00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Države EU zavide Srbiji jer nismo u sosu kao oni — zato se pojačava pritisak /video/

© AFP 2023 / ANDREJ ISAKOVICZastave EU i Srbije
Zastave EU i Srbije - Sputnik Srbija, 1920, 06.11.2022
Pratite nas
Najveći pritisak Srbija trpi iz Berlina i od pojedinih članica Evropske unije, jer nam zavide što nismo u problemu kao što su to oni. Međutim, i pored raznoraznih pretnji, naša zemlja neće pristati na fatalan kompromis koji se odnosi na Kosovo, uveren je Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.
Pretnja ukidanjem Šengena za Srbiju nije bila realna, već se odnosila na transport migranata iz trećih zemalja koji su koristili avionski prevoz i ulazili u EU. Srbija je, prema rečima našeg sagovornika, taj argument izbila Briselu iz ruku, jer se veoma brzo prilagodila njegovim zahtevima.
Pored toga, dodaje on, u EU postoji nekoliko zemalja koje ne bi gledale blagonaklono na ukidanje viznog režima sa Srbijom, pre svega Grčka i Mađarska, što znači da Unija ne bi mogla da ima tako lak konsenzus.

EU zavidi Srbiji — zato slede pritisci za Kosovo

Pretnja da Srbija mora da usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Briselom nije realna zato što smo mi i do sada opstajali pod pritiscima, navodi naš sagovornik. Oni mahom, kaže Gajić, idu sa prostora Evropske unije protiv zemalja koje nisu dovoljno moćne. Zemlje Unije jedino još nama mogu da prete i nikom drugom ni po kom osnovu.
„Istovremeno, vidimo da američki pritisci, koji su bili dosta jaki kada je počela specijalna vojna operacija u Ukrajini, počeli su da slabe. Amerikanci imaju pragmatičniji stav — oni nemaju interes da pritiskaju Srbiju ni povodom uvođenja sankcija Rusiji, jer su svesni da to Ruskoj federaciji ne bi nanelo nikakvu štetu. Naprotiv, oni od postojanja neke zemlje koja je neutralna, mogu da imaju korist u vidu posredovanja. Evropska unija je ta koja je ozlojeđena što nisu u toj poziciji, što imaju toliku štetu, a što postoji neka mala zemlja, tu pored nje, koja sebi dozvoljava tu slobodu koju ona ne može da ima. Zato su se i uprli da je pritisnu na svaki mogući način ali smatram da je sada mnogo veća opasnost vezana za pregovore za tzv. Kosovo“, naglašava naš sagovornik.

Ne pristajemo na fatalan kompromis

Kako ne mogu da nas primoraju na sankcije Rusiji, a vide da Amerikanci ne insistiraju na njima, briselski zvaničnici sada „daju gas“ u pritiscima povodom tzv. Kosova kako bi imali neki spoljnopolitički uspeh i kako bi ubedili i sebe, a i ceo svet, kako oni još mogu da primoraju neku zemlju da nešto uradi i tako završe bar neki posao, uveren je Gajić.
„To nije pretnja, niti obećanje nagrade da Srbija treba da uđe u takvu EU koja ne može da nas primora da napravimo neki fatalni kompromis na sopstvenu štetu. Ako neka politika odavde vodi računa o našim interesima, ne bi mogla ni tu šargarepu ni taj štap da prihvati. Niti taj štap može biti toliko opasan da nas ozledi, da moramo da pokleknemo, niti je šargarepa dovoljno jak obrok da bi nas nahranila na neki duži rok“, smatra Aleksandar Gajić.

Izbori u SAD — predah za Srbiju

Što se tiče uloge Sjedinjenih Država, naš sagovornik naglašava da je Džozef Bajden najnepopularniji američki predsednik na polovini svog mandata, da ima podršku negde između 35 i 38, a ne 40 odsto glasača kako prenose njegovi mediji. Do sada je praksa pokazala da momentum na ovim izborima za Kongres uvek ima opozicija u odnosu na Belu kuću i neminovno je da jača Trampov populistički pokret. Ekonomska i socijalna kriza daje republikancima krila ali je pitanje u kojoj srazmeri će se to manifestovati.
„Bajden gde god se pojavi da podrži demokrate, postigne kontraefekat toliko da su morali da uključe i Baraka Obamu u kampanju. Pitanje je samo, da li će republikanci kontrolisati samo jedan ili oba doma Kongresa. To znači da će Bajdenova administracija imati protivnika u Predstavničkom domu i da će situacija biti slična kao sa Trampom u poslednje dve godine njegovog prvog mandata. Oni će blokirati sve aktivnosti za koje misle da on nema podršku i to može ali ne mora da dovede i do promene odnosa prema ukrajinskom ratu, a pre svega što se tiče finansiranja”, naglašava naš sagovornik.
Budžetski obveznici su, naime, izuzetno nezadovoljni što u vreme inflacije i krize, država umesto da pomaže njima, pomaže „neku” Ukrajinu o kojoj većina Amerikanaca veoma malo zna. Kada je reč o Srbiji, sve to što se dešava u Kongresu, možda može u nekoj meri da nam da neki predah.
Olaf Šolc na Berlinskom procesu - Sputnik Srbija, 1920, 03.11.2022
SVET
Tako je u Berlinu: Osmeh na porodičnoj fotografiji, a iza vrata ucene i pritisci na Srbiju
Protivnik američkog predsednika Donalda Trampa dolazi ispred zgrade američkog Kongresa u Vašingtonu za vreme suđenja za Trampov opoziv - Sputnik Srbija, 1920, 04.11.2022
SVET
Kraj američkog sna: Može li pobeda republikanaca promeniti rusofobnu politiku Vašingtona /video/
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala