https://lat.sputnikportal.rs/20221120/neocekivani-rezultat-sudara-zvezda-u-svemiru-nastao-objekat-koje-u-teoriji-ne-moze-da-postoji-1146413140.html
Neočekivani rezultat sudara zvezda u svemiru: Nastao objekat koje u teoriji ne može da postoji
Neočekivani rezultat sudara zvezda u svemiru: Nastao objekat koje u teoriji ne može da postoji
Sputnik Srbija
Svetlost emitovana posle sudara neutronskih zvezda dovela je u pitanje saznanja naučnika o svemiru. Analiza kratkog bljeska gama zračenja nastalog posle sudara... 20.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-20T20:41+0100
2022-11-20T20:41+0100
2022-11-20T20:41+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
astronomija
izumi i otkrića
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/14/1146413932_0:118:2560:1558_1920x0_80_0_0_8bab627aabde48905378e9e209cdb590.jpg
Kategorizacija urušenih jezgara zavisi od mase objekata. Jezgra zvezda koje su bile oko osam puta teže od našeg Sunca kolabiraju u bele patuljke, čija je maksimalna masa jednaka 1,4 mase Sunca, zgusnuta u sferu veličine Zemlje.Jezgra zvezda koje su između osam i 30 puta teže od Sunca pretvaraju se u neutronske zvezde, koje imaju između 1,1 i 2,3 sunčeve mase zbijene u loptu prečnika samo 20 kilometara.Crne rupe - rezultat sudara neutronskih zvezdaNajveće zvezde, čija masa je veća nego kod neutronskih zvezda, kolabiraju u crne rupe, tvrdi naučna teorija.Postoji ozbiljan manjak primećenih crnih rupa koje imaju manje od pet sunčevih masa, pa je nauci manje poznato šta se događa u vezi sa njima. Zbog toga su sudari neutronskih zvezda tako interesantni astronomima. Do njih dolazi kada su dve neutronske zvezde u binarnom sistemu i kada dođu do tačke narušenih orbita u kom je njihov sudar neizbežan i kada one postaju jedan objekat nastao od dva.Većina binarnih neutronskih zvezda zajedno imaju masu koja prelazi teoretsku gornju granicu mase jedne neutronske zvezde. Zbog toga bi objekat nastao posle njihovog sudara trebalo da ima masu koja se nalazi između mase neutronske zvezde i mase crne rupe, piše „Sajens alert“.Kada se sudare neutronske zvezde binarnog sistema, oslobađaju bljesak visokoenergetske radijacije, poznat i kao kratki bljesak gama zračenja. Naučnici veruju da se to događa samo tokom formiranja crnih rupa.Ali na koji tačno način sudar neutronskih zvezda stvara crnu rupu, za naučnike je donekle bila misterija. Da li ona nastaje odmah ili dve neutronske zvezde stvaraju veoma tešku neutronsku zvezdu koja se urušava u crnu rupu veoma brzo, samo nekoliko stotina milisekundi posle sudara?Neočekivani objekat nastao posle sudara neutronskih zvezdaDa bi došli do odgovora, naučnici su istraživali kratki bljesak gama zračenja označen imenom GRB 180618A, zabeležen u junu 2018. godine. Radi se o svetlosti koja je putovala 10.6 milijardi godina kako bi stigla do Zemlje.Astronomi, predvođeni Nurijom Džordana-Mitjans sa britanskog Univerziteta Bat, istraživali su taj bljesak, eksploziju kilonove pri sudaru dve neutronske zvezde i svetlost koja je nastala posle toga. Međutim, kada su proučavali elektromagnetnu radijaciju nastalu pri tom događaju, nešto nije bilo u skladu sa teorijama.Optička emisija svetlosti nastale posle događaja, nestala je 35 minuta posle bljeska gama zračenja.To se dogodilo, kako se navodi u naučnom radu objavljenom u „Astrofizičkom žurnalu“, zbog širenja koje je bilo blisko brzini svetlosti, a ubrzavao ga je stalni izvor energije.To, međutim, nije karakteristika crnih rupa, već neutronskih zvezda. I to ne bilo kojih, već magnetara: zvezde koja ima magnetno polje 1.000 puta jače od uobičajene neutronske zvezde i kvadrilion puta jače nego što ima Zemlja. Magnetar je trajao duže od 100.000 sekundi, odnosno oko 28 sati.Šta je pomoglo magnetaru da preživi toliko dugo nije jasno. Moguće je da je tajna u magnetnom polju, koje je „vuklo“ ka spolja, sprečavajući urušavanje, bar na neko vreme.Koji god mehanizam da je bio u pitanju, zahteva dodatna istraživanja, a ovo otkriće naučnika pokazuje da i supermasivne neutronske zvezde mogu da emituju kratke bljeskove gama zračenja, a ne samo crne rupe.Džordana-Mitjans kaže da ovo otkriće može da pomogne astronomima u lociranju sudara neutronskih zvezda, kao i emitera gravitacionih talasa u svemiru.
https://lat.sputnikportal.rs/20221115/svemirski-tuneli-da-li-se-jedna-od-najvecih-tajni-astronomije-krije-iza-crnih-rupa-1146143707.html
https://lat.sputnikportal.rs/20211103/neobican-objekat-u-svemiru-koji-neprestano-eksplodira-niko-ne-zna-sta-je-snima-ga-kineski-teleskop-1131221968.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, astronomija, izumi i otkrića
nauka i tehnologija, astronomija, izumi i otkrića
Neočekivani rezultat sudara zvezda u svemiru: Nastao objekat koje u teoriji ne može da postoji
Svetlost emitovana posle sudara neutronskih zvezda dovela je u pitanje saznanja naučnika o svemiru. Analiza kratkog bljeska gama zračenja nastalog posle sudara zvezda, pokazala je kako je, umesto očekivane crne rupe, nastala visoko magnetizovana neutronska zvezda, daleko teža nego što u teoriji može da postoji.
Kategorizacija urušenih jezgara zavisi od mase objekata. Jezgra zvezda koje su bile oko osam puta teže od našeg Sunca kolabiraju u bele patuljke, čija je maksimalna masa jednaka 1,4 mase Sunca, zgusnuta u sferu veličine Zemlje.
Jezgra zvezda koje su između osam i 30 puta teže od Sunca pretvaraju se u neutronske zvezde, koje imaju između 1,1 i 2,3 sunčeve mase zbijene u loptu prečnika samo 20 kilometara.
Crne rupe - rezultat sudara neutronskih zvezda
Najveće zvezde, čija masa je veća nego kod neutronskih zvezda, kolabiraju u crne rupe, tvrdi naučna teorija.
Postoji ozbiljan manjak primećenih crnih rupa koje imaju manje od pet sunčevih masa, pa je nauci manje poznato šta se događa u vezi sa njima. Zbog toga su sudari neutronskih zvezda tako interesantni astronomima. Do njih dolazi kada su dve neutronske zvezde u binarnom sistemu i kada dođu do tačke narušenih orbita u kom je njihov sudar neizbežan i kada one postaju jedan objekat nastao od dva.
Većina binarnih neutronskih zvezda zajedno imaju masu koja prelazi teoretsku gornju granicu mase jedne
neutronske zvezde. Zbog toga bi objekat nastao posle njihovog sudara trebalo da ima masu koja se nalazi između mase neutronske zvezde i mase crne rupe,
piše „Sajens alert“.
Kada se sudare neutronske zvezde binarnog sistema, oslobađaju bljesak visokoenergetske radijacije, poznat i kao kratki bljesak gama zračenja. Naučnici veruju da se to događa samo tokom formiranja crnih rupa.
Ali na koji tačno način sudar neutronskih zvezda stvara crnu rupu, za naučnike je donekle bila misterija. Da li ona nastaje odmah ili dve neutronske zvezde stvaraju veoma tešku neutronsku zvezdu koja se urušava u crnu rupu veoma brzo, samo nekoliko stotina milisekundi posle sudara?
Neočekivani objekat nastao posle sudara neutronskih zvezda
Da bi došli do odgovora, naučnici su istraživali kratki bljesak gama zračenja označen imenom GRB 180618A, zabeležen u junu 2018. godine. Radi se o svetlosti koja je putovala 10.6 milijardi godina kako bi stigla do Zemlje.
Astronomi, predvođeni Nurijom Džordana-Mitjans sa britanskog Univerziteta Bat, istraživali su taj bljesak, eksploziju kilonove pri sudaru dve neutronske zvezde i svetlost koja je nastala posle toga. Međutim, kada su proučavali elektromagnetnu radijaciju nastalu pri tom događaju, nešto nije bilo u skladu sa teorijama.
Optička emisija svetlosti nastale posle događaja, nestala je 35 minuta posle bljeska gama zračenja.
To se dogodilo, kako se navodi u naučnom radu
objavljenom u „Astrofizičkom žurnalu“, zbog širenja koje je bilo blisko brzini svetlosti, a ubrzavao ga je stalni izvor energije.
To, međutim, nije karakteristika crnih rupa, već neutronskih zvezda. I to ne bilo kojih, već magnetara: zvezde koja ima magnetno polje 1.000 puta jače od uobičajene neutronske zvezde i kvadrilion puta jače nego što ima Zemlja. Magnetar je trajao duže od 100.000 sekundi, odnosno oko 28 sati.
„Po prvi put smo uspeli da otkrijemo više signala neutronske zvezde koja je živela duže od jednog dana posle sudara dve neutronske zvezde u binarnom sistemu“, kaže Džordana-Mitjans.
Šta je pomoglo magnetaru da preživi toliko dugo nije jasno. Moguće je da je tajna u magnetnom polju, koje je „vuklo“ ka spolja, sprečavajući urušavanje, bar na neko vreme.
Koji god mehanizam da je bio u pitanju, zahteva dodatna istraživanja, a ovo otkriće naučnika pokazuje da i supermasivne neutronske zvezde mogu da emituju kratke bljeskove gama zračenja, a ne samo crne rupe.
Džordana-Mitjans kaže da ovo otkriće može da pomogne astronomima u lociranju sudara neutronskih zvezda, kao i emitera gravitacionih talasa u svemiru.
