https://lat.sputnikportal.rs/20221117/zasto-je-vazan-dogovor-srbije-madjarske-i-austrije-o-ilegalnim-migrantima-1146273334.html
Zašto je važan dogovor Srbije, Mađarske i Austrije o ilegalnim migrantima
Zašto je važan dogovor Srbije, Mađarske i Austrije o ilegalnim migrantima
Sputnik Srbija
Srbija je deo Balkanske rute, kojom tranzit migranata i robe ide sa istoka na zapad i obrnuto, pa problem sa ilegalnim migrantima koji se kreću mimo zvaničnih... 17.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-17T20:12+0100
2022-11-17T20:12+0100
2022-11-17T20:12+0100
srbija
srbija – politika
srbija
politika
migranti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/05/1144038459_0:125:3199:1924_1920x0_80_0_0_0e94c06157ad5b6704b7591ab27269a7.jpg
Komentarišući za Sputnjik značaj Memoranduma o razumevanju koji su potpisale Srbija, Mađarska i Austrija kako bi zajedničkim delovanjem pomerile odbrambenu granicu od ilegalne migracije na jug, Matić kaže da su dogovorena razmena podataka između država, pojačani policijski nadzor i termovizijske kamere svakako mere koje utiču na smanjenje kretanja ilegalnih migranata takozvanim crnim kanalima.Dogovor o ilegalnim migrantima„Dakle, reč je o strožoj kontroli granica i sprovođenju mera zabrane krijumčarenja ljudi na jednom višem nivou nego što je to danas, a značajnim pooštravanjem viznog režima delimično je ovim dogovorom zahvaćen i domen legalnih migranta, odnosno ljudi koji su u viznom režimu i koji formalno uzimaju papire i pojavljuju se bilo u Srbiji, bilo u zapadnoj Evropi”, objašnjava Matić.Na pitanje da li je Evropska unija zakazala u pogledu kontrole ilegalnih migracija, pa su države primorane da sklapaju međusobne sporazume kako bi prevazišle ove probleme i zaštitile svoje granice, Matić odgovara potvrdno.„I mađarski premijer Orban je javno rekao da je sistem ekonomske i političke migracije Evropske unije doživeo neuspeh i da moraju da se promene brojni kriterijumi, poput onih po kojima neko ostvaruje pravo da bude azilant, budući da je velika razlika između migranata i azilanata. Taj evropski sistem je rađen za neke okolnosti devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, a danas su okolnosti drugačije”, ukazuje naš sagovornik.Srbija, smatra Matić, nije bezbednosno ugrožena od migranata.Veliki priliv migranata, pojašnjava, utiče kako na ekonomiju država u koje dolaze, tako i na socijalni aspekt, pa tako može dovesti i do povećanja siromaštva i svih oblika kriminaliteta, pa čak i do razvoja radikalnih i eskremističkih pokreta.„Naravno, to je sve jedan opšti kontekst koji može da se razvija, ali i ne mora, što umnogome zavisi od globalne političke situacije i raznih mirovnih i drugih procesa. Na Bliskom istoku, u Libiji i Iraku danas još imamo neke tinjajuće sukobe, što sa sobom povlači migratorne procese, jer ljudi napuštaju te države i idu ka zapadu, a da ne pričamo o klasičnim ekonomskim migracijama, gde ljudi napuštaju zemlje koje imaju probleme sa siromaštvom”, zaključuje Goran Matić.Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, broj ilegalnih migranata se gotovo udvostručio u odnosu na prošlu godinu. On je rekao da migranti u Srbiju najčešće dolaze iz Severne Makedonije – 51 odsto i Bugarske – skoro 33 odsto. Što se tiče registrovanih, najveći broj lica stiže iz Avganistana 40 odsto, iz Sirije 27 odsto, Maroka 12,5 odsto, Burundija 7 odsto i 2 odsto iz Pakistana.Dogovoreno je, između ostalog, da Srbija, uz podršku Mađarske i Austrije angažuje veći broj policajaca na granici prema Severnoj Makedoniji, uključujući i automobile sa termovizijskim kamerama, kao i da se migranti koji nemaju nikavu šansu da dobiju azil u tim zemljama, avionom deportuju iz Srbije u zemlje porekla.„Naši timovi će nastaviti da rade na konkretizaciji svega, kako bi još pre kraja godine krenuli u realizaciju”, objasnio je predsednik Vučić posle Samita sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.
https://lat.sputnikportal.rs/20221022/ukrajina-ucenjuje-evropu-isporucite-nam-oruzje-ili-vam-preti-migrantski-cunami-1144971453.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
srbija – politika, srbija, politika, migranti
srbija – politika, srbija, politika, migranti
Zašto je važan dogovor Srbije, Mađarske i Austrije o ilegalnim migrantima
Srbija je deo Balkanske rute, kojom tranzit migranata i robe ide sa istoka na zapad i obrnuto, pa problem sa ilegalnim migrantima koji se kreću mimo zvaničnih graničnih prelaza i procedura ima ne samo naša zemlja, već sve države na toj ruti, ocenjuje Goran Matić, vanredni profesor nacionalne bezbednosti Univerziteta „Union – Nikola Tesla“.
Komentarišući za Sputnjik značaj Memoranduma o razumevanju koji su potpisale Srbija, Mađarska i Austrija kako bi zajedničkim delovanjem pomerile odbrambenu granicu od ilegalne migracije na jug, Matić kaže da su dogovorena razmena podataka između država, pojačani policijski nadzor i termovizijske kamere svakako mere koje utiču na smanjenje kretanja ilegalnih migranata takozvanim crnim kanalima.
Dogovor o ilegalnim migrantima
„Dakle, reč je o strožoj kontroli granica i sprovođenju mera zabrane krijumčarenja ljudi na jednom višem nivou nego što je to danas, a značajnim pooštravanjem viznog režima delimično je ovim dogovorom zahvaćen i domen legalnih migranta, odnosno ljudi koji su u viznom režimu i koji formalno uzimaju papire i pojavljuju se bilo u Srbiji, bilo u zapadnoj Evropi”, objašnjava Matić.
Na pitanje da li je Evropska unija zakazala u pogledu kontrole ilegalnih migracija, pa su države primorane da sklapaju međusobne sporazume kako bi prevazišle ove probleme i zaštitile svoje granice, Matić odgovara potvrdno.
„I mađarski premijer Orban je javno rekao da je sistem ekonomske i političke migracije Evropske unije doživeo neuspeh i da moraju da se promene brojni kriterijumi, poput onih po kojima neko ostvaruje pravo da bude azilant, budući da je velika razlika između migranata i azilanata. Taj evropski sistem je rađen za neke okolnosti devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, a danas su okolnosti drugačije”, ukazuje naš sagovornik.
Srbija, smatra Matić, nije bezbednosno ugrožena od migranata.
„Austrija je ta koja ima problem sa prilivom migranata i taj problem se odnosi pre svega na njihovu ekonomiju jer se značajno povećavaju troškovi austrijske države. Dakle, reč nije o bezbednosnoj ugroženosti, već o ozbiljnom opterećenju državnog aparata, koji na momente može dovesti ceo socijalni sistem pod znak pitanja”, napominje Matić.
Veliki priliv migranata, pojašnjava, utiče kako na ekonomiju država u koje dolaze, tako i na socijalni aspekt, pa tako može dovesti i do povećanja siromaštva i svih oblika kriminaliteta, pa čak i do razvoja radikalnih i eskremističkih pokreta.
„Naravno, to je sve jedan opšti kontekst koji može da se razvija, ali i ne mora, što umnogome zavisi od globalne političke situacije i raznih mirovnih i drugih procesa. Na Bliskom istoku, u Libiji i Iraku danas još imamo neke tinjajuće sukobe, što sa sobom povlači migratorne procese, jer ljudi napuštaju te države i idu ka zapadu, a da ne pričamo o klasičnim ekonomskim migracijama, gde ljudi napuštaju zemlje koje imaju probleme sa siromaštvom”, zaključuje Goran Matić.
Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, broj ilegalnih migranata se gotovo udvostručio u odnosu na prošlu godinu. On je rekao da migranti u Srbiju najčešće dolaze iz Severne Makedonije – 51 odsto i Bugarske – skoro 33 odsto. Što se tiče registrovanih, najveći broj lica stiže iz Avganistana 40 odsto, iz Sirije 27 odsto, Maroka 12,5 odsto, Burundija 7 odsto i 2 odsto iz Pakistana.
Dogovoreno je, između ostalog, da Srbija, uz podršku Mađarske i Austrije angažuje veći broj policajaca na granici prema Severnoj Makedoniji, uključujući i automobile sa termovizijskim kamerama, kao i da se migranti koji nemaju nikavu šansu da dobiju azil u tim zemljama, avionom deportuju iz Srbije u zemlje porekla.
„Naši timovi će nastaviti da rade na konkretizaciji svega, kako bi još pre kraja godine krenuli u realizaciju”, objasnio je predsednik Vučić posle Samita sa austrijskim kancelarom Karlom Nehamerom i mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.
