Saradnja Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope opstaje uprkos zapadnim pritiscima /foto/
© Tanjug / JADRANKA ILIC
Pratite nas
Saradnja Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (Kina-CIEZ) opstaje i može da jača uprkos zapadnim pritiscima, ocenjeno je na Osmom simpozijumu istraživačkih organizacija Kina-CIEZ, koji je organizovao beogradski Instutut za međunarodnu politiku i privredu (IMPP) u saradnji sa Kineskom akademijom društvenih nauka.
Skup je otvorio prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ocenivši da je, povodom obeležavanja 10. godišnjice mehanizma saradnje Kine i CIEZ, Srbija posebno ponosna što je prvi put domaćin simpozijuma istraživačkih organizacija.
„Najbolji pokazatelj dosadašnjeg uspeha jeste činjenica da je obim trgovinske razmene između Kine i država CIEZ značajno porastao u prethodnih deset godina i to za čak 142,6 odsto, dostigavši cifru od 136,2 milijarde dolara u 2021. godini“, istakao je Dačić.
Srpski šef diplomatije je najavio „dodatne zajedničke napore u cilju daljeg intenziviranja saradnje u okviru formata Kina–CIEZ, koji se pokazao kao izvanredan za očuvanje starih i razvoj novih vidova saradnje“.
Ivica Dačić na Samitu Kina-CIEZ (Zemlje centralne i istočne Evrope)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
„Srbija želi da nastavi da unapređuje svoju saradnju sa Narodnom Republikom Kinom, koju smatra pouzdanim partnerom, iskrenim prijateljom i jednim od najuticajnijih političkih i ekonomskih faktora u današnjem svetu“, naglasio je Dačić.
Na simpozijumu, koji je održan u okviru obeležavanja 75 godina IMPP, učestvovalo je više od 30 istaknutih naučnika iz Kine, Srbije i drugih zemalja CIEZ, kao i ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo i ambasadorka Srbije u Kini Maja Stefanović.
Čen Bo na Samitu Kina-CIEZ (Zemlje centralne i istočne Evrope)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Kineska ambasadorka je ocenila da se uprkos napretku u poslednjih 10 godina, saradnja Kina-CIEZ odvija poslednjih godina u izmenjenoj međunarodnoj situaciji u kojoj rastu „unilateralizam i protekcionizam“, što predstavlja novi izazov.
„Postoje komentari koji ukazuju da smo mogli da postignemo više i da smo mogli brže ostvarimo ciljeve. Međutim, ovaj format, kao i drugi mnogo veći formati saradnje, ne može da funkcioniše izolovano i da izbegne suočavanje sa negativnim uticajima na globalnom nivou“, ocenila je ambasadorka Stefanović, istakavši da nije samo na Kini, već i na svim članicama formata da predlažu projekte saradnje.
Maja Stefanović na Samitu Kina-CIEZ (Zemlje centralne i istočne Evrope)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Direktor IMPP-a prof. dr Branislav Đorđević ocenio je da „saradnja Kina-CIEZ nije imuna na kritike“.
„Tu su one dobronamerne, konstruktivne, ali i one koje možda to nisu i koje je čak osporavaju. Ovaj izazov je veliki, ali ne bi trebalo da nas omete i zaustavi, da nas natera da pobegnemo od problema“, istakao je on.
Braislav Đorđević na Samitu Kina-CIEZ (Zemlje centralne i istočne Evrope)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
„Današnje krize su multidimenzionalne, međupovezane, i stoga se istinska rešenja mogu naći samo u okviru multilateralizma, koji uključuje poštovanje za jednakost među državama, za njihovu raznolikost i zajedničke osnove za pronalaženje održivih rešenja“, naglasio je Đorđević.
Direktor Instituta za evropske studije Kineske akademije društvenih nauka Feng Džongpin ocenio je da je jedan od problema za saradnju Kina-CIEZ činjenica da Evropska unija sve više gleda na Kinu kao „ekonomskog i tehnološkog konkurenta“.
Samit Kina-CIEZ (Zemlje centralne i istočne Evrope)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Profesor Dragan Pavlićević sa Sian Điatong-Liverpul univerziteta ocenio je da je geopolitičko uokviravanje saradnje Kina-CIEZ ozbiljan problem za ovaj format i istakao da članice platforme moraju da rade na njegovom prevazilaženju.
Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik IMPP-a, istakao je da format Kina-CIEZ obeležava deceniju od nastanka u fazi koju karakteriše negativan strateški narativ Zapada, uključujući pozive na gašenje same platforme za saradnju.
„Današnji simpozijum pokazuje drugačiju sliku, sliku pokušaja da se nastavi sa saradnjom uprkos izazovima. Međutim, verovatno je da će biti ignorisan u zapadnim ocenama jer se ne uklapa u narativ o opadanju saradnje Kina-CIEZ i gašenju inicijative“, ocenio je Mitić.
Marton Šoberl, direktor Instituta za spoljne odnose i trgovinu iz Budimpešte, govorio je o zaokretu nastalom 2012. godine usvajanjem nove mađarske spoljnopolitičke strategije čiji je sastavni deo bilo otvaranje prema Istoku, kao geoekonomska strategija u cilju smanjenja isključive ekonomske orijentacije prema Zapadu.
Mađarska je uspon novih ekonomskih aktera percipirala kao priliku a ne kao pretnju, ocenio je Šoberl.
Kao država koja se direktno graniči sa Ukrajinom, istakao je on, za Mađarsku je važno da se sukob što pre završi, zaključivši da veruje da će mađarska vlada nastaviti sa sprovođenjem ove strategije.
Jasna Plevnik, presednica Geopolitičkog foruma iz Zagreba, istakla je da na inicijativu Kina-CIEZ značajno utiče sukob u Ukrajini, namera Amerike da raširi antiruske osećaje u Evropi, kao i inflacija i recesija koja je pogodila Evropu. Takođe je upozorila na opasnost podele na demokratski i antidemokratski blok u Evropi.
Saradnja Kina-CIEZ započeta je 2012. godine u formatu poznatom kao „16+1“. Platformi se 2019. pridružila i Grčka, dok su je sa druge strane u poslednjih godinu dana napustile baltičke države Litvanija, Letonija i Estonija.
Srbija i Mađarska se smatraju predvodnicima aktivnog nastupa u ovom formatu, zbog čega se često nalaze na tapetu zapadnih kritika.
