https://lat.sputnikportal.rs/20221113/srpska-princeza-na-ruskom-dvoru-slavenko-terzic-olivera-ikodinovic-1145925904.html
Srpska princeza na ruskom dvoru
Srpska princeza na ruskom dvoru
Sputnik Srbija
Zaboravljena srpska princeza Jelena Karađorđević, ćerka kralja Petra Prvog i Srpkinja koja je rodila poslednjeg Romanova u carskoj Rusiji, mnogo je uradila za dve... 13.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-13T12:56+0100
2022-11-13T12:56+0100
2024-04-29T15:58+0200
srbija
srbija
rusija
rusija – društvo
slavenko terzić
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/0d/1146049017_0:193:2048:1345_1920x0_80_0_0_f4d21d29d1f576657ae796e1acae6d0f.jpg
Govoreći o odnosima ruskog dvora sa srpskim dinastijama Karađorđevića i Obrenovića, dr Terzić napominje da Rusi i danas čuvaju uspomenu na srpsku princezu, koja je u Rusiju stigla kao snaha imperatorske porodice, a potom biva prinuđena da napusti zemlju pod pritiskom sovjetske vlasti. Brak je mogao biti politički, a ispostavilo se da je bio iz ljubavi. -Rusija je imala vrlo dobre odnose sa knezom Mihailom Obrenovićem. Srbija je u njegovo vreme sa ruske strane viđena kao oslonac celog nacionalnog pokreta na Balkanu. Posle smrti kneza Mihaila stvari su se menjale. Milan Obrenović je u prvoj fazi svog života imao dobre odnose, čak je, zajedno sa ministrom spoljnih poslova Jovanom Ristićem, 1872. godine posetio ruskog cara Aleksandra Drugog u Livadiji. Kasnije se on okrenuo Austriji, njegov sin je takođe lavirao između Rusije i Austrije, iako mu je ruski car bio kum na venčanju sa Dragom Mašin. Posle 1903. godine dinastija Karađorđevića koja dolazi ponovo na vlast uspostavlja dobre odnose sa Rusima i Jelena, ćerka Petra Karađorđevića, udaje se 1910. godine za ruskog kneza, princa Jovana Romanova. Venčanje je bilo u Sankt Peterburgu, a na venčanju je bio i njen otac... Galina Ševcova, moja ruska koleginica, napisala je vrlo lepu knjigu „Crveni makovi za kneginju“, koja je prevedena i na srpski jezik, gde sa puno topline opisuje Jelenu... Nju je sa svojim budućim mužem upoznala njena tetka, ćerka knjaza Nikole koja je bila italijanska kraljica. Jelena Petrovna, tada Romanov, ostavila je vrlo lep trag u ruskom društvu. S druge strane, kada su počeli balkanski ratovi ona je formirala bolnicu za srpske ranjenike... Bila je veoma vezana za Srbiju.Kakva je njena sudbina?-Posle revolucije, boljševici su sve kneževe, uključujući i njenog muža sa kojim je imala dvoje dece pokupili iz Moskve i odveli u Alapajevsk. Ona je otišla sa mužem, deca su ostala u Sankt Peterburgu... Pretpostavljam da su ruski Romanovi očekivali da će antiboljševičke snage uspeti da ih prebace van Rusije i Jelena je krenula da se vrati u Sankt Peterburg, međutim u Sverdlovsku, odnosno Jekaterinburgu je bila uhapšena i tu sad moja koleginica opisuje detaljno njen boravak u zatvoru prvo u Jekaterinburgu, posle u Omsku. Na kraju je boljševici prebacuju u Moskvu, u Kremlj i jedan islednik je saslušava i kaže: „Vi ste Srpkinja“. Ona kaže: „Da“. „Bi Srbi ste počeli ovaj rat“, kaže on. Zahvaljujući angažovanju švedske ambasade i našeg poslednjeg ambasadora Spalajkovića ona je uspela nekako da pokupi ćerku i sina iz Sankt Peterburga i da se prebaci u Stokholm. Deo svog života prvo je provela u Velikoj Britaniji, a sahranjena je u Francuskoj, na pravoslavnom groblju u Nici. Njen sin se, čini mi se, ženio nekoliko puta, nije imao dece, a ćerka je bila udata, imala je dece i verovatno su njihovi potomci i dalje živi. Zanimljivo je da je ona poslednji put bila u Srbiji, u Beogradu kada je njen otac bio smrtno bolestan, 1921. godine ili 1922, i nikada više nije dolazila u Srbiju, iako je njen brat kao što znate bio kralj do 1934. godine, a kasnije i drugi Karađorđevići. Ne znam iz kojih razloga, tu postoje razne verzije.U ovom našem istorijskom vremeplovu stižemo i do Drugog svetskog rata, koji je usledio. Kakva je uloga Crvene armije u oslobođenju Jugoslavije?-Danas je moderno negirati ulogu SSSR u oslobađanju od nacizma. Sad ispada kao da nas je Amerika oslobodila. Nema nikakve sumnje da je odlučujuću ulogu u slamanju nacizma imao SSSR. Rusi su svojevremeno objavili dnevnik jednog od glavnih Hitlerovih ideologa za Istok Rozenberga, koji je bio uhapšen i osuđen u Ninbergu... Imam taj tekst na ruskom jeziku, gde se vidi da Rozenberg kaže Hitleru: „Idemo na Istok, želimo da vratimo Ruse u Srednji vek, da uništimo njihovu industriju i inteligenciju, da se samo bave poljprivredom. A istovremeno želimo da obnovimo Kijevski univerzitet, da formiramo ukrajinsku elitu koja treba da bude naš budući glavni saveznik“, jer Nemci od Ukrajine pre svega vide žitnicu, vide materijalna bogatstva. To je za njih bilo najbitnije i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Prema tome, Staljingradska bitka je bila prekretnica, SSSR je dao možda 26-27 miliona žrtava u pobedi nad nacizmom. To su užasne žrtve, a da ne govorimo o razaranjima. Uzmite samo Blokadu Lenjingrada - užas. Prema tome, Crvena armija je vojnički gledano odigrala ključnu ulogu u slamanju nacizma. Skoro svi evropski narodi, osim Srba, ratovali su protiv SSSR-a u redovima nacističke Nemačke, u redovima Vermahta... Vojnički gledano Crvena armija je imala odlučujuću ulogu u slamanju nacizma i dala je ogromnu pomoć jugoslovenskim partizanima i u preuzimanju vlasti i u oslobađanju Jugoslavije, to je van svake sumnje.U Ukrajini i celoj Istočnoj Evropi danas je moderno uništavati spomenike sovjetskim vojnicima. To je prosto varvarstvo i još jedan dokaz užasne rusofobije koja dobija patološke razmere. Prosto da čovek ne poveruje i da se ponekad upita – da li su ti ljudi normalni.Prethodni, drugi deo intervjua sa dr Slavenkom Terzićem možete pročitati OVDE
https://lat.sputnikportal.rs/20190508/romanovi-izlozba-moskva-1119714647.html
srbija
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/0d/1146049017_0:1:2048:1537_1920x0_80_0_0_da503118f5bbf7db3cb37b07eab561ad.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
srbija, rusija, rusija – društvo, slavenko terzić, ukrajina
srbija, rusija, rusija – društvo, slavenko terzić, ukrajina
Srpska princeza na ruskom dvoru
12:56 13.11.2022 (Osveženo: 15:58 29.04.2024) Zaboravljena srpska princeza Jelena Karađorđević, ćerka kralja Petra Prvog i Srpkinja koja je rodila poslednjeg Romanova u carskoj Rusiji, mnogo je uradila za dve zemlje i dva naroda i "ostavila je dubok trag u ruskoj istoriji", kaže za Sputnjik akademik i istoričar dr Slavenko Terzić.
Govoreći o odnosima ruskog dvora sa srpskim dinastijama Karađorđevića i Obrenovića, dr Terzić napominje da Rusi i danas čuvaju uspomenu na srpsku princezu, koja je u Rusiju stigla kao snaha imperatorske porodice, a potom biva prinuđena da napusti zemlju pod pritiskom sovjetske vlasti. Brak je mogao biti politički, a ispostavilo se da je bio iz ljubavi.
-Rusija je imala vrlo dobre odnose sa knezom Mihailom Obrenovićem.
Srbija je u njegovo vreme sa ruske strane viđena kao oslonac celog nacionalnog pokreta na Balkanu. Posle smrti kneza Mihaila stvari su se menjale. Milan Obrenović je u prvoj fazi svog života imao dobre odnose, čak je, zajedno sa ministrom spoljnih poslova Jovanom Ristićem, 1872. godine posetio ruskog cara Aleksandra Drugog u Livadiji. Kasnije se on okrenuo Austriji, njegov sin je takođe lavirao između Rusije i Austrije, iako mu je ruski car bio kum na venčanju sa Dragom Mašin. Posle 1903. godine
dinastija Karađorđevića koja dolazi ponovo na vlast uspostavlja dobre odnose sa Rusima i
Jelena, ćerka Petra Karađorđevića, udaje se 1910. godine za ruskog kneza, princa Jovana Romanova. Venčanje je bilo u Sankt Peterburgu, a na venčanju je bio i njen otac... Galina Ševcova, moja ruska koleginica, napisala je vrlo lepu knjigu
„Crveni makovi za kneginju“, koja je prevedena i na srpski jezik, gde sa puno topline opisuje Jelenu... Nju je sa svojim budućim mužem upoznala njena tetka, ćerka knjaza Nikole koja je bila italijanska kraljica. Jelena Petrovna, tada Romanov, ostavila je vrlo lep trag u ruskom društvu. S druge strane, kada su počeli
balkanski ratovi ona je formirala bolnicu za srpske ranjenike... Bila je veoma vezana za Srbiju.
-Posle revolucije, boljševici su sve kneževe, uključujući i njenog muža sa kojim je imala dvoje dece pokupili iz Moskve i odveli u Alapajevsk. Ona je otišla sa mužem, deca su ostala u Sankt Peterburgu... Pretpostavljam da su ruski Romanovi očekivali da će antiboljševičke snage uspeti da ih prebace van Rusije i Jelena je krenula da se vrati u Sankt Peterburg, međutim u Sverdlovsku, odnosno Jekaterinburgu je bila uhapšena i tu sad moja koleginica opisuje detaljno njen boravak u zatvoru prvo u Jekaterinburgu, posle u Omsku. Na kraju je boljševici prebacuju u Moskvu, u Kremlj i jedan islednik je saslušava i kaže: „Vi ste Srpkinja“. Ona kaže: „Da“. „Bi Srbi ste počeli ovaj rat“, kaže on. Zahvaljujući angažovanju švedske ambasade i našeg poslednjeg ambasadora Spalajkovića ona je uspela nekako da pokupi ćerku i sina iz Sankt Peterburga i da se prebaci u Stokholm. Deo svog života prvo je provela u Velikoj Britaniji, a sahranjena je u Francuskoj, na pravoslavnom groblju u Nici. Njen sin se, čini mi se, ženio nekoliko puta, nije imao dece, a ćerka je bila udata, imala je dece i verovatno su njihovi potomci i dalje živi. Zanimljivo je da je ona poslednji put bila u Srbiji, u Beogradu kada je njen otac bio smrtno bolestan, 1921. godine ili 1922, i nikada više nije dolazila u Srbiju, iako je njen brat kao što znate bio kralj do 1934. godine, a kasnije i drugi Karađorđevići. Ne znam iz kojih razloga, tu postoje razne verzije.
U ovom našem istorijskom vremeplovu stižemo i do Drugog svetskog rata, koji je usledio. Kakva je uloga Crvene armije u oslobođenju Jugoslavije?
-
Danas je moderno negirati ulogu SSSR u oslobađanju od nacizma. Sad ispada kao da nas je Amerika oslobodila. Nema nikakve sumnje da je odlučujuću ulogu u slamanju nacizma imao
SSSR. Rusi su svojevremeno objavili dnevnik jednog od glavnih Hitlerovih ideologa za Istok Rozenberga, koji je bio uhapšen i osuđen u Ninbergu... Imam taj tekst na ruskom jeziku, gde se vidi da
Rozenberg kaže Hitleru: „Idemo na Istok, želimo da vratimo Ruse u Srednji vek, da uništimo njihovu industriju i inteligenciju, da se samo bave poljprivredom. A istovremeno želimo da obnovimo Kijevski univerzitet, da formiramo ukrajinsku elitu koja treba da bude naš budući
glavni saveznik“, jer Nemci od Ukrajine pre svega vide žitnicu, vide materijalna bogatstva. To je za njih bilo najbitnije i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Prema tome,
Staljingradska bitka je bila prekretnica, SSSR je dao možda
26-27 miliona žrtava u pobedi nad nacizmom. To su užasne žrtve, a da ne govorimo o razaranjima. Uzmite samo Blokadu Lenjingrada - užas. Prema tome, Crvena armija je vojnički gledano odigrala ključnu ulogu u slamanju nacizma. Skoro svi evropski narodi, osim Srba, ratovali su protiv SSSR-a u redovima nacističke Nemačke, u redovima Vermahta... Vojnički gledano
Crvena armija je imala odlučujuću ulogu u slamanju nacizma i dala je ogromnu pomoć jugoslovenskim partizanima i u preuzimanju vlasti i u oslobađanju Jugoslavije, to je van svake sumnje.
U Ukrajini i celoj Istočnoj Evropi danas je moderno uništavati spomenike sovjetskim vojnicima. To je prosto varvarstvo i još jedan dokaz užasne rusofobije koja dobija patološke razmere. Prosto da čovek ne poveruje i da se ponekad upita – da li su ti ljudi normalni.
Prethodni, drugi deo intervjua sa dr Slavenkom Terzićem možete pročitati
OVDE