Upozorenje stručnjaka: Svi vidimo da cene hrane u Srbiji rastu – ali još nismo dostigli vrh krize
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Na kućni budžet se najviše odražava to što raste cena hrane i to vidimo svi kada uđemo u prodavnicu. Međutim, treba imati u vidu da ovo još nije vrh inflacije, upozorava Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije.
Posmatrajući prosečnu potrošačku korpu Stanić je istakao da u njoj 40 odsto učešća čini hrana, dok se taj procenat povećava na 47 procenata u minimalnoj korpi. Drugim rečima, ljudi sve češće kupuju samo one namirnice koje su im životno potrebne, dok se ostalo smatra luksuzom.
O poskupljenju namirnica, prosečnoj potrošačkoj korpi, inflaciji, poskupljenju goriva, problemima u domaćoj mlekarskoj industriji, o merama za suzbijanje inflacije i procenama MMF-a za narednu godinu, Stanić je razgovarao sa Jelicom Putnjiković u emisiji Energija Sputnjika.
Strah od inflacije
Imajući u vidu negativna iskustva od pre trideset godina, Stanić naglašava da inflaciju kroz koju sada Srbija zajedno sa ostatkom sveta prolazi nikako ne treba porediti sa hiperinflacijom iz kraja prošlog veka, budući da je ona bila posledica unutrašnjih faktora, dok je današnja uvezena.
Određeni procesi koji guraju cene naviše rezultat su „prelivanja“ inflacije iz sveta u domaću privredu i ekonomiju. Budući da je, za razliku od Amerike, Evropa pod znatno većim uticajem energetske i geopolitičke krize, samim tim inflacija je i dalje u zamahu u Evropi, a sledstveno tome u Srbiji.
Iako se od januara naredne godine očekuje znatno usporavanje inflacije, Stanić napominje da to ne znači automatski i pad cena.
Procene MMF-a za Srbiju predviđaju ovogodišnju inflaciju od približno 11 procenata, dok bi u sledećoj godini iznosila 8 procenata. Ovo je i dalje vrlo značajna stopa rasta imajući u vidu da je naš okvir oko tri procenta i teško da će biti dostignut pre druge polovine 2024. godine.
Fiskalni račun
© Sputnik / Sputnjik
Da li je hleb poskupeo ili nam se samo čini?
Kada je reč o ceni hleba, Stanić objašnjava da kategorija „hleb i žitarice“ obuhvata širok spektar različitih proizvoda te da su shodno tome i cene različite. Dok su određeni proizvodi ograničeni i spadaju u socijalnu kategoriju, drugima je cena porasla i do 25 procenata. Po istom principu cena alkoholnim pićima raste ispod proseka, budući da nisu egzistencijalna potreba i da je potražnja za njima manja.
Police sa hlebom u prodavnici
© Sputnik / Lola Đorđević
Pored rasta cena hrane, došlo je i do skoka u oblasti energetike, pa je tako cena čvrstih goriva otišla naviše i do 50 odsto, a poredeći ove i ostale cene iz drugih zemalja, Stanić ističe da je za pravilno upoređivanje potrebno ubrojati i razne druge faktore, poput konkurentnosti na tržištu. Ukoliko je konkurentnost u nekoj zemlji veća, cene su automatski niže, bez obzira na to da li se radi o zemlji sa komparativnim prednostima u poljoprivrednoj proizvodnji ili ne.
Gde je mleko?
Poredeći cene mleka u Nemačkoj i Srbiji, koja svakako ima pomenute prednosti u odnosu na većinu drugih zemalja, Stanić ističe da je glavni problem, kada je reč o srpskoj mlekarskoj industriji, činjenica da stočni fond kontinuirano opada, a pojava manjka sirovinske baze bila je prisutna pre pandemije i geopolitičke krize. Iz ovog razloga, država je morala da uvozi mleko iz drugih zemalja koje su konkurentnije i samim tim imaju dovoljno dobara za izvoz.
Prazni rafovi sa mlekom
© Sputnik / Lola Đorđević
Osvrćući se na čuveno pitanje zašto Republika Srbija ne primenjuje ekonomsku strategiju drugih zemalja, sagovornik Sputnjika ističe kako recepti jednih nisu primenljivi na ekonomije drugih zemalja iz prostog razloga što zemlja koja ima izražene oscilacije u ekonomskom smislu nije istog privrednog kapaciteta kao i zemlja sa stabilnom ekonomijom.
Holandija je jedna od zemalja koja je pokretač ekonomije EU i kao što mi posmatramo kakva je situacija u Sloveniji, Austriji, kad gledamo kako je kod njih određena ekonomska aktivnost bolja nego kod nas, tako često Nemci uzimaju primer ne samo Švajcarske nego i Holandije. Holandija je zemlja koja ima kontinuiranu konkurentsku prednost u proizvodnji viših faza prehrambene industrije. Sa druge strane, ako ste zemlja koja ima izražene oscilacije u ekonomskom rastu i razvoju onda niste istog kapaciteta i teško je recepte drugih, razvijenijih ekonomija, primenjivati.
Zdrava hrana – prilika za nas
Stanić ističe i kako bi unapređenjem svoje sirovinske baze Srbija mogla biti konkurentna na evropskom tržištu, budući da spada u zemlje čija je privreda oslobođena genetski modifikovane hrane, a da je za, uslovno rečeno, zdravom hranom sve veća potražnja.
GMO paradajz
© Foto : Pixabay
Šta nas čeka sledeće godine?
Što se tiče suzbijanja inflacije, navodi naš sagovornik, određene mere postoje, ali njihovom implementacijom treba pažljivo rukovoditi kako ne bi došlo do kontraefekta.
Skok u ceni hrane na svetskom nivou jeste postao evidentan od 2021. godine, međutim, određeni faktori su na njega uticali i pre toga. Jedan od njih je svakako porast broja stanovnika, pogotovo u mnogoljudnim zemljama i to je trend koji će se nastaviti. Što se Srbije tiče, projekcije za 2023. indikuju da će ona biti teža od tekuće 2022, ali da bi olakšanje trebalo pristići u drugoj polovini 2024. godine.
