https://lat.sputnikportal.rs/20221113/kiki-lesendric-sve-se-menja-al-ostaje-ljubav---prema-svemiru-porodici-drzavi-video-1146060711.html

Kiki Lesendrić: Sve se menja, al ostaje ljubav - prema svemiru, porodici, državi

Kiki Lesendrić: Sve se menja, al ostaje ljubav - prema svemiru, porodici, državi

Sputnik Srbija

„Mali tragovi na nebu“ liče na onaj mlaznjak kad prođe, misliš da će taj trag ostati večno, a on se polako prvo rasplinjuje, onda su to samo male tačke, a na... 13.11.2022, Sputnik Srbija

2022-11-13T18:20+0100

2022-11-13T18:20+0100

2022-12-08T17:56+0100

kultura

srbija

kultura

orbita kulture

intervju

analize i mišljenja

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/12/1146302233_0:0:2162:1216_1920x0_80_0_0_82e4c388b68f6178c84777e7e114c98f.jpg

Ovako Zoran Kiki Lesendrić objašnjava naziv novog albuma koji su „Piloti“ nedavno objavili u izdanju PGP RTS i Kroacija rekordsa. Posle šest godina popularni bend izašao je pred publiku sa deset novih pesama, sa istim ambicijama kao i pre četiri decenije kada su se pojavili: da se uz njihovu muziku poleti.„Navikli smo da letimo, volimo da letimo. Bio sam padobranac, a pola grupe su zaista piloti. U dodiru smo sa vazduhom, ali smo i nekako opredeljeni za to maštarenje. U stvari, ko god sanja o tom petar-panovskom i odrastanju i životu, iako našim godinama to nije svojstveno - legitimno je. Ne verujem u Deda Mraza, ali verujem u Petra Pana. Izgubio sam polovinu tog detinjastog, ali s druge strane, čini mi se, čovek dok mašta može da se bavi umetnošću. Od slikarstva, književnosti do muzike uvek je isto, to nešto detinjasto, otvoreno… A klinci su uvek otvoreni“.Šta je u ovih 40 godina ostalo isto dok su se menjali i svet i trendovi?-Ono što je konstanta svega je – ljubav. Ne samo ljubav između muškarca i žene, već ljubav prema svemu, ovom svemiru što nas okružuje, prema zemaljskoj kugli, prirodi, prema porodici, državi... Sve to zajedno se spoji u to da ti u stvari imaš konstantu ako si opredeljen za tu vrstu osećanja. Čini mi se da se onda nekako lakše razmišlja, lakše se prebrode sve stvari. Čitav jedan život smo proveli na bini i svedoci smo svakakvog vremena, svako od njih ima neko svoje značenje i neki trag koji je ostavio. Ali istovremeno se trudim i da budem u skladu sa vremenom.Koliko je teško posle dugog bavljenja muzikom napisati nešto novo, ne ponoviti reči, izraz?-Lako stvaram muziku. Desi se neki lep trenutak, pojavi se muzika časkom, imam studio pa je časkom i snimim. Ono gde se javlja prvi problem jesu reči. Kako da napišem nešto a da stojim iza toga, da nisam već rekao, da nisam to već čuo. Čini mi se što sam stariji da moram više da pazim na svaku reč. Neko je davno rekao – reč je kao kamen sa ramena. Kad ga baciš, otišao je. Nema nazad. Sve što mi se dopadalo u muzici uz koju sam odrastao i koju sam poštovao baziralo se na rečima. Volim muziku, ona te pokrene, dobra pesma, dobra simfonija ali ono što mi ostaje u glavi to je Bob Dilan ili Springstin ili „Idoli“ ili Goran Bregović, Džoni Štulić... Trudio sam se da budem na tom putu.U pesmi po kojoj se zove album, slušamo „I Džon Lenon mi se javio u snu, i kao da je nekada i on bio tu. U nekom prošlom životu bio mi je drug“. To nije samo Lenon, to je jedno vreme, jedna vrsta muzike…-Muzika za tu pesmu nastala je 2000. godine, na turneji u Australiji. Ali za nju nisam imao reči. Godinama sam pokušavao da je stavim na album, i na „Mesec na vratima“ i „Slučajno je zavoleh“ i na „Širom zatvorenih očiju“. A onda sam slučajno čuo na radiju pesmu „She's So Heavy“ od Bitlsa i bukvalno sam se u tom sekundu vratio u moj treći razred srednje škole. I taj zvuk i Lenonov glas, hiljadu puta sam to preslušavao… Hteo sam da sviram gitaru tako, kao oni tada. Te večeri sam sanjao neku devojku koja ne postoji i neki koncert koji se nije desio, u tom snu mi se i Džon javio. Ujutru sam jedva čekao da sve to zapišem, na nekim salvetama u polumraku sam pisao reči i odmah otišao u studio. Otpevao sam pesmu. Ona je dobila svoj život preko noći.Kažete da sanjate reči, da li ste ih sanjali i na ruskom, pevali ste i na na tom jeziku i ostvarili veliki uspeh.-Upoznao sam jednog vrlo zanimljivog čoveka koji se zove Šiškariov. On je inače počeo kao ozbiljan basista grupe „Gorki park“ koja je u jednom trenutku bila veoma popularna u zapadnoj Evropi i u Americi. Moj drug se s njim družio pa mi je puštao šta on radi i njemu šta ja radim. Tako smo se našli na pesmi „Slučajno“. A pošto ja ne znam ruski Olga iz našeg benda me je učila ruski izgovor sigurno mesec dana, sve dok nije zvučalo pristojno. Onda smo to snimili. Imali smo koncerte u Moskvi i Sankt Peterburgu tako da je to ispalo mnogo lepo.Leto je jedna od vaših „ključnih reči“, mnogo toga se u pesmama „Pilota“ događa leti…-Leto je večno traženje, a kad si tinejdžer voliš uvek i da nešto nađeš. Uvek ih ulepšamo, ta naša klinačka leta, uvek su lepa… Kad bi ih stvarno video realnim očima, verovatno bi se shvatilo da su bila dosadna. Leto je i zbog toga što sam zimsko dete pa volim da mi bude toplo, ljudi su tad opušteni, nekako su, čini mi se, pravi. Leti smo svi spremni za novi život, hoćemo da eksperiminetišemo, hoćemo dalje. Leto mi je motiv.Radili ste i narodnjake, da li su vam to zamerili kolege rokeri?-Radio sam narodnjake ali na grčkom pa mi je onda Marina Tucaković tražila pesme koje sam radio sa Hadžijanisom, trebalo joj je valjda za Cecu. Nisam učestvovao u pisanju tekstova, jer tekst za narodnjake može da radi neko ko ih poznaje, ali muziku jesam. Kolege rokeri kažu, jao, ti si izdajnik. Dobro, kažem ja, jesam izdajnik ali imam pesmu, i ti bi je prodao kad bi mogao. Ali, publika mi to nije zamerila.

srbija

2022

Vesti

sr_RS

srbija, kultura, orbita kulture, intervju, analize i mišljenja