https://lat.sputnikportal.rs/20221108/miodrag-b-protic-zivot-posvecen-umetnosti-1145823281.html
Miodrag B. Protić: Život posvećen umetnosti
Miodrag B. Protić: Život posvećen umetnosti
Sputnik Srbija
Miodrag B. Protić: Život posvećen umetnosti
2022-11-08T22:09+0100
2022-11-08T22:09+0100
2022-11-08T22:09+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
muzej savremene umetnosti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/08/1145822674_0:160:3073:1889_1920x0_80_0_0_9c15b09e897405e15f0b83bd82b76eaf.jpg
Na otvaranju skupa „Miodrag B. Protić: Život posvećen umetnosti“, direktorka MSUB Marijana Kolarić je izrazila zadovoljstvo što se simpozijum održava u zgradi za čiji nastanak je najzaslužniji Protić, u sali koja sa ponosom nosi njegovo ime.Kolarićeva je rekla da je skup fokusiran na neke od najznačajnijih aspekata rada Protića (1922-2014), kao što su njegov doprinos kao likovnog stvaraoca i u oblasti pisanja likovne kritike i proze.Prema njenim rečima, fokus je i na najvažnijim rezultatima ostvarenim tokom njegovog upravljanja MSUB 1965-1980, posebno u pogledu promovisanja i stvaranja muzejskih vrednosti.U uvodnoj reči muzejska savetnica Svetlana Mitić je podsetila da je Protić, pored ključne uloge za nastanak MSUB, bio konsistentan slikar sa zapaženom ulogom na domaćoj sceni, uz značajne nastupe na Venecijanskom bijenalu 1956. i Sao Paolu 1965. godine.Protić je od 1951. do 1956. bio aktivan kritičar NIN-a, pisao je niz tekstova o savremenoj umetničkoj sceni, i bavio se revalorizacijom pojedinih avangardnih pojava, poput Zenitizma ili Beogradskog nadrealizma, navela je Mitićeva.Mitićeva je rekla da je cilj skupa i da pruži celovitiju sliku o doprinosu Protića razvoju jugoslovenske umetnosti druge polovine 20. veka.Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Milan Popadić u predavanju „Muzealnost i savremenost: Miodrag B. Protić i muzeološka koncepcija MSUB“, podsetio je, između ostalog, da je otvaranje MSUB doživljeno u javnosti kao praznik kulture.Ocenivši da muzeji nastaju kao rezultat sprega sila koje su saglasju ili suprotnosti, Popadić je rekao da je Protić uspeo da ih kontroliše, dovede u ravan da deluju zajedno i uspeo je da stvori MSUB.Govornici skupa su i teoretičari umetnosti i profesori univerziteta Jasmina Čubrilo, Jerko Denegri, Jelena Stojanović i Ivana Simeonović Čelić, kao i Jadranka Vinterhalter iz Muzeja suvremene umjetnosti u Zagrebu i svojevremeno kustos MSUB, i Čedomir Janičić iz Gradskog muzeja u Somboru.Kako je najavljeno, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biće 9. novembra od 12 časova priređeno vođenje kroz izložbu „Gospodstvo uma, Miodrag B. Protić, život posvećen umetnosti“, prenosi Tanjug.
https://lat.sputnikportal.rs/20210313/svetlo-na-kraju-tunela-novo-lice-muzeja-savremene-umetnosti-video-1124830004.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
miodrag b. protić, muzej savremene umetnosti, miodrag b. protić, muzej savremene umetnosti
miodrag b. protić, muzej savremene umetnosti, miodrag b. protić, muzej savremene umetnosti
Miodrag B. Protić: Život posvećen umetnosti
Muzej savremene umetnosti Beograd (MSUB) priredio je danas stručni skup posvećen obeležavanju stogodišnjice rođenja njegovog osnivača i prvog upravnika Miodraga B. Protića.
Na otvaranju skupa „Miodrag B. Protić: Život posvećen umetnosti“, direktorka MSUB Marijana Kolarić je izrazila zadovoljstvo što se simpozijum održava u zgradi za čiji nastanak je najzaslužniji Protić, u sali koja sa ponosom nosi njegovo ime.
Kolarićeva je rekla da je skup fokusiran na neke od najznačajnijih aspekata rada Protića (1922-2014), kao što su njegov doprinos kao likovnog stvaraoca i u oblasti pisanja likovne kritike i proze.
Prema njenim rečima, fokus je i na najvažnijim rezultatima ostvarenim tokom njegovog upravljanja MSUB 1965-1980, posebno u pogledu promovisanja i stvaranja muzejskih vrednosti.
U uvodnoj reči muzejska savetnica Svetlana Mitić je podsetila da je Protić, pored ključne uloge za nastanak MSUB, bio konsistentan slikar sa zapaženom ulogom na domaćoj sceni, uz značajne nastupe na Venecijanskom bijenalu 1956. i Sao Paolu 1965. godine.
Protić je od 1951. do 1956. bio aktivan kritičar NIN-a, pisao je niz tekstova o savremenoj umetničkoj sceni, i bavio se revalorizacijom pojedinih avangardnih pojava, poput Zenitizma ili Beogradskog nadrealizma, navela je Mitićeva.
Prema njenim rečima, otvaranje MSUB 1965. godine, na njegovu inicijativu, za Protića je „predstavljalo otelotvorenje lične vizije i jednog kritičkog modela“.
Mitićeva je rekla da je cilj skupa i da pruži celovitiju sliku o doprinosu Protića razvoju jugoslovenske umetnosti druge polovine 20. veka.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Milan Popadić u predavanju „Muzealnost i savremenost: Miodrag B. Protić i muzeološka koncepcija MSUB“, podsetio je, između ostalog, da je otvaranje MSUB doživljeno u javnosti kao praznik kulture.
Ocenivši da muzeji nastaju kao rezultat sprega sila koje su saglasju ili suprotnosti, Popadić je rekao da je Protić uspeo da ih kontroliše, dovede u ravan da deluju zajedno i uspeo je da stvori MSUB.
Govornici skupa su i teoretičari umetnosti i profesori univerziteta Jasmina Čubrilo, Jerko Denegri, Jelena Stojanović i Ivana Simeonović Čelić, kao i Jadranka Vinterhalter iz Muzeja suvremene umjetnosti u Zagrebu i svojevremeno kustos MSUB, i Čedomir Janičić iz Gradskog muzeja u Somboru.
Kako je najavljeno, u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića biće 9. novembra od 12 časova priređeno vođenje kroz izložbu „Gospodstvo uma, Miodrag B. Protić, život posvećen umetnosti“, prenosi Tanjug.
