https://lat.sputnikportal.rs/20221109/bez-crvenog-talasa-kako-ce-se-americki-izbori-odraziti-na-odnos-vasingtona-prema-rusiji-i-balkanu-1145879272.html
Bez „crvenog talasa”: Kako će se američki izbori odraziti na odnos Vašingtona prema Rusiji i Balkanu
Bez „crvenog talasa”: Kako će se američki izbori odraziti na odnos Vašingtona prema Rusiji i Balkanu
Sputnik Srbija
Uprkos očekivanjima pristalica Republikanske stranke da će njihovi kandidati na međuizborima u SAD ubedljivo pobediti u oba doma Kongresa, „crveni talas“ koji bi... 09.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-09T17:00+0100
2022-11-09T17:00+0100
2022-11-09T18:51+0100
svet
sad
izbori za kongres
donald tramp
džozef bajden
republikanska partija
demokratska stranka sad
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/09/1145879067_0:219:2863:1829_1920x0_80_0_0_bf9c9299a8e15e319f1befae686dee67.jpg
Dosadašnji rezultati izbora za Predstavnički dom i trećinu Senata nisu onoliko loši za demokrate koliko su oni strahovali, niti su onoliko dobri za republikance koliko su se oni nadali, kaže za Sputnjik istoričar i spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“, dr Srđa Trifković.Ono što, kako dodaje, možda može da ohrabri republikance je da su glasovi prvo prebrojani u velikim urbanim oblastima kritičnih država u kojima dominiraju demokrate i da se uvek kasni sa glasovim iz ruralnih područja u kojima su republikanci dominantni.Izostao „crveni talas” na Kapitolu„Međutim, imajući u vidu slabost Bajdenove pozicije na sredini mandata i činjenicu da on uživa jedva 40 posto podrške javnosti, možemo reći da su se demokrate na ovim izborima, ako zadrže kontrolu nad Senatom, „provukle” bolje nego što su se nadali”, ističe Trifković.Kao glavni razlog izostanka boljeg rezultata republikanaca naš sagovornik navodi podele unutar Republikanske stranke na dva jasno profilisana krila i pomalo šizofrenu poziciju mnogih republikanaca koji moraju da se opredele za ili protiv Trampa.Bez promene politike prema UkrajiniOn smatra da pobeda republikanaca u Predstavničkom domu, pa ni eventualno u oba doma američkog Kongresa, neće imati velikog efekta na spoljnopolitičke odluke, budući da je fokus svih republikanskih kandidata na ovim izborima bio na domaćim pitanjima koja se neposredno tiču kvaliteta života – inflaciji, cenama energenata, kriminalu i pitanjima migranata.„Dakle, čak i ako republikanci u oba doma Kongresa preuzmu kontrolu nad spoljnopolitičkim odborima, to ne znači da će doći do vidnijih promena u američkog spoljnoj politici. Naime, iako postoje mnogi „trampisti“ koji su veoma skeptični prema ratu u Ukrajini i koji smatraju da je administracija svojom agresivnom i provokativnom politikom prema Rusiji itekako doprinela njegovom izbijanju, u republikanskim redovima imamo i mnoge spoljnopolitičke „jastrebove“ poput Lindžija Grejema ili svojevremeno Džona Mekejna, koji nikada nije video rat koji mu se nije dopao“, napominje istoričar.U tom smislu, pojašnjava, ne može se očekivati promena politike u smislu podrške Ukrajini, ali bi republikanci u Kongresu mogli uticati na mnogo striktniju kontrolu trošenja sredstava od strane ukrajinskih vlasti nego što je do sada bio slučaj, jer ima razloga da se veruje da je ogroman deo direktne američke pomoći završio ili na crnoj berzi naoružanja u zemljama trećeg sveta ili u džepovima ukrajinskih funkcionera.Politika prema BalkanuNaš sagovornik je mišljenja da prevlast republikanaca u jednom ili oba doma Kongresa neće doneti bitnije promene ni u američkoj politici prema Balkanu.„Američki zakonodavci neće da „zalegnu“ za ovu ili onu stranu zato što veruju u njenu ispravnost, nego zato što u tome vide neki svoj politički ili neki drugi kapital. Zato ne očekujem da će iko od njih da se zauzme za ovu ili onu poziciju iz prostog razloga što tu nema političkog profita“, zaključuje Srđa Trifković za Sputnjik.Osim izbora za Kongres, održani su i izbori za guvernere u 36 američkih država, a situacija je uglavnom nepromenjena u odnosu na prethodne izbore. Iako trka za guvernera privlači manje pažnje nego za Kongres, izbor guvernera važan je zbog pitanja prava na abortus, prava transrodnih osoba, posedovanja i nošenja oružja, ali i budućih izbora za predsednika SAD.U videu pogledajte zašto su američki izbori po nekima prekretnica za budućnost SAD i odnose na globalnoj sceni:
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sandra Čerin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
sad, izbori za kongres, donald tramp, džozef bajden, republikanska partija, demokratska stranka sad
sad, izbori za kongres, donald tramp, džozef bajden, republikanska partija, demokratska stranka sad
Bez „crvenog talasa”: Kako će se američki izbori odraziti na odnos Vašingtona prema Rusiji i Balkanu
17:00 09.11.2022 (Osveženo: 18:51 09.11.2022) Uprkos očekivanjima pristalica Republikanske stranke da će njihovi kandidati na međuizborima u SAD ubedljivo pobediti u oba doma Kongresa, „crveni talas“ koji bi preplavio vašingtonski Kapitol je izostao. Iako su republikanci ostvarili veliku prednost u trci za Predstavnički dom, situacija u Senatu je neizvesna.
Dosadašnji rezultati izbora za Predstavnički dom i trećinu Senata nisu onoliko loši za demokrate koliko su oni strahovali, niti su onoliko dobri za republikance koliko su se oni nadali, kaže za Sputnjik istoričar i spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“, dr Srđa Trifković.
Ono što, kako dodaje, možda može da ohrabri republikance je da su
glasovi prvo prebrojani u velikim urbanim oblastima kritičnih država u kojima dominiraju demokrate i da se uvek kasni sa glasovim iz ruralnih područja u kojima su republikanci dominantni.
Izostao „crveni talas” na Kapitolu
„Međutim, imajući u vidu slabost Bajdenove pozicije na sredini mandata i činjenicu da on uživa jedva 40 posto podrške javnosti, možemo reći da su se demokrate na ovim izborima, ako zadrže kontrolu nad Senatom, „provukle” bolje nego što su se nadali”, ističe Trifković.
Kao glavni razlog izostanka boljeg rezultata republikanaca naš sagovornik navodi podele unutar Republikanske stranke na dva jasno profilisana krila i pomalo šizofrenu poziciju mnogih republikanaca koji moraju da se opredele za ili protiv Trampa.
„Iako Tramp još nije obznanio svoju trku za Belu kuću 2024. godine, njegovo nasleđe je intenzivno prisutno u stranci i zasniva se pre svega na tvrdnji o pokradenim izborima 2020. godine. Sa druge strane, u toj partiji imamo i one koje Tramp i njegove pristalice prezrivo nazivaju „nosorozima”, jer ih smatraju republikancima „samo po imenu”, odnosno pobornicima „netalasanja” u Vašingtonu i ne dovođenja u pitanje ključnih postavki dvostranačkog sistema vlasti. Dakle, da je stranka zbila redove iza „trampističkog krila” ili da se to krilo manje osetilo dominantnim, što je otuđilo mnoge centrističke birače koji laviraju između republikanaca i demokrata, rezultati bi verovatno bili drugačiji”, kaže Trifković.
Bez promene politike prema Ukrajini
On smatra da
pobeda republikanaca u Predstavničkom domu, pa ni eventualno u oba doma američkog Kongresa, neće imati velikog efekta na spoljnopolitičke odluke, budući da je fokus svih republikanskih kandidata na ovim izborima bio na domaćim pitanjima koja se neposredno tiču kvaliteta života – inflaciji, cenama energenata, kriminalu i pitanjima migranata.
„Dakle, čak i ako republikanci u oba doma Kongresa preuzmu kontrolu nad spoljnopolitičkim odborima, to ne znači da će doći do vidnijih promena u američkog spoljnoj politici. Naime, iako postoje mnogi „trampisti“ koji su veoma skeptični prema ratu u Ukrajini i koji smatraju da je administracija svojom agresivnom i provokativnom politikom prema Rusiji itekako doprinela njegovom izbijanju, u republikanskim redovima imamo i mnoge spoljnopolitičke „jastrebove“ poput Lindžija Grejema ili svojevremeno Džona Mekejna, koji nikada nije video rat koji mu se nije dopao“, napominje istoričar.
U tom smislu, pojašnjava, ne može se očekivati promena politike u smislu podrške Ukrajini, ali bi republikanci u Kongresu mogli uticati na mnogo striktniju kontrolu trošenja sredstava od strane ukrajinskih vlasti nego što je do sada bio slučaj, jer ima razloga da se veruje da je ogroman deo direktne američke pomoći završio ili na crnoj berzi naoružanja u zemljama trećeg sveta ili u džepovima ukrajinskih funkcionera.
„Ali, za razliku od onoga što smo čuli od jednog broja levo-progresivnih demokrata, na republikanskoj strani još nema nagoveštaja o tome da bi trebalo podstaći
Zelenskog da napokon sedne za pregovarački sto sa Putinom, ili da se na neki drugi način pokrene proces političkog okončanja sukoba“, primećuje Trifković.
Naš sagovornik je mišljenja da prevlast republikanaca u jednom ili oba doma Kongresa neće doneti bitnije promene ni u američkoj politici prema Balkanu.
„Američki zakonodavci neće da „zalegnu“ za ovu ili onu stranu zato što veruju u njenu ispravnost, nego zato što u tome vide neki svoj politički ili neki drugi kapital. Zato ne očekujem da će iko od njih da se zauzme za ovu ili onu poziciju iz prostog razloga što tu nema političkog profita“, zaključuje Srđa Trifković za Sputnjik.
Osim izbora za Kongres, održani su i izbori za guvernere u 36 američkih država, a situacija je uglavnom nepromenjena u odnosu na prethodne izbore. Iako trka za guvernera privlači manje pažnje nego za Kongres, izbor guvernera važan je zbog pitanja prava na abortus, prava transrodnih osoba, posedovanja i nošenja oružja, ali i budućih izbora za predsednika SAD.
U videu pogledajte zašto su američki izbori po nekima prekretnica za budućnost SAD i odnose na globalnoj sceni:
