„Film davne budućnosti“: Velikani srpskog filma za jednim stolom
16:26 15.11.2022 (Osveženo: 16:36 15.11.2022)
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku
Pratite nas
Premijera „Filma davne budućnosti“ u kome Darko Bajić razgovara sa veteranima jugoslovenske i srpske kinematografije Đorđem Kadijevićem, Mišom Radivojevićem, Borom Draškovićem i Zdravkom Šotrom održaće se danas u 19 časova u MTS dvorani u Beogradu.
Reditelj „Filma davne budućnosti“ je Siniša Cvetić koji je na nedavno završenom 44. Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi dobio nagradu za najbolju režiju za film „Usekovanje“.
Velikani srpskog filma za jednim stolom
Cvetić za Sputnjik kaže da je zajedno sa autorom i moderatorom projekta Darkom Bajićem došao na ideju da okupe naše legendarne reditelje, da ih smeste u jedan prostor, za jedan sto i da oni razgovaraju o istoriji filma, sadašnjem trenutku, ali i o budućnosti srpske kinematografije.
„Ideja je bila da to bude jedan kontinuirani, neprekinuti razgovor koji je snimljen sa sedam kamera uz pomoć studenata Fakulteta dramskih umetnosti, u studiju na FDU, na kome je Darko Bajić profesor, a ja student. Mislim da je ovo što smo dobili na neki način značajno za našu kinematografiju zato što ne znam da postoji format u kom su reditelji seli za jedan sto i razgovarali, pogotovo ovako značajni reditelji“.
Razgovor velikana režije trajao je tri sata, a u „Filmu davne budućnosti“ je montirano sat i po. Reditelj Cvetić kaže da je interesantno sve što su oni pričali jer svako od njih ima svoj pogled na film, umetnost, ali i na ono što je trenutno problem sa umetnošću.
„Ne bih mogao da izdvojim šta je najinteresantnije od onoga što su rekli, ali način na koji razmišljaju i kako razgovaraju jedni s drugima je ono što je tu najinteresantnije, pa neka dođu ljudi da to pogledaju“.
Konferencija za medije povodom premijere dokumentarnog filma "Film davne budućnosti"
© Tanjug / RADE PRELIC
Iz razgovora filmskih veterana, Cvetić je kao mlad reditelj naučio da možda nikad neće dobiti odgovore na pitanja koja ima danas. Za sagovornika Sputnjika najbolji film Đorđa Kadijevića je „Karađorđeva smrt“, Miše Radivojevića „Dečko koji obećava“, Bore Draškovića „Život je lep“, Zdravka Šotre „Zona Zamfirova“, dok mu je „Direktan prenos“ omiljeni film njegovog profesora Darka Bajića.
Dozvolimo sebi da razmišljamo svojom glavom
Na predstavljanju „Filma davne budućnosti“, Darko Bajić je ocenio da „živimo u jednom razrušenom vremenu jednoumlja i naš film je način da dozvolimo sebi da razmišljamo svojom glavom“.
Povodom 15. Internacionalnog festivala filmske režije LIFFE u Leskovcu, koji je ove godine održan od 15. do 20. septembra, snimljen je dokumentarni serijal „Film davne budućnosti“ u pet nastavaka, u kome legendarni srpski reditelji Đorđe Kadijević, Zdravko Šotra, Bora Drašković i Miša Radivojević govore o svojim višedecenijskim iskustvima snimanja filmova.
„Koncept kao suština ideje bila nam je jako važna, da se iskoristi digitalna tehnika da bi se pričalo o domaćem filmu nekad i sad. Tako sam pozvao u pomoć svoje studente, angažovano je sedam mladih snimatelja, a reditelj Siniša Cvetić je dobio tu šansu da realizuje ceo film. Ovde je prisutan spoj generacija, i mislim da je ovo veoma važan i interesantan film“, naglasio je Bajić.
Pored četiri epizode u kojima reditelj i profesor Darko Bajić razgovara sa ovim istaknutim imenima srpskog i jugoslovenskog filma, snimljena je i peta epizoda u formatu okruglog stola.
Kadijević: Danas se snima sve i svašta
Čuveni režiser Đorđe Kadijević, autor TV serije „Vuk Karadžić“ i horor ostvarenja „Leptirica“ i „Sveto mesto“, smatra da je dragoceno progovoriti danas o ovoj temi u marginalizovanoj sredini kakva je Srbija, kao i da se pokrenu priče o domaćem filmu i da mu je drago što je snimljen ovako vredan film u kome je učestvovao.
„Pitanje je kakva je danas filmska umetnost, kako da se ceni i vrednuje. A to nije tema samo za srpski film ili bivšu Jugoslaviju, već i cela Evropa bi trebalo o tome da govori. Šta smo radili, šta radimo i koju to vrednost ima, to su važna pitanja“, smatra Kadijević.
On je naveo da je za svetsku kinematografiju bilo poznato po zemljama ko su glavni autori, u Italiji Vitorio de Sika, u Francuskoj Žan Lik Godar, Fransoa Trifo, u Rusiji Andrej Tarkovski, u Americi Orson Vels, te je bilo jasno kakav je tada bio film.
„A ko je najbolji pisac, slikar ili reditelj danas? Nikako ne možemo dati ni približno precizan odgovor. Pre smo mogli da kažemo: najbolji pisac, recimo Tomas Man, slikar Pablo Pikaso, reditelji Akira Kurosava ili Tarkovski. Danas, gledalac je veoma zbunjen da odabere najboljeg“, ocenio je Kadijević i pitao se šta je danas filmska paradigma, te konstantovao da se danas snima sve i svašta.
