https://lat.sputnikportal.rs/20221123/pare-za-samoubistvo-sramotno-drzak-pokusaj-ucene-srbije---trazi-se-kapitulacija--1146675760.html
Pare za samoubistvo: Sramotno drzak pokušaj ucene Srbije - traži se kapitulacija
Pare za samoubistvo: Sramotno drzak pokušaj ucene Srbije - traži se kapitulacija
Sputnik Srbija
Rezolucija Evropskog parlamenta kojom se predviđa da pristupni pregovori sa Srbijom napreduju samo ukoliko Beograd uvede sankcije Rusiji, kao i da fondovi EU... 23.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-23T19:55+0100
2022-11-23T19:55+0100
2022-11-23T19:55+0100
srbija
srbija – politika
evropska unija (eu)
evropski parlament
sankcije rusiji
rusija
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/17/1146678329_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_52f1c4622673c1e29fc2d146f46c9bec.jpg
Komentarišući rezoluciju „Nova strategija EU o proširenju“ u kojoj se traži da se Srbija usaglasi za spoljnom politikom Unije, da uvede sankcije Rusiji i da se preispita finansijska pomoć Unije našoj zemlji „kako bi se obezbedilo da su svi rashodi EU u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima“, Gajić kaže da iako je neobavezujuća, ova rezolucija govori da će se pritisci na Srbiju nastaviti.Jeftin pokušaj ucene„Međutim, novac ne može da plati interese koje EU očekuje da Srbija izda, pa je prosto neverovatno naivno i neverovatno drsko da oni misle da smo mi toliko glupi i fascinirani njima, da bismo izvršili političko samoubistvo. Na žalost možda mnogi Ukrajinci iz finoće srljaju u smrt da bi se nekome svideli, ali Srbi su prošli tu školu toliko puta. Ovo što se od nas traži je toliko bezobrazno i arogantno da je na neki zanimljiv način čak i smešno“, kategoričan je Gajić.Prema njegovom mišljenju, u pitanju je čisto iživljavanje od strane Evropske unije.„Ali, sada je tek jasno da Srbija najverovatnije neće uvoditi nikakve sankcije Rusiji jer bi nas to potpuno razoružalo u svakom pogledu, a posebno sada kada je situacija na KiM zaoštrena“, smatra Gajić.Na pitanje u kojoj meri je ovo politička poruka, a u kojoj uvod u to da Savet EU i Evropska komisija ove uslove stave pred Srbiju, samo ovog puta u obavezujućoj formi, naš sagovornik kaže da će to biti isključivo pitanje političke odluke.„Očigledno je da su im Srbi trn u oku sada kada je Zapad u kolektivnoj histeriji i ratu protiv Rusije. Suština je da kolektivni Zapad, NATO i EU imaju problem sa Srbijom na isti način na koji je Hitler imao sa Kraljevinom Jugoslavijom. Jednostavno, sektor jugoistok im je nestabilan i ne znaju šta sa nama da rade. Ali, dok se sa jedne strane plaše da nas previše izazovu, sa druge nema toga što oni nama mogu da ponude, pa i da nam daju sto milijardi evra ili dijamanata, jer je politička cena koja se od nas traži – kapitulacija“, ukazuje Gajić.Vreme straha od EU je prošloMeđutim, primećuje politikolog, vreme našeg straha od EU, poštovanja prema njoj ili ponuda i pritisaka koje od strane Unije dolaze je - prošlo:Kako kaže, u trenutku kada Kurti, očigledno uz nečiju podršku, otvoreno preti Srbiji i čak prkosi zvaničnicima Unije, jasno je da je nekakav ultimatum EU besmislen.„Jednostavno, mi imamo posla sa neozbiljnim ljudima, sa lažovima, sa ljudima na čiju reč ne možemo ozbiljno da računamo. Pre skoro dve decenije, na samitu u Solunu su se obavezali da će da prime takozvani Zapadni Balkan i to su propustili. Tako da šargarepa članstva, pa i da se ono sutra desi, nije slatka, a narod bi na referendumu glasao protiv ulaska u EU. Prosto, taj voz koji je Zapad imao za nas je odavno prošao, oni su propustili svoju šansu da nas usisaju, a bitku za umove i srca Srba su izgubili jer mi apsolutno ne želimo nikakvu trgovinu te vrste“, ukazuje Gajić.Zato Srbija, zaključuje naš sagovornik, na sve ovo ne treba da se obazire, tim pre što ima partnere na četiri strane sveta:„Danas nam je Alijev u poseti, što je lepo, imamo partnerske odnose sa Iranom, sa Izraelom gde je došao opet Netanijahu koji je više prijateljski orijentisan prema Srbiji od Ganca i prethodne vlasti, imamo Aziju, tako da ne mislim da treba da se osvrćemo na mišljenje jedne umiruće organizacije i njene birokratije“.U tekstu rezolucije čiji je autor hrvatski poslanik Tonino Picula se, između ostalog predlaže „fazni prijem zemalja kandidata u evropske politike, inicijative i jedinstveno tržište, uključujući pristup do evropskih fondova“.Navodi se i da nikakve alternative ne bi trebalo da zamene proširenje, kao i da treba reformisati proces donošenja odluka u pristupnom procesu i nove članice prihvatati kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnošću, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta. Dodaje se i da bi pristupni pregovori sa zemljama kandidatima trebalo da budu okončani do 2030.Rezoluciju su podržala 502 poslanika, 75 je bilo protiv, a 61 uzdržan.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
srbija, eu, evropski parlament, rusija, sankcije rusiji, ukrajina, srbija, eu, ep, rusija, sankcije rusiji, ukrajina
srbija, eu, evropski parlament, rusija, sankcije rusiji, ukrajina, srbija, eu, ep, rusija, sankcije rusiji, ukrajina
Pare za samoubistvo: Sramotno drzak pokušaj ucene Srbije - traži se kapitulacija
Rezolucija Evropskog parlamenta kojom se predviđa da pristupni pregovori sa Srbijom napreduju samo ukoliko Beograd uvede sankcije Rusiji, kao i da fondovi EU za našu zemlju budu uslovljeni na isti način, predstavlja jeftin pokušaj ucene da Srbija izda svoje nacionalne interese, ocenjuje politikolog dr Stevan Gajić.
Komentarišući rezoluciju „Nova strategija EU o proširenju“ u kojoj se traži da se Srbija usaglasi za spoljnom politikom Unije, da uvede sankcije Rusiji i da se preispita finansijska pomoć Unije našoj zemlji „kako bi se obezbedilo da su svi rashodi EU u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima“, Gajić kaže da iako je neobavezujuća, ova rezolucija govori da će se pritisci na Srbiju nastaviti.
„Međutim, novac ne može da plati interese koje EU očekuje da Srbija izda, pa je prosto neverovatno naivno i neverovatno drsko da oni misle da smo mi toliko glupi i fascinirani njima, da bismo izvršili političko samoubistvo. Na žalost možda mnogi Ukrajinci iz finoće srljaju u smrt da bi se nekome svideli, ali Srbi su prošli tu školu toliko puta. Ovo što se od nas traži je toliko bezobrazno i arogantno da je na neki zanimljiv način čak i smešno“, kategoričan je Gajić.
Prema njegovom mišljenju, u pitanju je čisto iživljavanje od strane Evropske unije.
„Ali, sada je tek jasno da Srbija najverovatnije neće uvoditi nikakve sankcije Rusiji jer bi nas to potpuno razoružalo u svakom pogledu, a posebno sada kada je situacija na KiM zaoštrena“, smatra Gajić.
Na pitanje u kojoj meri je ovo politička poruka, a u kojoj uvod u to da Savet EU i Evropska komisija
ove uslove stave pred Srbiju, samo ovog puta u obavezujućoj formi, naš sagovornik kaže da će to biti isključivo pitanje političke odluke.
„Očigledno je da su im Srbi trn u oku sada kada je
Zapad u kolektivnoj histeriji i ratu protiv Rusije. Suština je da kolektivni Zapad, NATO i EU imaju problem sa Srbijom na isti način na koji je Hitler imao sa Kraljevinom Jugoslavijom. Jednostavno, sektor jugoistok im je nestabilan i ne znaju šta sa nama da rade. Ali, dok se sa jedne strane plaše da nas previše izazovu, sa druge nema toga što oni nama mogu da ponude, pa i da nam daju sto milijardi evra ili dijamanata, jer je politička cena koja se od nas traži – kapitulacija“, ukazuje Gajić.
Vreme straha od EU je prošlo
Međutim, primećuje politikolog, vreme našeg straha od EU, poštovanja prema njoj ili ponuda i pritisaka koje od strane Unije dolaze je - prošlo:
„Njihova strateška greška sa nama je bila u tome da im je više bilo stalo do toga da nas ponižavaju nego da budu lukavi, jer da su bili lukavi taj prozor u kome je Srbija mogla da bude usisana i u NATO i u EU bio je između 2000. i 2008. godine. Ali, oni su još tada zalupili taj prozor, a sada se sa ovakvim ultimatumima samo brukaju i njima mogu da izazovu isključivo negativnu reakciju i negativne efekte po njihove ciljeve“.
Kako kaže, u trenutku kada Kurti, očigledno uz nečiju podršku, otvoreno preti Srbiji i čak prkosi zvaničnicima Unije, jasno je da je nekakav ultimatum EU besmislen.
„Jednostavno, mi imamo posla sa neozbiljnim ljudima, sa lažovima, sa ljudima na čiju reč ne možemo ozbiljno da računamo. Pre skoro dve decenije, na samitu u Solunu su se obavezali da će da prime takozvani Zapadni Balkan i to su propustili. Tako da šargarepa članstva, pa i da se ono sutra desi, nije slatka, a narod bi na referendumu glasao protiv ulaska u EU. Prosto, taj voz koji je Zapad imao za nas je odavno prošao, oni su propustili svoju šansu da nas usisaju, a bitku za umove i srca Srba su izgubili jer mi apsolutno ne želimo nikakvu trgovinu te vrste“, ukazuje Gajić.
Zato Srbija, zaključuje naš sagovornik, na sve ovo ne treba da se obazire, tim pre što ima partnere na četiri strane sveta:
„Danas nam je
Alijev u poseti, što je lepo, imamo partnerske odnose sa Iranom, sa Izraelom gde je došao opet Netanijahu koji je više prijateljski orijentisan prema Srbiji od Ganca i prethodne vlasti, imamo Aziju, tako da ne mislim da treba da se osvrćemo na mišljenje jedne umiruće organizacije i njene birokratije“.
U tekstu rezolucije čiji je autor hrvatski poslanik Tonino Picula se, između ostalog predlaže „fazni prijem zemalja kandidata u evropske politike, inicijative i jedinstveno tržište, uključujući pristup do evropskih fondova“.
Navodi se i da nikakve alternative ne bi trebalo da zamene proširenje, kao i da treba reformisati proces donošenja odluka u pristupnom procesu i nove članice prihvatati kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnošću, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta. Dodaje se i da bi pristupni pregovori sa zemljama kandidatima trebalo da budu okončani do 2030.
Rezoluciju su podržala 502 poslanika, 75 je bilo protiv, a 61 uzdržan.
