Dejtonski mirovni sporazum, 27 godina posle; Dodik poručuje: Nastaviću da jačam Srpsku
08:44 21.11.2022 (Osveženo: 10:09 21.11.2022)
© AFP 2023 / GERARD JULIEN
Pratite nas
Prošlo je 27 godina od parafiranja Opšteg okvirnog sporazuma za mir, kojim je rat u BiH okončan.
Tim sporazumom, koji je dobio naziv po gradu Dejton u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je nakon pregovora i parafiran, uspostavljen je novi ustavno-pravni poredak u BiH.
Od tada je Bosna i Hercegovina - državna zajednica sastavljena od dva ravnopravna entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH i tri konstitutivna naroda.
Dejtonski sporazum zvanično je potpisan 14. decembra 1995. godine u Parizu, u prisustvu predstavnika najvećih svetskih sila.
Dodik: Nastaviću da jačam Srpsku
Novoizabrani predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je, povodom 27 godina od parafiranja Dejtonskog mirovnog sporazuma, rekao da će biti nastavljena stabilizacija Republike Srpske.
"Ništa neće biti ekonomski i finansijski lako. Ovo je moj treći mandat na poziciji predsednika Republike Srpske što je izrazita čast, a privilegija je što me ljudi neposredno na izborima tri puta biraju za predsednika", rekao je Dodik.
On je istakao da je dodatnu odgovornost stekao na mitingu "Otadžbina zove" gde je ogroman broj ljudi iskazao privrženost Republici Srpskoj braneći njene demokratske kapacitete.
"Očigledno je da je narod dao podršku meni i zato sam zahvalan i braniću poziciju Republike Srpske, neću oklevati. Zajedno možemo proći sve krize", rekao je Dodik.
On je naveo da bilo kakav intervencionizam međunarodne zajednice piše odluku o samostalnosti Republike Srpske, a Kristijan Šmit, šta god da učini, napisaće da je Srpska korak ka samostalnosti i da neće da trpi nepravednost.
Cvijanović: Prioritet - vratiti se izvornom Dejtonu
Srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović poručila je da je prioritet vraćanje izvornom Dejtonskom sporazumu, imajući u vidu da je taj dokument pre 27 godina prihvaćen od svih naroda i da je doneo ustavno-politički sistem koji je omogućio da zemlja funkcioniše u miru i da se niko ne oseća ugroženo.
Cvijanovićeva je izjavila Srni da su intervencije stranog faktora u BiH napravile institucionalno stanje koje odudara od onoga što je predvideo Ustav, što samo po sebi prejudicira da postoji određeni nered koji se ogleda kroz uzurpaciju nadležnosti, pravljenje strukture koja bi bila centralizovana i ne bi poštovala ono što je Dejtonski sporazum uspostavio kao visoko decentralizovanu državu.
Ona je ocenila da je takav intervencionizam BiH uveo u mnoge krize i da bi se vraćanjem izvornim nadležnostima i svemu što je sporazum predvideo moglo ući u fazu smirenosti, bolje međusobne saradnje, a onda vremenom možda dogovarati i videti šta bi eventualno bilo bolje, efikasnije, funkcionalnije i racionalnije.
"Sve što nam je objašnjeno da će biti jeftinije, bolje, efikasnije i da će uspostaviti unutrašnji red ili poverenje – desilo se kontra. Kroz nametanje odluka došli smo u situaciju da imamo skuplje institucije, da one manje rade, manje rezultata donose i onda zaključite da vam je to sve napravljeno samo da biste napravili vizuru neke države koja je evo kobajagi moćnija i sposobnija nego što u suštini jeste", rekla je Cvijanovićeva.
Ona smatra da je BiH trebalo da bude data šansa da živi normalan dejtonski život i da bi danas možda ona mogla da bude jedna među uspešnijim zemljama u regiji, ali je, nažalost, najneuspešnija.
Cvijanovićeva veruje da je moguće jačanje institucija Republike Srpske i vraćanje njenih nadležnosti.
Ona je istakla da je Republika Srpska uvek bila otvorena za dijalog i dogovor kako da se određene stvari urede na način da podjednako služe svima, a ne na način kako je sada gde se mnoge stvari u institucijama BiH privatizuju, poput određenih funkcija bilo da je reč o spoljnoj politici ili ostalom.
"Prema tome, jedna stvar je da vratite ono što je nadležnost, a druga stvar je da imate ozbiljan razgovor, dogovor o ozbiljnim reformama koje bi preuredile određene stvari da im date takvu dimenziju da se oseća da postoji dejtonska postavka iza toga", naglasila je Cvijanovićeva.
Ona je dodala da Republika Srpska, nažalost, nije naišla na sagovornike u BiH o tim pitanjima, jer se partneri iz FBiH oslanjaju na strani faktor da će braniti veštački nametnute izmene.
"Smatram da je dijalog jedina forma koja može dovesti do nekog boljitka i sigurna sam da će institucije Republike Srpske nastaviti da rade na tome da se uvede red koji mora biti ustavni i da sve bude stvar dogovora i predviđenih procedura da menjamo stvari onako kako su te procedure predvidele", rekla je Cvijanovićeva.
Ona je poručila da su potrebne reforme koje će u institucije BiH vratiti ozbiljnost na način da domaći ljudi upravljaju procesima, a ne stranci.
Cvijanovićeva je navela da bi to trebalo da bude stvar dogovora, ali da nije previše optimista, znajući kako su se stvari do sada odvijale i da je postojala čvrsta spona između međunarodnog faktora i bošnjačke politike koja je upravo želela da stranci donose odluke onda kada nema unutrašnjeg dogovora, prenosi RTRS.
"Naša je uloga i obaveza da insistiramo na tome i želimo da stranci odu da bismo kao domaći ljudi, koji su odgovorni građanima koji nas biraju, donosili odluke, a ne stranci", zaključila je Cvijanovićeva.
