https://lat.sputnikportal.rs/20221109/evropa-uvodi-nova-fiskalna-pravila---svaka-drzava-pravi-plan-za-sebe-nemacka-zabrinuta-1145878068.html
Evropa uvodi nova fiskalna pravila - svaka država pravi plan za sebe, Nemačka zabrinuta
Evropa uvodi nova fiskalna pravila - svaka država pravi plan za sebe, Nemačka zabrinuta
Sputnik Srbija
Evropska komisija je danas usvojila reformu fiskalnih pravila EU, smatrajući da su promene potrebne zbog porasta javnog duga u zemljama Unije, a koji je... 09.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-09T21:30+0100
2022-11-09T21:30+0100
2022-11-09T21:30+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111836/25/1118362592_0:314:2933:1964_1920x0_80_0_0_7ef1e8002fe5ba7a374b1ec49007c6bc.jpg
„Zemlje EU se sada suočavaju sa znatno višim nivoima duga i deficita koji se veoma razlikuju“, rekao je potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis na konferenciji za novinare.Svaka država pravi plan za sebeOva promena će prekinuti isti standard za sve države – da moraju da svake godine za pet odsto smanje prekomerni deo duga, a to je onaj deo koji prevazilazi zaduženje u iznosu od 60 odsto bruto društvenog proizvoda. Umesto toga, svaka država treba da ima svoj plan smanjenja duga, a ne da on bude nametnut iz Brisela, prenosi RojtersMeđutim, neke države EU, poput Nemačke, strahuju od ovih promena, jer bi one, prema mišljenju Berlina, mogle da ohrabre vlade da odlažu teške odluke sve do kraja zadatog roka, odnosno dok vladama ne istekne mandat.Još jedna predložena ključna promena je fokus na neto primarnu potrošnju, državnu potrošnju u koju se ne računaju kamate na dugove. Ta potrošnja je direktno vidljiva tokom godine i pod državnom je kontrolom.To će uvažiti dugogodišnje žalbe mnogih država da se trenutna pravila usredsređuju na strukturni deficit, kompleksan indikator koji nije često direktno vidljiv i podložan je velikim revizijama.Komisija predlaže pravilo da sve države imaju rok od četiri godine kako bi dovele svoj dug na put snažnog smanjenja kroz odgovarajuće mere koje se odnose na neto primarnu potrošnju svake godine.Olakšanje za visoko zadužene zemljeTo bi omogućilo visoko zaduženim državama, kao što su Italija, čiji je javni dug 148 odsto BDP-a, ili Grčka, čija je zaduženost 186 odsto BDP-a, da se lakše prilagode merama smanjenja duga. Iako bi visoko zadužene države morale da više „zapnu“ kako bi smanjile dug, njihov rok bi mogao da se produži sa četiri na sedam godina, ako se opravdaju ulaganjima u pitanja važna za EU, kao što su borba protiv klimatskih promena ili strukturne reforme koje popravljaju održivost zaduženosti.Grupa zemalja, koju predvode Francuska i Italija, zahteva da se u ta važna pitanja uvrste i digitalna transformacija, demografija i ulaganja u odbranu.Prema novim fiskalnim pravilima, države ne bi smele da imaju godišnji budžetski deficit veći od tri odsto.Predviđene su i „kazne“ za države koje probiju limit deficita ili primarne potrošnje. Međutim, kazni je bilo i do sada, ali one nikada nisu primenjene, iako je više država kontinuirano kršilo EU fiskalna pravila, poput Francuske, Španije ili Portugalije.Predloge Evropske komisije sada će razmatrati vlade država, a kasnije i Evropski parlament, kako bi nova fiskalna pravila bila usvojena do kraja sledeće godine.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, evropska unija (eu)
ekonomija, svet – ekonomija, evropska unija (eu)
Evropa uvodi nova fiskalna pravila - svaka država pravi plan za sebe, Nemačka zabrinuta
Evropska komisija je danas usvojila reformu fiskalnih pravila EU, smatrajući da su promene potrebne zbog porasta javnog duga u zemljama Unije, a koji je rezultat mera podrške domaćinstvima i firmama za vreme pandemije Kovid-19.
„Zemlje EU se sada suočavaju sa znatno višim nivoima duga i deficita koji se veoma razlikuju“, rekao je potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis na konferenciji za novinare.
Svaka država pravi plan za sebe
Ova promena će prekinuti isti standard za sve države – da moraju da svake godine za pet odsto smanje prekomerni deo duga, a to je onaj deo koji prevazilazi zaduženje u iznosu od 60 odsto bruto društvenog proizvoda. Umesto toga, svaka država treba da ima
svoj plan smanjenja duga, a ne da on bude nametnut iz Brisela,
prenosi Rojters
Međutim, neke države EU, poput Nemačke, strahuju od ovih promena, jer bi one, prema mišljenju Berlina, mogle da ohrabre vlade da odlažu teške odluke sve do kraja zadatog roka, odnosno dok vladama ne istekne mandat.
„Težimo jednostavnijem sistemu fiskalnih pravila, sa većim uticajem državama i većom širinom za redukciju dugova, ali u kombinaciji sa striktnijim sprovođenjem“, rekao je Valdis Dombrovskis.
Još jedna predložena ključna promena je fokus na neto primarnu potrošnju, državnu potrošnju u koju se ne računaju kamate na dugove. Ta potrošnja je direktno vidljiva tokom godine i pod državnom je kontrolom.
To će uvažiti dugogodišnje žalbe mnogih država da se trenutna pravila usredsređuju na strukturni deficit, kompleksan indikator koji nije često direktno vidljiv i podložan je velikim revizijama.
Komisija predlaže pravilo da sve države imaju rok od četiri godine kako bi dovele svoj dug na put snažnog smanjenja kroz odgovarajuće mere koje se odnose na neto primarnu potrošnju svake godine.
Olakšanje za visoko zadužene zemlje
To bi omogućilo visoko zaduženim državama, kao što su Italija, čiji je javni dug 148 odsto BDP-a, ili Grčka, čija je zaduženost 186 odsto BDP-a, da se lakše prilagode merama smanjenja duga. Iako bi visoko zadužene države morale da više „zapnu“ kako bi smanjile dug, njihov rok bi mogao da se produži sa četiri na sedam godina, ako se opravdaju ulaganjima u pitanja važna za EU, kao što su borba protiv klimatskih promena ili strukturne reforme koje popravljaju održivost zaduženosti.
Grupa zemalja, koju predvode Francuska i Italija, zahteva da se u ta važna pitanja uvrste i digitalna transformacija, demografija i ulaganja u odbranu.
Prema novim fiskalnim pravilima, države ne bi smele da imaju godišnji budžetski deficit veći od tri odsto.
Predviđene su i „kazne“ za države koje probiju limit deficita ili primarne potrošnje. Međutim, kazni je bilo i do sada, ali one nikada nisu primenjene, iako je više država kontinuirano kršilo EU fiskalna pravila, poput Francuske, Španije ili Portugalije.
Predloge Evropske komisije sada će razmatrati vlade država, a kasnije i Evropski parlament, kako bi nova fiskalna pravila bila usvojena do kraja sledeće godine.
