Kako sačuvati „centralnu laboratoriju našeg organizma“
13:05 18.11.2022 (Osveženo: 22:02 19.11.2022)
© Depositphotos.com / Ryanking999Devojka drži sliku sa bolesnom jetrom u rukama
© Depositphotos.com / Ryanking999
Pratite nas
„Primarni maligniteti jetre češće se javljaju kod pacijenata sa hepatitisima i cirozom nego u opštoj populaciji. Nastanak ovih karcinoma dovodi se i u vezu sa pojedinim pesticidima, aflatoksinom i upotrebom steroida. A u sprečavanju bolesti jetre ključnu ulogu imaju zdrave životne navike“, kaže digestivni hirurg dr Miloš Bracanović.
Jetra je jedan od najvećih organa u ljudskom telu koji obavlja više od 500 različitih funkcija, pa je zbog toga nazivaju i centralnom laboratorijom našeg organizma. Uz cirozu, koja je u svesti građanstva prisutna kao najčešća bolest koja jetru pogađa, tu su i hepatitisi, ali sve češće i tumori.
Uloge jetre u organizmu
Jetra je važna jer sintetiše žuč neophodnu za varenje i apsorpciju masti. U njoj se odvijaju složeni procesi detoksikacije, odnosno uklanjanja razgradnih produkata metabolizma i toksičnih materija iz krvotoka.
„Takođe, u njoj se proizvode albumini, proteini važni za održavanje volumena cirkulišuće tečnosti. Značajna je i jer se u njoj skladište vitamini A, D, E, K, B12, kao i neki elementi poput gvožđa i bakra. Takođe, učestvuje u metabolizmu šećera. Bazična procena stanja jetre, odnosno pregled jetre, pored kliničkog pregleda pacijenta podrazumeva i ultrazvučni pregled trbuha, ali i specifične laboratorijske parametre kojima se procenjuje njena funkcija i integritet“, kaže za eKlinika portal dr Miloš Bracanović, specijalista opšte i subspecijalista digestivne hirurgije.
© Sputnik / Marijana KolakovićDr Miloš Bracanović, specijalista opšte i subspecijalista digestivne hirurgije
Dr Miloš Bracanović, specijalista opšte i subspecijalista digestivne hirurgije
© Sputnik / Marijana Kolaković
Najčešće bolesti jetre
Najčešće bolesti jetre su hepatitisi, ciroza i tumori. Hepatitisi, objašnjava doktor, podrazumevaju inflamaciju tkiva jetre bilo da su infektivne prirode izazvani virusima hepatitisa A, B ili C, ili neinfektivnog porekla, uzrokovani alkoholizmom i gojaznošću. Jedan od simptoma hepatitisa je žutica, žuta prebojenost kože, sluznice i beonjača, nastala kao posledica povišenih vrednosti bilirubina u krvi. Važno je istaći da oštećenja izazvana hepatitisima povećavaju rizik od nastanka ciroze, a potom i malignih oboljenja jetre, upozorava doktor Bracanović i dodaje:
„Ciroza je najčešće uzrokovana prekomernim konzumiranjem alkohola. Dokazano je da je rizik od nastanka ciroze veći kod pacijenata koji češće i u većoj količini konzumiraju alkohol. Sa druge strane, nealkoholna ciroza dovodi se u vezu sa gojaznošću, visokim vrednostima holesterola i triglicerida u krvi i dijabetesom tipa 2. Svi navedeni faktori rizika sami po sebi neće izazvati bolest, ali značajno doprinose učestalosti obolevanja.“
U cirozi jetra postepeno gubi sposobnost da obavlja svoje funkcije. Simptomi ciroze su gubitak apetita, mučnina, gubitak težine i mišićne mase, zamaranje, ali i neki specifični kao što je pojava žutice ili spontano nastalih modrica po telu, precizira hirurg.
Jetra i maligni tumori
Pored ciroze, sve učestalije se javljaju i maligni tumori jetre. Dele se, prema Bracanovićevim rečima, na primarne i metastatske.
„Primarni maligniteti jetre češće se javljaju kod pacijenata sa hepatitisima i cirozom nego u opštoj populaciji. Nastanak ovih karcinoma dovodi se i u vezu sa pojedinim pesticidima, aflatoksinom i upotrebom steroida. Dijagnoza se postavlja nakon kliničkog pregleda, laboratorijskih testova i radioloških ispitivanja. Obično se započinje ultrazvukom abdomena uz dopunski pregled kompjuterizovanom tomografijom ili magnetnom rezonancom. Biopsija, odnosno uzimanje uzorka tkiva tumora i patološka analiza promene potvrđuju dijagnozu malignog tumora. Hepatocelularni i holangiocelularni karcinomi zahtevaju kompleksno lečenje. Ono najčešće podrazumeva složene hirurške procedure u kombinaciji sa hemioterapijom i drugim terapijskim mogućnostima“, objašnjava dr Bracanović i navodi da odabir metoda lečenja zavisi od veličine i lokalizacije tumora, broja promena i njihovog odnosa sa krvnim sudovima. Ali, i postojanja pridruženih bolesti, poput ciroze.
© AP Photo / Erskine PalmerČestice virusa hepatitisa B, označene narandžastom bojom
Čestice virusa hepatitisa B, označene narandžastom bojom
© AP Photo / Erskine Palmer
Veza između metastaza u jetri i drugih karcinoma
Kad je reč o metastazama u jetri, one, ističe doktor Miloš Bracanović, najčešće potiču od karcinoma donjeg digestivnog trakta, dominantno debelog creva. Kako je učestalost javljanja karcinoma debelog creva u porastu, tako se, konstatuje digestivni hirurg, i metastaze u jetri sve češće dijagnostikuju i leče. Kao i kod primarnih tumora, u lečenju metastatske bolesti jetre primenjuju se različite procedure, ukazuje doktor i naglašava da u sprečavanju bolesti jetre ključnu ulogu imaju zdrave životne navike.
Može li jetra da se sačuva i kako
„Treba izbegavati unošenja toksičnih materija putem hrane, jer se produkti tih štetnih materija filtriraju u jetri i mogu dovesti do dugoročnih posledica. Prekomerna upotreba alkohola dovodi do oštećenja mnogih organa, ali prvenstveno jetre. Gojaznost je sve učestaliji faktor rizika za bolesti jetre, te su umerena i balansirana ishrana od velike važnosti. Vakcinacija protiv hepatitisa B ima značajnu ulogu, jer se kod obolelih od hepatitisa značajno češće javljaju druge bolesti jetre. I na kraju, redovni sistematski pregledi imaju za cilj da dijagnostiku oboljenja jetre u ranoj fazi, kada su i šanse za izlečenje najveće“ zaključuje u razgovoru za doktor Miloš Bracanović.