„Rus u Evropi – suvišan čovek“: Nagrada Festivala autorskog filma proslavljenom ruskom reditelju
© Sputnik / Jekaterina Česnokova
/ Pratite nas
Proslavljeni ruski reditelj Aleksandar Sokurov, jedan od najznačnijih autora svetskog filma dobitnik je nagrade „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ Festivala autorskog filma koja se dodeljuje za celokupan doprinos filmskoj umetnosti i unapređenje shvatanja filma kao ličnog stvaralačkog čina autora. Ovo priznanje prvi put na festivalu dobija strani laureat.
Nagrada za životno delo koja je do sad dodeljivana najvažnijim filmskim stvaraocima kao što su Boro Drašković, Dušan Makavejev, Puriša Đorđević, Želimir Žilnik, Goran Marković ove godine dobija ime po Vojislavu Vučiniću, osnivaču i prvom direktoru festivala.
Značajno priznanje Aleksandru Sokurovu biće uručeno pred projekciju njegovog filma „Bajka“ u ponedeljak, 28. novembra u 19 časova u MTS dvorani.
Sokurov – redak umetnik koji ne sledi modu
Srđan Vučinić, umetnički direktor Festivala autorskog filma osvrnuo se na rad velikog ruskog reditelja:
„Bez kolebanja i bez proračuna, filmovi Aleksandra Sokurova teže da zarone u predeo s one strane jave. Dela Sokurova, od kamernih drama kakve su Drugi krug (1990) i Kamen (1992), pa sve do spektakla kakvi su Ruska barka (2002) i Faust (2011) ili do kompleksnih multimedijalnih eksperimenata kakvi su Frankofonija (2015) i Bajka (2022) – neprekidno streme da prošire i prodube, konačno, i da izađu iz onog suženog polja realnosti kojeg su modernom čoveku pre dva i po veka propisali racionalizam i prosvetiteljstvo. Filmovi ovog reditelja jedva da se mogu prepričati u par šturih rečenica, ili čak ostaju nedostupni za svako prepričavanje“.
„Aleksandar Sokurov spada među veoma retke umetnike koji ne slede nikakve mode, koji odbijaju uticaje bilo koje nove struje ili 'trenda'. On u potpunosti sledi, rekao bih, jedino onu Bergmanovu zapovest upućenu filmskom stvaraocu: slušaćeš uvek svoj unutrašnji glas,“ zaključio je Vučinić.
Reditelj, scenarista, snimatelj, filmski teoretičar, istoričar umetnosti po obrazovanju, Aleksandar Sokurov je autor brojnih kultnih filmova, a neki od njih su „Ruska barka“, „Glas usamljenog čoveka“, „Dani pomračenja“, „Mati i sin“, „Otac i sin“, „Moloh“, „Taurus, Sunce“, „Aleksandra“, „Faust“, „Frankofonija“.
Rusija i Ukrajina samo susedi, Rusi i Ukrajinci nisu braća
Proslavljeni ruski reditelj koji je 2015. godine na FEST-u dobio nagradu Pobednik za doprinos filmskoj umetnosti, u intervju Sputnjiku govorio je i o aktuelnim političkim pitanjima. Tada je, između ostalog, kazao da su Rusija i Ukrajina samo susedi.
„Oni nisu bratski narodi. Ukrajina je oduvek težila samoopredeljenju. Ali ona nikad nije bila samostalna, nema to iskustvo i otud tolike greške. Smatram da je zvanično ukrajinsko rukovodstvo napravilo ogroman broj grešaka i zato je sve ušlo u tako strašnu fazu. Političar treba da bude mudar. Ako je čoveku bolestan otac, on se nikad neće ponašati oštro, grubo i izazovno u rešavanju najvažnijih pitanja. On će sve snage uložiti da izleči oca ili majku. Ukrajina je bolesna, teško bolesna i povlačiti takve oštre poteze u oblasti nacionalne politike – neće biti ruskog jezika, neće biti ovog, onog – to je bilo ne samo neoprezno, nego i veoma agresivno“, istakao je je Sokurov.
Rus u Evropi – suvišan čovek
Proslavljeni reditelj je ocenio i da su Rusi oduvek bili loši momci u Evropi, a da je Rus koji dolazi u Evropu uvek suvišan čovek.
„Ponekad i ja, iako sam prihvaćen u Evropi, to osećam. Sad sam radio film 'Frankofonija', tamo se, između ostalog, govori i o tome kakvi su odnosi među Evropljanima. Mi se osećamo kao mlađa sestra Evrope. Mi nismo paraziti niti dalja rođaka. Rusija je mlađa sestra. Evropa ne priznaje tu sestru. Ponekad se čini da Evropa oseća neki nadmen odnos prema čitavoj slovenskoj grupi naroda – možda i grešim.
Ali Evropljani ne priznaju to srodstvo s Rusijom. Čini im se da se mi toliko razlikujemo i oni se boje te različitosti ruske prirode, ruskog stila života, i ne mogu da shvate suštinu, ne razumeju od čega se sastoji ruski način života. Naravno, za to su u velikoj meri krivi savremeni ruski političari koji Rusiju predstavljaju svetu kao nepredvidljivu. To nije ispravno, tako ne treba, tim pre ako smo rođaci. Treba sve vreme da pokazujemo otvorenost“, rekao je Sokurov u intervjuu Sputnjiku.
Ove godine na Festivalu autorskog filma biće prikazan njegov film „Bajka“ koji prati razgovore Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, Josifa Staljina i Vinstona Čerčila u čistilištu, koristeći arhivske snimke i dipfejk tehnologiju, a prikazuje i Isusa i Napoleona.
Festival autorskog filma (FAF) biće održan od 25. novembra do 2. decembra u nekoliko bioskopskih dvorana u Beogradu: MTS Dvorana, Dvorana Kulturnog centra Beograda, Dom omladine Beograda, Jugoslovenska kinoteka, Dom kulture „Studentski grad“ i bioskop Sine Grand Rakovica.
