- Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Sve manje svinja u EU - šansa za Srbiju

CC0 / Pixabay / Svinje
Svinje - Sputnik Srbija, 1920, 19.11.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Smanjenu proizvodnju tovljenika i mesa u EU, a posebno u Nemačkoj, odakle smo uvozili svinjsko meso, trebalo bi da iskoristimo za podizanje sopstvene proizvodnje da, za početak, zadovoljimo domaće potrebe. U međuvremenu trebalo bi da se uspostave pravila koja bi omogućila konstantnost proizvodnje koja već godinama opada.
Šansu koja se ukazuje ne bi trebalo propustiti, kaže za Sputnjik sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije (PKS), Nenad Budimović.

Nemci zatvaraju farme tovljenika

Vest da uzgajivači svinja u Nemačkoj menjaju posao ili zatvaraju farme, jer ne mogu da izdrže poskupljenje stočne hrane i energije, neminovno je izazvala zapitanost kako će se to odraziti na domaću proizvodnju koja godinama unazad beleži pad.
Predsednik Udruženja mesne industrije Nemačke Hubert Keliger je naglasio da će pad proizvodnje nemački potrošač osetiti finansijski, ali i najavio da treba očekivati i dodatna znatna poskupljenja.
Po oceni Budimovića, nama je potrebno oko pet miliona svinja, a imamo ih nešto više od dva miliona. U ovoj godini smo do sada uvezli oko 30.000 tona svinjskog mesa, što je skoro duplo više nego prošle godine, kaže naš sagovornik.

U prednosti u odnosu na evropske proizvođače

On ipak smatra da je preokret u ovoj situaciji moguć, mada ne preko noći.
© AP Photo / Andrew MedichiniSrbiji je potrebno oko pet miliona svinja, a ima nešto više od dva miliona
Prasići - Sputnik Srbija, 1920, 18.11.2022
Srbiji je potrebno oko pet miliona svinja, a ima nešto više od dva miliona
„Što se tiče naših proizvođača tovljenika, odnosno svinjskog mesa, mislim da su u velikoj prednosti u odnosu na evropske zato što smo mi država koja može da proizvede dovoljno kvalitetne hrane za životinje i dovoljne količine“, ističe stručnjak PKS.
Budimović, međutim, napominje da nije samo visoka cena inputa razlog smanjenja proizvodnje tovljenika i svinjskog mesa u EU. Odustajanje od te proizvodnje je krenulo pre dve-tri godine sa visokom cenom obaveznog ulaganja u zaštitu životne sredine, jer je u pitanju prljava tehnologija proizvodnje na farmama zbog emisije štetnih gasova i otpadnih voda, objašnjava on.

Šansa da zaustavimo pad

On smatra da sve to može da bude šansa za naše proizvođače.
„Naša šansa je baš u tome da prvo proizvedemo dovoljno za sopstvene potrebe, da ne moramo da budemo uvoznici svinjskog mesa za preradu i da napravimo proizvode koji su bez GMO, od životinja koje nisu koristile genetski modifikovanu hranu i da to ima i dodatnu vrednost. Naravno, to ne može preko noći, mora da prođe određeno vreme da bi se to uspostavilo, ali da zaustavimo taj pad u proizvodnji svinja i nerentabilnost kod naših farmera, to bi bio jedan od prvih koraka koji bi doprineo poboljšanju situacije“, ocena je sekretara Udruženja za stočarsku proizvodnju.
Mi treba da tražimo neku svoju šansu u tim pukotinama koje možemo da popunimo i da te velike količine deviza ne idu van države. Samo za prva četiri meseca za uvoz svinjskog mesa izdvojeno je 26 miliona evra. Zamislite kada bi se sav taj novac koji je otišao na uvoz usmerio na proizvodnju i poboljšanje proizvodnje, dodaje on.
© Foto : Youtube/Border View Farms/PrintscreenZa stabilizovanje proizvodnje tovljenika treba uvesti paritet da kilogram žive vage košta sedam puta više od kilograma kukuruza
Berba kukuruza - Sputnik Srbija, 1920, 18.11.2022
Za stabilizovanje proizvodnje tovljenika treba uvesti paritet da kilogram žive vage košta sedam puta više od kilograma kukuruza

Paritet prema kukuruzu

Na pitanje šta bi proizvođačima najpre značilo i što bi moglo da ih podstakne na tov svinja, on nema dilemu:
„Ono što je najbitnije, što bi dalo pozitivne rezultate, to je da se primeni sistem parametara, da se tačno zna kada farmer ulazi u turnus tovljenika, ako je cena na primer 250 dinara da zna da će ona toliko biti i na kraju tova, a ne sa neizvesnošću. Jedan od metoda kojim se to postiže je uvođenje pariteta prema kukuruzu. Kolika je cena kilograma kukuruza, sedam puta veća da bude cena kilograma živih životinja“, kaže naš sagovornik.
Ako je cena kukuruza 30 dinara, živa vaga svinja treba da bude 210 dinara za kilogram. U tom slučaju su, smatra, male mogućnosti za oscilacije. Mi smo, kako napominje, inače dosta osetljivo, ekonomski tanko tržište gde i male oscilacije imaju veliki efekat i na farmere i na klaničnu industriju.
Jedan od izvora problema su, kako je ukazao, upravo nerešeni odnosi između proizvođača i klaničara koji postoje zato što se ne znaju pravila igre.

Rešiti odnose sa klaničarima

„Trebalo bi da klaničari imaju ugovore sa farmerima. Da se dogovaraju oko količine i cene. Ako cena bude viša da dele dobit, ako cena bude niža da dele gubitak. Mada to spada u domen naučne fanstastike kada se ovako priča, interes je zajednički ma koliko oni bili konkurencija jedni drugima“, smatra naš sagovornik.
On je uveren da bi morali da dogovore neke parametre. Na pitanje koliko može država da pomogne da se njihovi odnosi urede, kaže da država nema mehanizam za to.
„Ona može da reaguje u trenutku kada ima viškova, da ih otkupi po određenoj ceni i da smiri tržište, ali to ne treba da bude primer prakse, da stalno tako radi. To nije cilj. Država ono što treba da uradi je da poštuje podsticaje koje je opredelila, da se oni isplaćuju na vreme, da spoljnotrgovinskim ugovorima omogući nova tržišta i da olakša pribavljanje dokumentacije za izvoz ako ima interesa“, kaže Budimović.
Po njegovoj oceni, u sadašnjoj situaciji proizvođačima bi najviše značilo da se isplate premije, podsticaji koji su u zaostatku, da se primene pariteti, što je PKS već predlagala.
On smatra da nade za bolji položaj proizvođača ima, da razuma i razumevanja, jer, kako kaže, ne može samo jedna strana da bude zadovoljna, a drugoj - kako bude.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala