https://lat.sputnikportal.rs/20221119/rusija-nece-dati-ni-pedalj-svoje-zemlje-sad-olivera-ikodinovic-1146263676.html
Amerikanci merkaju ostrvo Vrangel - Rusija neće dati ni pedalj svoje zemlje
Amerikanci merkaju ostrvo Vrangel - Rusija neće dati ni pedalj svoje zemlje
Sputnik Srbija
Arktik bi mogao da bude sledeća tačka sukoba i novi front Rusije i SAD, ali Rusija neće dati ni pedalj svoje zemlje, ističu ruski eksperti, komentarišući navode... 19.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-19T15:53+0100
2022-11-19T15:53+0100
2022-11-19T15:53+0100
rusija
rusija – vojska i naoružanje
rusija – politika
sad
arktik
analize i mišljenja
ledolomci
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112093/49/1120934917_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d3a09c0cca4228fe973decbfd2fc2877.jpg
Kako se navodi, Amerika bi mogla da pokuša da preuzme tu rusku teritoriju pod svoju kontrolu, a čuju se čak i predlozi da bi Vašington mogao da sklopi sporazum sa Kremljom i da određene preferencije Moskvi u zamenu za predaju ostrva. Zvanični Vašington se po ovom pitanju ne oglašava, ali američki mediji u poslednje vreme forsiraju ovu temu.Ruski političari poručuju da „SAD neće dobiti ni pedalj ruske teritorije“, dok ruski politikolog Konstantin Blohin ističe da „Rusija svojim teritorijama ne trguje“.Blohin napominje da gotovo svi američki eksperti uglas govore da će se budući novi tehnološki rat voditi za Arktik, a da će u tom ratu učestvovati tri najveće svetske sile - SAD, Rusija i Kina. Razlog za to su ogromni resursi i strateški značaj Arktika. Arktik je prebogat rudama, gasom i naftom. Procenjuje da se na Arktiku nalazi 90 milijardi barela nafte tj. 13 odsto neotkrivenih svetskih nalazišta nafte, 30 odsto gasa, mnoštvo uranijuma, retkih minerala, zlata i dijamanata.„Pre svega, kroz Arktik prolazi Severni morski put. Drugo, hipotetički posmatrano, ako SAD započnu treći svetski rat, onda treba imati na umu da najkraća putanja leta interkontinentalnih raketa sa teritorije Rusije ide preko Arktika, a ne preko Aljaske ili Atlantika. Eksperti kažu da će se budući rat ili rat budućnosti voditi između SAD i Rusije i, moguće, Kine. To će biti rat za arktička bogatstva. Ne mislim da će oni sada ići na to zbog jedne ukrajinske rakete... Niko ne želi da ulazi u direktnu konfrontaciju sa Rusijom zbog Ukrajine, ali je činjenica da će budući sukob odvijati na Arktiku zbog strateškog značaja i prirodnih resursa“, ocenjuje Blohin.Amerika na dva fronta – protiv Rusije i KineNedavno je i „Volstrit džurnal” objavio da ostrvo Vrangel pripada SAD, iako Rusija ovu „američku” teritoriju drži od 1924. godine, kada je sovjetska topovnjača „Crveni oktobar“ stigla na ostrvo Vrangel, a ekspedicija pobola sovjetsku zastavu na njemu.List ističe i strateški značaj ostrva, na kome se, kako navodi, nalazi ruska vojna baza koja predstavlja pretnju američkom suverenitetu.Blohin ocenjuje da se Amerikanci sada nalaze pred dva izbora – obuzdati Rusiju na Arktiku ili Kinu u Južnom kineskom moru.„Ako jednim udarcem pokušaju da ubiju dve muve onda će izgubiti, jer rat na dva fronta ne vodi nigde. Dakle, moraće da izaberu ili da obuzdaju Rusiju na Arktiku ili Kinu u Južnom kineskom moru. Pred njima je egzistencijalni izbor, jer ako izaberu oba ova pravca istovremeno - izgubiće. Čini se da sada sve podvode pod takvu platformu da bi opravdali i ojačali izgradnju svoje flote, s obzirom da je ruska nuklearna flota na Arktiku ubedljivo najmoćnija. Rusija je u tom pogledu lider“, ističe Blohin.S druge strane, američka ledolomačka flota je u užasnom stanju, kao u anegdoti: „Jedan se pokvario, drugi je izgubljen“.„Amerikanci imaju dva ledolomca, od kojih samo jedan radi“, kaže Blohin.SAD će nastaviti politiku obuzdavanjaBlohin ističe da će SAD i ubuduće otvarati nove frontove protiv Rusije. Prema njegovim rečima, jedan od prioriteta je Arktik, ali će snagu i izdržljivost Rusije testirati duž celog perimetra ruskih granica, od Baltika do Crnog mora i šire.Nova pomorska doktrina Rusije uzima u obzir aktivnosti NATO-a i osuđuje volju SAD da dominira Svetskim okeanom, približavanje vojne infrastrukture NATO-a ruskim obalama i povećanje broja vežbi Alijanse u vodama mora koje graniče sa teritorijom Rusije, ističići da se radi o glavnim pretnjama za Rusiju. Vladimir Putin je jasno rekao da će Rusija svim sredstvima čvrsto obezbediti njihovu zaštitu.Blohin ocenjuje da NATO na čelu sa SAD trenutno ne raspolaže ozbiljnim vojnim resursima i tehnikom za rad na ekstremno niskim temperaturama i tako surovim uslovima. To se posebno odnosi na američku Ratnu mornaricu i američke nosače aviona.„Sada Amerikanci tu ne mogu ništa i zato mi tamo sada dominiramo. Mislim da ćemo mi nastaviti da povećavamo svoj potencijal. Osim toga, naša Severna morska flota je najmoćnija po strateškom značaju... S druge strane, SAD po tempu izgradnje zaostaju i zbog toga pokušavaju da deluju sa saveznicima, ali ni mi nismo sami, jer mislim da delujemo zajedno sa Kinom...“, smatra Blohin.Ekspert dodaje da će Moskva dodatno ojačati i protivvazdušnu i protivraketnu odbranu ruske arktičke zone, jer je to jedan od glavnih strateških prioriteta Rusije.Ostrvo Vrangel na koje, prema pisanjima američkih medija, pretenduju SAD je ostrvo u Severnom ledenom okeanu između Istočnosibirskog i Čukotskog mora, a ime nosi po ruskom moreplovcu Ferdinandu Vrangelu, koji je istraživao severni primorski pojas istočnog Sibira, a od 1825. do 1827.Ostrvo, površine 7.300 kvadratnih kilometara, nije naseljeno, a privremeno stanovništvo čine naučnici, meteorolozi, zaposleni u rezervatu i vojnici.Ostrvo se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, a na njemu se i danas nalazi najveća naseobina polarnih medveda i pacifičkih morževa, a takođe postoji na desetine endemskih vrsta biljaka, insekata, ptica i sisara.
https://lat.sputnikportal.rs/20200615/koliko-godina-ce-trebati-americi-da-dostigne-snagu-ruske-ledolomacke-flote-1122784198.html
sad
arktik
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – vojska i naoružanje, rusija – politika, sad, arktik, analize i mišljenja, ledolomci
rusija – vojska i naoružanje, rusija – politika, sad, arktik, analize i mišljenja, ledolomci
Amerikanci merkaju ostrvo Vrangel - Rusija neće dati ni pedalj svoje zemlje
Arktik bi mogao da bude sledeća tačka sukoba i novi front Rusije i SAD, ali Rusija neće dati ni pedalj svoje zemlje, ističu ruski eksperti, komentarišući navode američkih medija da Vašington pretenduje na arktičko ostrvo Vrangel za koje Amerikanci tvrde da istinski pripada SAD, a da ga Rusija „nezakonito drži“ od 1924. godine.
Kako se navodi, Amerika bi mogla da pokuša da preuzme tu rusku teritoriju pod svoju kontrolu, a čuju se čak i predlozi da bi Vašington mogao da sklopi sporazum sa Kremljom i da određene preferencije Moskvi u zamenu za predaju ostrva. Zvanični Vašington se po ovom pitanju ne oglašava, ali američki mediji u poslednje vreme forsiraju ovu temu.
Ruski političari poručuju da „SAD neće dobiti ni pedalj ruske teritorije“, dok ruski politikolog Konstantin Blohin ističe da „Rusija svojim teritorijama ne trguje“.
„Čini mi se da je sve ovo iz žanra ‘političke fantastike’. Rusija ne trguje svojim teritorijama, a i s kim da trguje – sa neprijateljskom zemljom kao što su SAD?! Mi smo sada rivali. Putin je ranije za SAD koristio reč ‘partneri’, a sada govori ‘naši bivši partneri’. Zato je sve ovo u domenu ‘političke fantastike’ i ništa više od toga“, kaže ekspert.
Blohin napominje da gotovo svi američki eksperti uglas govore da će se budući novi tehnološki rat voditi za Arktik, a da će u tom ratu učestvovati tri najveće svetske sile - SAD, Rusija i Kina. Razlog za to su ogromni resursi i strateški značaj Arktika. Arktik je prebogat rudama, gasom i naftom. Procenjuje da se na Arktiku nalazi 90 milijardi barela nafte tj. 13 odsto neotkrivenih svetskih nalazišta nafte, 30 odsto gasa, mnoštvo uranijuma, retkih minerala, zlata i dijamanata.
„Pre svega, kroz Arktik prolazi
Severni morski put. Drugo, hipotetički posmatrano, ako SAD započnu treći svetski rat, onda treba imati na umu da najkraća putanja leta interkontinentalnih raketa sa teritorije Rusije ide preko Arktika, a ne preko Aljaske ili Atlantika. Eksperti kažu da će se budući rat ili rat budućnosti voditi između SAD i Rusije i, moguće, Kine. To će biti
rat za arktička bogatstva. Ne mislim da će oni sada ići na to
zbog jedne ukrajinske rakete... Niko ne želi da ulazi u direktnu konfrontaciju sa Rusijom zbog Ukrajine, ali je činjenica da će budući sukob odvijati na Arktiku zbog strateškog značaja i prirodnih resursa“, ocenjuje Blohin.
Amerika na dva fronta – protiv Rusije i Kine
Nedavno je i „Volstrit džurnal” objavio da ostrvo Vrangel pripada SAD, iako Rusija ovu „američku” teritoriju drži od 1924. godine, kada je sovjetska topovnjača „Crveni oktobar“ stigla na ostrvo Vrangel, a ekspedicija pobola sovjetsku zastavu na njemu.
List ističe i strateški značaj ostrva, na kome se, kako navodi, nalazi ruska vojna baza koja predstavlja pretnju američkom suverenitetu.
Blohin ocenjuje da se Amerikanci sada nalaze pred dva izbora – obuzdati Rusiju na Arktiku ili Kinu u Južnom kineskom moru.
„Ako jednim udarcem pokušaju da ubiju dve muve onda će izgubiti, jer
rat na dva fronta ne vodi nigde. Dakle,
moraće da izaberu ili da obuzdaju Rusiju na Arktiku ili Kinu u Južnom kineskom moru. Pred njima je egzistencijalni izbor, jer ako izaberu oba ova pravca istovremeno - izgubiće. Čini se da sada sve podvode pod takvu platformu da bi opravdali i ojačali izgradnju svoje flote, s obzirom da je ruska
nuklearna flota na Arktiku ubedljivo najmoćnija. Rusija je u tom pogledu lider“, ističe Blohin.
S druge strane, američka ledolomačka flota je u užasnom stanju, kao u anegdoti: „Jedan se pokvario, drugi je izgubljen“.
„Amerikanci imaju dva ledolomca, od kojih samo jedan radi“, kaže Blohin.
SAD će nastaviti politiku obuzdavanja
Blohin ističe da će SAD i ubuduće otvarati nove frontove protiv Rusije. Prema njegovim rečima, jedan od prioriteta je Arktik, ali će snagu i izdržljivost Rusije testirati
duž celog perimetra ruskih granica, od Baltika do Crnog mora i šire.
„Ukrajina je samo jedan od elemenata te globalne strategije Vašingtona. To će raditi i na Bliskom istoku, moguće su nove provakcije u Siriji. Gde god da budu zastupljeni naši interesi, gde god Rusija nešto radi, oni će tu voditi provokativnu politiku, odnosno politiku obuzdavanja...“, upozorio je ekspert.
Nova pomorska doktrina Rusije uzima u obzir aktivnosti NATO-a i osuđuje volju SAD da dominira Svetskim okeanom, približavanje vojne infrastrukture NATO-a ruskim obalama i povećanje broja vežbi Alijanse u vodama mora koje graniče sa teritorijom Rusije, ističići da se radi o glavnim pretnjama za Rusiju.
Vladimir Putin je jasno rekao da će Rusija svim sredstvima čvrsto obezbediti njihovu zaštitu.
Blohin ocenjuje da NATO na čelu sa SAD trenutno ne raspolaže ozbiljnim vojnim resursima i tehnikom za rad na ekstremno niskim temperaturama i tako surovim uslovima. To se posebno odnosi na američku Ratnu mornaricu i američke nosače aviona.
„Sada Amerikanci tu ne mogu ništa i zato mi tamo sada dominiramo. Mislim da ćemo mi nastaviti da povećavamo svoj potencijal. Osim toga, naša Severna morska flota je najmoćnija po strateškom značaju... S druge strane, SAD po tempu izgradnje zaostaju i zbog toga pokušavaju da deluju sa saveznicima, ali ni mi nismo sami, jer mislim da delujemo zajedno sa Kinom...“, smatra Blohin.
Ekspert dodaje da će Moskva dodatno ojačati i protivvazdušnu i protivraketnu odbranu ruske arktičke zone, jer je to jedan od glavnih strateških prioriteta Rusije.
Ostrvo Vrangel na koje, prema pisanjima američkih medija, pretenduju SAD je ostrvo u Severnom ledenom okeanu između Istočnosibirskog i Čukotskog mora, a ime nosi po ruskom moreplovcu Ferdinandu Vrangelu, koji je istraživao severni primorski pojas istočnog Sibira, a od 1825. do 1827.
Ostrvo, površine 7.300 kvadratnih kilometara, nije naseljeno, a privremeno stanovništvo čine naučnici, meteorolozi, zaposleni u rezervatu i vojnici.
Ostrvo se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, a na njemu se i danas nalazi najveća naseobina polarnih medveda i pacifičkih morževa, a takođe postoji na desetine endemskih vrsta biljaka, insekata, ptica i sisara.
