https://lat.sputnikportal.rs/20221119/sve-manje-svinja-u-eu---sansa-za-srbiju-1146310567.html
Sve manje svinja u EU - šansa za Srbiju
Sve manje svinja u EU - šansa za Srbiju
Sputnik Srbija
Smanjenu proizvodnju tovljenika i mesa u EU, a posebno u Nemačkoj, odakle smo uvozili svinjsko meso, trebalo bi da iskoristimo za podizanje sopstvene proizvodnje da... 19.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-19T09:01+0100
2022-11-19T09:01+0100
2022-11-19T09:01+0100
ekonomija
ekonomija
srbija
srbija – ekonomija
svinjsko meso
uvoz
tov
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112061/80/1120618052_0:320:1920:1400_1920x0_80_0_0_d70ff146713ca65a748adf3956a21371.jpg
Šansu koja se ukazuje ne bi trebalo propustiti, kaže za Sputnjik sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije (PKS), Nenad Budimović.Nemci zatvaraju farme tovljenikaVest da uzgajivači svinja u Nemačkoj menjaju posao ili zatvaraju farme, jer ne mogu da izdrže poskupljenje stočne hrane i energije, neminovno je izazvala zapitanost kako će se to odraziti na domaću proizvodnju koja godinama unazad beleži pad.Predsednik Udruženja mesne industrije Nemačke Hubert Keliger je naglasio da će pad proizvodnje nemački potrošač osetiti finansijski, ali i najavio da treba očekivati i dodatna znatna poskupljenja.Po oceni Budimovića, nama je potrebno oko pet miliona svinja, a imamo ih nešto više od dva miliona. U ovoj godini smo do sada uvezli oko 30.000 tona svinjskog mesa, što je skoro duplo više nego prošle godine, kaže naš sagovornik.U prednosti u odnosu na evropske proizvođačeOn ipak smatra da je preokret u ovoj situaciji moguć, mada ne preko noći.„Što se tiče naših proizvođača tovljenika, odnosno svinjskog mesa, mislim da su u velikoj prednosti u odnosu na evropske zato što smo mi država koja može da proizvede dovoljno kvalitetne hrane za životinje i dovoljne količine“, ističe stručnjak PKS.Budimović, međutim, napominje da nije samo visoka cena inputa razlog smanjenja proizvodnje tovljenika i svinjskog mesa u EU. Odustajanje od te proizvodnje je krenulo pre dve-tri godine sa visokom cenom obaveznog ulaganja u zaštitu životne sredine, jer je u pitanju prljava tehnologija proizvodnje na farmama zbog emisije štetnih gasova i otpadnih voda, objašnjava on.Šansa da zaustavimo padOn smatra da sve to može da bude šansa za naše proizvođače.Mi treba da tražimo neku svoju šansu u tim pukotinama koje možemo da popunimo i da te velike količine deviza ne idu van države. Samo za prva četiri meseca za uvoz svinjskog mesa izdvojeno je 26 miliona evra. Zamislite kada bi se sav taj novac koji je otišao na uvoz usmerio na proizvodnju i poboljšanje proizvodnje, dodaje on.Paritet prema kukuruzuNa pitanje šta bi proizvođačima najpre značilo i što bi moglo da ih podstakne na tov svinja, on nema dilemu:„Ono što je najbitnije, što bi dalo pozitivne rezultate, to je da se primeni sistem parametara, da se tačno zna kada farmer ulazi u turnus tovljenika, ako je cena na primer 250 dinara da zna da će ona toliko biti i na kraju tova, a ne sa neizvesnošću. Jedan od metoda kojim se to postiže je uvođenje pariteta prema kukuruzu. Kolika je cena kilograma kukuruza, sedam puta veća da bude cena kilograma živih životinja“, kaže naš sagovornik.Ako je cena kukuruza 30 dinara, živa vaga svinja treba da bude 210 dinara za kilogram. U tom slučaju su, smatra, male mogućnosti za oscilacije. Mi smo, kako napominje, inače dosta osetljivo, ekonomski tanko tržište gde i male oscilacije imaju veliki efekat i na farmere i na klaničnu industriju.Jedan od izvora problema su, kako je ukazao, upravo nerešeni odnosi između proizvođača i klaničara koji postoje zato što se ne znaju pravila igre.Rešiti odnose sa klaničarimaOn je uveren da bi morali da dogovore neke parametre. Na pitanje koliko može država da pomogne da se njihovi odnosi urede, kaže da država nema mehanizam za to.„Ona može da reaguje u trenutku kada ima viškova, da ih otkupi po određenoj ceni i da smiri tržište, ali to ne treba da bude primer prakse, da stalno tako radi. To nije cilj. Država ono što treba da uradi je da poštuje podsticaje koje je opredelila, da se oni isplaćuju na vreme, da spoljnotrgovinskim ugovorima omogući nova tržišta i da olakša pribavljanje dokumentacije za izvoz ako ima interesa“, kaže Budimović.Po njegovoj oceni, u sadašnjoj situaciji proizvođačima bi najviše značilo da se isplate premije, podsticaji koji su u zaostatku, da se primene pariteti, što je PKS već predlagala.On smatra da nade za bolji položaj proizvođača ima, da razuma i razumevanja, jer, kako kaže, ne može samo jedna strana da bude zadovoljna, a drugoj - kako bude.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
sve manje tovljenika u eu i nemačkoj da iskoristimo za podizanje sopstvene proizvodnje, u nemačkoj zatvaraju farme svinja poskupljenje stočne hrane i energije, naši proizvođači u prednosti dovoljno hrane za životinje, primeniti sistem parametara rešiti odnose proizvođača i klaničara,
sve manje tovljenika u eu i nemačkoj da iskoristimo za podizanje sopstvene proizvodnje, u nemačkoj zatvaraju farme svinja poskupljenje stočne hrane i energije, naši proizvođači u prednosti dovoljno hrane za životinje, primeniti sistem parametara rešiti odnose proizvođača i klaničara,
Sve manje svinja u EU - šansa za Srbiju
Smanjenu proizvodnju tovljenika i mesa u EU, a posebno u Nemačkoj, odakle smo uvozili svinjsko meso, trebalo bi da iskoristimo za podizanje sopstvene proizvodnje da, za početak, zadovoljimo domaće potrebe. U međuvremenu trebalo bi da se uspostave pravila koja bi omogućila konstantnost proizvodnje koja već godinama opada.
Šansu koja se ukazuje ne bi trebalo propustiti, kaže za Sputnjik sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije (PKS), Nenad Budimović.
Nemci zatvaraju farme tovljenika
Vest da uzgajivači svinja u Nemačkoj menjaju posao ili zatvaraju farme, jer ne mogu da izdrže poskupljenje stočne hrane i energije, neminovno je izazvala zapitanost kako će se to odraziti na domaću proizvodnju koja godinama unazad beleži pad.
Predsednik Udruženja mesne industrije Nemačke Hubert Keliger je naglasio da će pad proizvodnje nemački potrošač osetiti finansijski, ali i najavio da treba očekivati i dodatna znatna poskupljenja.
Po oceni Budimovića, nama je
potrebno oko pet miliona svinja, a imamo ih nešto više od dva miliona.
U ovoj godini smo do sada
uvezli oko 30.000 tona svinjskog mesa, što je skoro
duplo više nego prošle godine, kaže naš sagovornik.
U prednosti u odnosu na evropske proizvođače
On ipak smatra da je preokret u ovoj situaciji moguć, mada ne preko noći.
„Što se tiče naših proizvođača tovljenika, odnosno svinjskog mesa, mislim da su u velikoj prednosti u odnosu na evropske zato što smo mi država koja može da proizvede dovoljno kvalitetne hrane za životinje i dovoljne količine“, ističe stručnjak PKS.
Budimović, međutim, napominje da nije samo visoka cena inputa razlog smanjenja proizvodnje tovljenika i svinjskog mesa u EU. Odustajanje od te proizvodnje je krenulo pre dve-tri godine sa visokom cenom obaveznog ulaganja u zaštitu životne sredine, jer je u pitanju prljava tehnologija proizvodnje na farmama zbog emisije štetnih gasova i otpadnih voda, objašnjava on.
On smatra da sve to može da bude šansa za naše proizvođače.
„Naša šansa je baš u tome da prvo proizvedemo dovoljno za sopstvene potrebe, da ne moramo da budemo uvoznici svinjskog mesa za preradu i da napravimo proizvode koji su bez GMO, od životinja koje nisu koristile genetski modifikovanu hranu i da to ima i dodatnu vrednost. Naravno, to ne može preko noći, mora da prođe određeno vreme da bi se to uspostavilo, ali da zaustavimo taj pad u proizvodnji svinja i nerentabilnost kod naših farmera, to bi bio jedan od prvih koraka koji bi doprineo poboljšanju situacije“, ocena je sekretara Udruženja za stočarsku proizvodnju.
Mi treba da tražimo neku svoju šansu u tim pukotinama koje možemo da popunimo i da te velike količine deviza ne idu van države. Samo za prva četiri meseca
za uvoz svinjskog mesa izdvojeno je 26 miliona evra. Zamislite kada bi se sav taj novac koji je otišao na uvoz
usmerio na proizvodnju i poboljšanje proizvodnje, dodaje on.
Na pitanje šta bi proizvođačima najpre značilo i što bi moglo da ih podstakne na tov svinja, on nema dilemu:
„Ono što je najbitnije, što bi dalo pozitivne rezultate, to je da se primeni sistem parametara, da se tačno zna kada farmer ulazi u turnus tovljenika, ako je cena na primer 250 dinara da zna da će ona toliko biti i na kraju tova, a ne sa neizvesnošću. Jedan od metoda kojim se to postiže je uvođenje pariteta prema kukuruzu. Kolika je cena kilograma kukuruza, sedam puta veća da bude cena kilograma živih životinja“, kaže naš sagovornik.
Ako je cena kukuruza 30 dinara, živa vaga svinja treba da bude 210 dinara za kilogram. U tom slučaju su, smatra, male mogućnosti za oscilacije. Mi smo, kako napominje, inače dosta osetljivo, ekonomski tanko tržište gde i male oscilacije imaju veliki efekat i na farmere i na klaničnu industriju.
Jedan od izvora problema su, kako je ukazao, upravo nerešeni odnosi između proizvođača i klaničara koji postoje zato što se ne znaju pravila igre.
Rešiti odnose sa klaničarima
„Trebalo bi da klaničari imaju ugovore sa farmerima. Da se dogovaraju oko količine i cene. Ako cena bude viša da dele dobit, ako cena bude niža da dele gubitak. Mada to spada u domen naučne fanstastike kada se ovako priča, interes je zajednički ma koliko oni bili konkurencija jedni drugima“, smatra naš sagovornik.
On je uveren da bi morali da dogovore neke parametre. Na pitanje koliko može država da pomogne da se njihovi odnosi urede, kaže da država nema mehanizam za to.
„Ona može da reaguje u trenutku kada ima viškova, da ih otkupi po određenoj ceni i da smiri tržište, ali to ne treba da bude primer prakse, da stalno tako radi. To nije cilj. Država ono što treba da uradi je da poštuje podsticaje koje je opredelila, da se oni isplaćuju na vreme, da spoljnotrgovinskim ugovorima omogući nova tržišta i da olakša pribavljanje dokumentacije za izvoz ako ima interesa“, kaže Budimović.
Po njegovoj oceni, u sadašnjoj situaciji proizvođačima bi najviše značilo da se isplate premije, podsticaji koji su u zaostatku, da se primene pariteti, što je PKS već predlagala.
On smatra da nade za bolji položaj proizvođača ima, da razuma i razumevanja, jer, kako kaže, ne može samo jedna strana da bude zadovoljna, a drugoj - kako bude.
