Više nije smešno: U šta Zelenski pretvara Ukrajinu
© AP Photo / Efrem Lukatsky
Pratite nas
Nacionalizacija „Ukrnjefta“ i „Ukrtatnjefta“ pogodila je ne samo oligarha Igora Kolomojskog, nego i ceo oligarhijski sistem koji je u Ukrajini nastao posle Evromajdana. Ako uskoro obeščašćeni biznismen ne bude pronašao alternativne izvore finansiranja, moraće da odustane i od medijske imperije.
Sve za front
Prema rečima predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, nacionalizacija je uslovljena „vojnim razlozima“. Pored aktiva Kolomojskog, ukrajinske vlasti su oduzele još nekoliko fabrika: „Motor sič“ od Vjačeslava Boguslajeva, koji je uhapšen zbog navodne saradnje s Rusijom, „Zaporožtransformator“ od Konstantina Grigorišina i holding „Avtokraz“ od Konstantina Ževaga.
Zelenski je naglasio da neke od tih fabrika skoro da nisu ni radile, a da će sada biti iskorišćene „za odbrambene potrebe“. On nije isključio mogućnost nacionalizacije još nekih preduzeća.
U opis Zelenskog se u potpunosti uklapaju i kompanije Grigorišina i Ževaga. Fabrika prvog je bankrotirala, ali još može da proizvodi transformatore neophodne za obnavljanje energetskog sistema zemlje. Drugi je proizvodio teretnjake koji su potrebni vojsci, iako je tokom poslednjih nekoliko godina s proizvodne trake pušteno svega nekoliko desetina vozila.
Ževago je od 2020. u bekstvu zbog optužbi da je ukrao 2,5 milijarde grivni iz sopstvene banke. Što se tiče Boguslajeva, njegov „Motor Sič“ je dugo bio jabuka razdora među kineskim kupcima, koji su bili vlasnici 56 procenata akcija, i SAD, koje su bile protiv širenja sfere uticaja Pekinga. Specijalnost te fabrike su proizvodnja i remont avijacionih motora.
Kolomojski, koji je zbog nacionalizacije ostao bez osnovnog izvora prihoda, verovatno će morati da zatvori medijski holding „1+1“, koji neće moći da plaća. Sada će „Ukrnjeft“ i „Ukrtatnjeft“ biti potpuno prebačeni na snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine gorivom i mazivom. Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov je saopštio da će svim oduzetim aktivima upravljati Ministarstvo odbrane Ukrajine.
Presušeni izvor
Ekonomista Mihail Belajev u nacionalizaciji vidi očajnički pokušaj Zelenskog da preuzme kontrolu nad velikim finansijskim tokovima u zemlji, kako bi ih preusmerio na ono što mu je potrebno.
„Obično se takvim metodama pribegava u uslovima revolucije. Nove vlasti proglašavaju vlasnika nekog preduzeća neprijateljem naroda i preuzimaju njegovu imovinu. U ovom slučaju, međutim, Zelenski ide protiv sopstvenih zakona, pošto oseća da bi Zapad uskoro mogao da smanji finansijsku pomoć njegovom režimu“, smatra ekspert.
Spoljnopolitička situacija zaista ne ide na ruku Kijevu. S jedne strane, u SAD su se na izborima za Kongres utvrdili predstavnici Republikanske partije, koji su protiv nekontrolisanog davanja novca Ukrajini.
S druge strane, izvršni potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis je priznao da do kraja ove godine Evropska unija neće moći da isplati Ukrajini obećane tri milijarde evra. Prema navodima Blumberga, Mađarska je spremna da blokira plan EU za izdvajanje 18 milijardi evra kijevskim vlastima tokom 2023. godine.
Šalu na stranu
Kolomojski je 2019. otvoreno podržao predsedničke ambicije Zelenskog, nadajući se da će se zahvaljujući tome ne samo vratiti u domovinu, nego i da će se razračunati s prethodnim predsednikom države Petrom Porošenkom, zbog kog je pobegao u Izrael.
Bivši šoumen Zelenski, ipak, nikada nije krio da mu je neophodna potpuna vlast da bi „realizovao radikalne reforme“, uz pomoć kojih se nada da će uvesti Ukrajinu u Evropsku uniju i NATO.
Zelenski je prvo preuzeo potpunu kontrolu nad Vrhovnom radom. Na prevremenim parlamentarnim izborima njegova partija „Sluga naroda“ je dobila 254 od 423 mandata. Za ustavnu većinu falilo je 46 glasova, ali je predsednik uspeo lično da formira vladu i sa čistom savešću je krenuo na oligarhe.
Jedna od prvih žrtava kijevskog režima bio je lider najveće opozicione partije Viktor Medvedčuk, koji je optužen za veleizdaju zbog kupovine uglja u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici 2014. i 2015. godine. Prošle godine su ugašena tri televizijska kanala koja su bila povezana s njim, a sam Medvedčuk je uhapšen. On je ove godine iz zatvora izjavio da je celu shemu nadgledao Petro Porošenko.
Upravo u to vreme je od svoje medijske imperije odustao i Rinat Ahmetov, poznat po sposobnosti da se prilagodi svakom režimu. On je odluku objasnio time što, kao prvo, želi da poštuje zakon o borbi protiv oligarha, prema kojem veliki biznismeni ne smeju da imaju medije. Kao drugo, biznismen je priznao da su borbena dejstva ugrozila njegovo finansijsko stanje i da sada nema novac za izdržavanje 4.000 novinara.
Napuštanje televizijskih kanala nije imalo nikakvog smisla. Od kraja februara ukrajinske vlasti su potpuno preuzele kontrolu nad informativnim prostorom u zemlji, uključujući televizijski maraton koji se emituje na svim glavnim političkim kanalima. Zabranjene su sve političke partije koje su bilo kad ispoljile simpatije prema Rusiji, a samim tim je u Ukrajini likvidiran glavni deo legalne opozicije.
Iz demokratije u diktaturu
U julu je Kijevski međunarodni institut za sociologiju saopštio da je 58 Ukrajinaca uvereno da je potrebna čvrsta ruka u toj zemlji, dok se za demokratiju izjasnilo samo 27 odsto njih. Šezdeset dva procenta ispitanika smatra da je tokom borbenih dejstava nedopustiva čak i konstruktivna kritika šefa države, dok 48 procenata smata da vlasti radi pobede mogu da narušavaju sopstvene zakone.
Sociološka grupa „Rejting“ u oktobru je pitala Ukrajince koje sunarodnike smatraju najvećim predstavnicima svoje nacije. Na čelu spiska je Taras Ševčenko (za kog je glasalo 60 odsto ispitanika), a na drugom mestu je Vladimir Zelenski (30 procenata). Aktuelnog predsednika podržava oko 90 odsto građana.
„Zapad takođe neće biti protiv preobražaja Zelenskog iz formalno demokratskog lidera u diktatora. U poslednjih 50 godina svet je video mnogo takvih oprimera, kako Evropska unija i SAD sarađuju s tiranima i pritom ih ne kritikuju. Geopolitička isplativost je iznad svega. Ako Ukrajina na takav način jača svoje pozicije u borbi protiv Rusije, Zapad će na to zatvoriti oči“, kaže direktor Insituta za mirovne inicijative i konfliktologiju Denis Denisov.
On objašnjava da je „Ukrnjeft“ ionako formalno pripadao državi, ali da je profit dobijao Kolomojski koji je imao 40 odsto akcija.
„Sada Zelenski zatvara tu nišu, pretvarajući oligarhijsku republiku u državnu korporaciju“, naglašava Denisov, koji ne sumnja da je reforma pogodna jedino za okruženje ukrajinskog predsednika koje će preuzeti kontrolu nad jednim od glavnih izvora prihoda u zemlji.
