- Sputnik Srbija, 1920
RUSIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Rusije i Zajednice nezavisnih država

„Brzi napad“: Pentagon smišlja kako da „razori Moskvu“

© AP Photo / J.T. ArmstrongTestiranje interkontinentalne balističke rakete „Minutmen“
Testiranje interkontinentalne balističke rakete „Minutmen“ - Sputnik Srbija, 1920, 19.11.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Pentagon razrađuje potpuno novo, nenuklearno naoružanje uz pomoć kojeg bi mogao nekažnjeno da napadne strateške objekte protivnika, piše glasilo Ministarstva odbrane Rusije „Vojna misao“.
Koncepcija uzajamnog garantovanog uništenja podrazumeva da jedna superdržava, na koju je druga superdržava izvela nuklearni napad, ima dovoljno vremena da svoje strateške snage uvede u stanje pune borbene gotovosti i da uzvrati napadom. I u Rusiji, i u SAD postoje efikasni sistemi za upozorenje na raketni napad, a to su sateliti i moćni radari koji omogućavaju političkom rukovodstvu da na vreme angažuju nuklearnu trijadu.
Među glavnim ciljevima države-agresora su bunkeri s interkontinentalnim balističkim raketama, baze atomskih podmornica, aerodromi za stratešku avijaciju, štabovi, skladišta sa specijalnom municijom.
Ako zemlja koja je napadnuta iz nekog razloga ne bi stigla da uzvrati napad, veliki deo snaga za nuklearno obuzdavanje bio bi uništen. Nekoliko desetina preostalih raketa ne bi bilo dovoljno za nanošenje nenadoknadive štete. Uz to, deo njih oborili bi sistemi protivvazdušne odbrane.
Za SAD je poželjniji drugačiji scenario hipotetičkog nuklearnog sukoba s Rusijom, koji ne podrazumeva velike gubike za američku stranu. Autori publikacije u „Vojnoj misli“ tvrde da Pentagonu za to nisu potrebne teške interkontinentalne rakete i strateške nuklearne podmornice, već da mu je glavni cilj da iznenadi Kremlj.

„U srednjoročnoj perspektivi SAD teže tome da ovladaju strateškim nenuklearnim oružjem s kratkim vremenom leta do cilja, koje formalno ne potpada ni pod kakva bilateralna ili međunarodna ograničenja, a čijom je upotrebom moguće ispuniti strateške ofanzivne ciljeve. Ti zadaci treba da omoguće pogađanje znatnog dela nuklearnih snaga Rusije pre nego što vrhovni komandant donese odluku o uzvratnom napadu“, navodi se u tekstu.

Prema navodima lista, „to može krajnje negativno da se odrazi na nacionalnu bezbednost i zahteva aktivno suprotstavljanje pretnjama“.

Agresivna koncepcija

U dugoročnim planovima Vašingtona, prema rečima autora teksta, jeste stvaranje strateških visokoefikasnih sistema naoružanja koji deluju po principu obaveštajnog udarnog kompleksa, oružja usmerene energije i drugih naprednih varijanti.
„Već sada bi se moglo govoriti o novom visokoefikasnom nenuklearnom sredstvu za obuzdavanje i zastrašivanje, čiji bi prvi primerci mogli da budu u upotrebi u Oružanim snagama SAD u srednjoročnoj perspektivi. Oni će raspolagati arsenalom sistema koji mogu nenuklearnom municijom delimično da ispunjavaju zadatke postojećih strateških nuklearnih snaga“, navodi se u tekstu.
Amerikanci deluju u skladu s vojno-strateškom koncepcijom brzog globalnog napada, koji podrazumeva napad konvencionalnim naoružanjem na ciljeve na bilo kojoj tački na planeti u roku od jednog sata, navodi analitičar RIA Novosti Andrej Koc.
Važan element tog sistema, prema njegovim rečima, čine hiljade krstarećih raketa „tomahavk“, koje su razmeštene na krstaricama, razaračima i podmornicama. Njihov domet je 2.500 kilometara. Ipak, te rakete ne mogu da postignu nadzvučnu brzinu da bi uspele da pogode bilo koju tačku na planeti za jedan sat. Problem je u tome što i ofanzivni brodovi nisu uvek u nužnom radijusu delovanja.
U Sjedinjenim Američkim Državama ne kriju se agresivni planovi. Još u oktobru general u penziji Dejvid Petrus, bivši šef Centralne komande SAD, izjavio je u intervjuu za televizijski kanal Ej-Bi-Si da će, ukoliko Moskva u Ukrajini bude upotrebila nuklearno oružje, Pentagon odgovoriti vojno, upotrebom nenuklearnog oružja.
Za sada Vašington ne poziva da se napadaju ruski nuklearni bunkeri, ali retorika o toj temi se pojačava, ukazuje Andrej Koc.

Hipersonični argument

Početkom prošle decenije Amerikanci su nameravali da razrade balističku raketu s nenuklearnom bojevom glavom na bazi interkontinentalnih raketa „Minuteman III“ i „Trident II“ za brzi udar na „otpadničke države“, pod kojima je u to vreme Vašington podrazumevao, pre svega, Iran i Severnu Koreju. Ipak, od te ideje se odustalo. Pentagon je proračunao da ruske strateške snage mogu loše da protumače lansiranje interkontinentalnih raketa i da bi to moglo da dovede nuklearnog rata.
Na kraju su se usredsredili na hipersonično naoružanje. Jedan od prvih takvih projekata jeste krstareća raketa „X-51A Waverider“. Njena očekivana brzina je 7.500 kilometara na sat. Ipak, tokom testiranja su se pojavili problemi i raketa nije uvedena u naoružanje.
Ta ispitivanja su, međutim, iskorišćena za proizvodnju drugih hiperzvučnih kompleksa, u svim vidovima oružanih snaga. U okviru koncepcije brzog globalnog napada razmatra se, pre svega, varijanta upotrebe superbrzih krstarećih raketa za podmornice iz klase „Virdžinija“. To je deo programa „Konvencionalni hitni napad“.
Pentagon se nada da će prve serijske primerke dobiti do 2024. godine, a da će nuklearne podmornice biti prilagođene za njihovu upotrebu do 2028. godine. Na svakoj podmornici iz serije „Block V“ biće razmešteno po 65 takvih raketa. Njima će biti naoružani i najnoviji, teško uočljivi razarači tipa „Zumwalt“.
SAD bi mogle da izvedu razoružavajući napad iz Evrope. Još u junu 2020. godine nemački mediji su pisali da su na samitu ministara odbrane NATO-a pojedine zemlje Evropske unije odobrile razmeštanje naprednih američkih raketa srednjeg dometa s konvencionalnim naoružanjem. Domet takvog oružja je od 1.000 do 5.500 kilometara. Vreme leta do Moskve je minimalan.
Vašington je istupio iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa. I posle svega nekoliko sedmica testirao je prototipe krstareće, a potom i balističke rakete kopnenog baziranja. Odnosno, za odustajanje od Sporazuma Amerikanci su se spremali odavno. Kao i za povećanje uloga u sukobu, zaključuje Koc.
Sve vesti
0