kojim bi se na kraju moglo regulisati na koji će se način nacije pripremati za potencijalne pandemije.
Stručnjaci bi trebalo da se sastanu u Ženevi od 5. do 7.decembra na trećem sastanku, tokom kojeg će razgovarati o konvenciji SZO ili nekom drugom tipu međunarodnog sporazuma o spremnosti i reakciji na potencijalnu pandemiju.
Ovo međuvladino telo će 2023. godine obavestiti države članice SZO o postignutom napretku, a konačni rezultati daće im se na razmatranje 2024. Nacrt teksta bi trebalo razmatrati na sastanku u decembru.
Panel globalne javnozdravstvene konvencije, koji čine državni zvaničnici i zdravstveni stručnjaci, smatra da nacrt još nije dovoljno razrađen. Veruju da bi trebalo učiniti više kako bi se preciziralo pitanje odgovornosti, kao i jasni rokovi za uzbunjivanje i pravovremenu reakciju. Svrha je izbeći što više štetnih posledica kada se pojave epidemija ili pandemija.
„Nakon što se otkrije postojanje virusa ili bakterije, često imamo nekoliko kritičnih sati za prijavu, procenu i delovanje koji omogućuju sprečavanje širenja bolesti pre nego što ono postane praktički nezaustavljivo“, stoji u saopštenju Komiteta.
Panel smatra da treba definisati nivo hitnosti potreban za obavljanje svih priprema za bolest „iks“, za poznate patogene i za reakciju na prvu fazu.
„Od decembra 2019, kada su informacije o novom virusu korona potisnute, a brojne su zemlje nakon što su prijavljeni prvi slučajevi kovida zauzele pristup „čekaj i vidi“, svedočili smo razornim posledicama nedelovanja na samom početku“, upozorili su članovi Komiteta“, preneo je „Indeks“.
Sve vesti
0
Prvo nova obaveštenjaPrvo stara obaveštenja
loader
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala