https://lat.sputnikportal.rs/20221116/otkriveno-zasto-se-ljudi-osecaju-umorno-i-nespremno-da-izadju-iz-kuce-1146210593.html
Otkriveno zašto se ljudi osećaju umorno i nespremno da izađu iz kuće
Otkriveno zašto se ljudi osećaju umorno i nespremno da izađu iz kuće
Sputnik Srbija
Trauma zatvaranja tokom kovida, ostavila je mnoge Francuze nespremnim da napuste svoje domove, osećaju se umorno i manje motivisano na poslu. 16.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-16T21:43+0100
2022-11-16T21:43+0100
2022-11-16T21:43+0100
svet
svet
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/01/19/1133640109_0:188:1920:1268_1920x0_80_0_0_23a9516f120d7d6974c2b3a30e2d88fb.jpg
„Epidemija lenjosti“ sprečava skoro polovinu francuskog stanovništva da napusti svoje domove, pokazalo je novo istraživanje.Tim sindromom pogođeno je oko 45 odsto stanovništva, navode istraživači.„Lenjost posebno pogađa srednje starosne grupe: 52% među 25-34 godina i 53% među 35-49 godina, naspram samo 33% onih od 65 i više godina“, navodi se u studiji Međunarodnog tržišta Istraživačkih grupa i istraživačkog centra Jean-Jaures fondacije.Istraživanje, koje je objavljeno prošle nedelje, pokazalo je da reč „krevet“ imala pozitivne konotacije za 74 odsto ispitanika.Prema istraživanju, pandemija i stroga blokada imali su „dubok uticaj“ na stav Francuza prema poslu, porodičnom životu, slobodnom vremenu i ličnom prostoru. Oko 37% ispitanika reklo je da je manje motivisano u svom poslu nego ranije, a 41% se žalilo na osećaj umora.Čini se da se povećanje umora javlja bez obzira na pol, starost, socijalno poreklo i lokaciju i „utiče na moral stanovništva“, prema istraživanju.Sa istorijskog stanovišta, stavovi Francuza prema „ravnoteži između posla i privatnog života“ su se promenili još dramatičnije, pokazuje studija. 1990. godine 60% Francuza je verovalo da je posao „veoma važan“, u poređenju sa samo 24% 2021.1993.godine 54% zaposlenih odraslih verovalo je da imaju dobar balans između posla i privatnog života. Sada samo 39% smatra da je to slučaj, dok 48% ispitanika „sebe smatra gubitnicima“.Ovo „kretanje tektonskih ploča“, kako se kaže u studiji, pogoršala je pandemija kovida, ali je na to uticala i opšta „devalvacija određenih poslovnih iskustava“.Redovna otpuštanja osoblja i menadžmenta koji se fokusiraju isključivo na finansijska postignuća „promenili su odnos” između poslodavaca i zaposlenih, navodi se u istraživanju.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, društvo
Otkriveno zašto se ljudi osećaju umorno i nespremno da izađu iz kuće
Trauma zatvaranja tokom kovida, ostavila je mnoge Francuze nespremnim da napuste svoje domove, osećaju se umorno i manje motivisano na poslu.
„Epidemija lenjosti“ sprečava skoro polovinu francuskog stanovništva da napusti svoje domove, pokazalo je novo istraživanje.
Tim sindromom pogođeno je oko 45 odsto stanovništva, navode istraživači.
„Lenjost posebno pogađa srednje starosne grupe: 52% među 25-34 godina i 53% među 35-49 godina, naspram samo 33% onih od 65 i više godina“, navodi se u studiji Međunarodnog tržišta Istraživačkih grupa i istraživačkog centra Jean-Jaures fondacije.
Istraživanje, koje je objavljeno prošle nedelje, pokazalo je da reč „krevet“ imala pozitivne konotacije za 74 odsto ispitanika.
Prema istraživanju, pandemija i stroga blokada imali su „dubok uticaj“ na stav Francuza prema poslu, porodičnom životu, slobodnom vremenu i ličnom prostoru. Oko 37% ispitanika reklo je da je manje motivisano u svom poslu nego ranije, a 41% se žalilo na osećaj umora.
Čini se da se povećanje umora javlja bez obzira na pol, starost, socijalno poreklo i lokaciju i „utiče na moral stanovništva“, prema istraživanju.
Sa istorijskog stanovišta, stavovi Francuza prema „ravnoteži između posla i privatnog života“ su se promenili još dramatičnije, pokazuje studija. 1990. godine 60% Francuza je verovalo da je posao „veoma važan“, u poređenju sa samo 24% 2021.
1993.godine 54% zaposlenih odraslih verovalo je da imaju dobar balans između posla i privatnog života. Sada samo 39% smatra da je to slučaj, dok 48% ispitanika „sebe smatra gubitnicima“.
Ovo „kretanje tektonskih ploča“, kako se kaže u studiji, pogoršala je pandemija kovida, ali je na to uticala i opšta „devalvacija određenih poslovnih iskustava“.
Redovna otpuštanja osoblja i menadžmenta koji se fokusiraju isključivo na finansijska postignuća „promenili su odnos” između poslodavaca i zaposlenih, navodi se u istraživanju.
