https://lat.sputnikportal.rs/20221105/solc-u-pekingu---hoce-li-evropa-izolovati-nemacku-1145678687.html
Šolc u Pekingu - hoće li Evropa izolovati Nemačku
Šolc u Pekingu - hoće li Evropa izolovati Nemačku
Sputnik Srbija
Posle „odvajanja“ od Rusije, njenih energenata i tržišta, što je nemačku privredu već mnogo koštalo, njena ekonomija bi bila u velikom problemu u slučaju odvajanja... 05.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-05T19:38+0100
2022-11-05T19:38+0100
2022-11-05T19:38+0100
svet
svet
svet – ekonomija
olaf šolc
kina
sad
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/05/1145674787_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d7bd4eed3de78a11b38f3beebb875279.jpg
Uprkos glasnom negodovanju i Vašingtona i dobrog dela EU zvaničnika, ali i pojedinih u Berlinu sa kojima deli vlast, nemački kancelar Olaf Šolc je ipak bio u zvaničnoj poseti Pekingu. Otuda je najverovatnije i prvo što je objavljeno sa sastanka sa kineskim liderom Si Đinpingom ono što bi valjda trebalo da odobrovolji Zapad - zatražio je od Pekinga da iskoristi svoj "uticaj na Moskvu da se povuče iz Ukrajine i zaustavi napade i patnje civilnog stanovništva“.Na ono, međutim, zbog čega je Šolc, pre svega, bio u Kini najbolje je ukazivao podatak da je sa njim u Pekingu bila brojna privredna delegacija.Nije poslušao EU i VašingtonI dok nemački mediji to tumače kao nastavak politike Angele Merkel, koja je odnose sa Kinom podsticala pre svega zbog razvoja nemačke privrede, Vašington i Brisel su je pratili sa posebnim podozrenjem. Pogotovo Amerika čiji je sukob sa Kinom preko Tajvana u ekspanziji i kako je nedavno pisao Blumberg, Vašington razmatra uvođenje sankcija Kini po uzoru na one antiruske.Dobar poznavala Kine, spoljnopolitički komentator, Borislav Korkodelović za Sputnjik kaže da Šolca nisu štedeli ni unutar nemačke vlade, Bundestaga, nemačkih poslanika u Evropskom parlamentu.Pre samo nekoliko dana, nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok oštro i javno je podsetila Šolca da je njegova vlada došla na vlast obećavajući da će ponovo prilagoditi strategiju prema Kini.Digla se prašina i u EU. Predsednik Francuske Emanuel Makron nedavno je upozorio Šolca da rizikuje da bude izolovan.Protiv američke politike odvajanjaKorkodelović podseća da Šolc nije samo prvi lider EU, nego i prvi iz grupe sedam (G7) najrazvijenijih zemalja sveta koji je otišao u Peking od izbijanja pandemije kovida. I to, kako kaže, nedugo po održanom 20. kongresu Komunističke partike Kine na kome je utvrđen put Kine u narednih pet godina, a Si Đinping treći put izabran za generalnog sekretara što je loše primljeno na Zapadu.„Stvorena je jedna dosta loša atmosfera naročito u zapadnim medijima oko te posete i na talasu sukoba u Ukrajini, a još više zbog politike SAD na takozvanom procesu odvajanja zapadnih ekonomija od Kine, jer se ona smatra ne samo opasnim konkurentom, već i sistemskim rivalom. Oni doživljavaju Kinu kao silu koja želi da nametne svoj politički i ekonomski sistem što je moguće više u svetu“, kaže naš sagovornik.On, međutim, ističe da je za razliku od političara, Šolcova odluka da poseti Kinu naišla na podršku u poslovnim krugovima, jer je već decenijama saradnja između Kine i Nemačke, dveju privrednih sila, sve razvijenija.Kina je, kako podseća, najveći trgovinski partner Nemačke i takođe značajan investitor u Nemačkoj. Čak i ove godine, uprkos snažnim vetrovima, spoljnotrgovinska razmena je zaključno sa septembrom porasla gotovo jedan odsto na godišnjem nivou, pri čemu je kineski izvoz porastao blizu 9,0 odsto. S druge strane, nemačke firme- Mercedes, BASF, Adedas i niz drugih imaju desetine milijardi evra vredne investicije u Kini.Amerikanci izgubili primat i u EUNema sumnje da je to još jedan razlog za nezadovoljstvo Amerike. Te cifre su, kaže Korkodelović, za SAD nedopustive. Otuda insistiranje Vašingtona na odvajanju i EU i Nemačke od Kine. Da se SAD teško mire sa neizbežnim – da od Kine gubi bitku za tron najjače ekonomske sile sveta pokazalo je i uvođenje tarifa na uvoz kinekse robe. Sa tom praksom koju je uveo Donald Tramp nastavio je i aktuelni predsednik Džozef Bajden, ali to ipak nije rezultiralo smanjenjem njihovog trgovinskog deficita sa Kinom, koja je najveći spoljnotrgovinski partner Amerike. Naprotiv.U tom insistiranju Amerike na odvajanju EU od Kine najveća kolateralna žrtva bi upravo bila Nemačka, ocenio je svojevremeno poznati američki ekonomista, finansijski stručnjak Majkl Hadson. On je još 28. februara, na samom početku oružanog sukoba u Ukrajini, predvideo da će Nemačka postati ekonomski satelit SAD. Hadson kaže da se to potvrdilo time što je izgubila jeftine ruske energente , ogromno rusko tržište, što je njenu proizvodnju učinilo veoma skupom.Nemačka bi bila u velikom problemuS obzirom na trenutne relacije Nemačke sa Rusijom, ako izgubi i Kinu kao privrednog parnera njena ekonomija bi bila u velikom problemu, uveren je Korkodelović. On nema nikakvu dilemi da bi Amerika, ukoliko bi uvela sankcije Kini tražila da se i EU tome prikloni.Naš sagovornik napominje da evropska birokratija uveliko stoji na stanovištu bliskom Vašingtonu da treba da dođe do tog odvajanja od Kine, odnosno da evropske zemlje ne smeju da budu zavisne od kineske proizvodnje i njene robe, kao što su to bile od ruskih energenata, zanemarujući da je upravo to omogućilo njihov snažan privredni rast, pogotovo Nemačke.Gubitak milion radnih mestaKorkodelivić kaže da bi se Evropa i Nemačka suočile sa naglim poskupljenjem svojih proizvoda ukoliko bi došlo do odvajanja od Kine. On podseća da mnoge komponente i delovi neophodni za proizvodnju u Evropu stižu iz Kine. Tako je Nemačka u najvećoj meri zavisna od kineskih solarnih panela, kompjuterskih čipova, retkih ruda, metala i minerala.Jasno je, kaže, kakav bi to udar bio za Nemačku. Zbog toga je Šolc nedavno izašao sa stavom da je potpuno nepotrebno odvajanje nemačke privrede i privrede EU od Kine, da bi to imalo nesagledivo loše posledice, napominje naš sagovornik.Pragmatični ŠolcŠta bi to značilo za Nemačku američki ekonomista je vrlo slikovito sažeo, kaže Korkodelović:„Hadson kaže da je Amerika tokom rata u Ukrajini po treći put za nepun vek porazila Nemačku. Ukoliko bi Vašington uspeo da prisili vladu kancelara Šolca ili neku posle njega da se potpuno svrstaju na stranu SAD, onda bi to bio i četvrti poraz, možda ne tako veliki kao zbog rata u Ukrajini, ali sa dalekosežnim posledicama po najveću evropsku privredu“.Nemačkom kancelaru Šolcu, koji je u prethodnoj nemačkoj vladi bio ministar finansija, sve to je nesumnjivo bilo sasvim jasno i dovoljan razlog za pragmatičnu odluku da Kini ne treba okretati leđa. Pogotovo posle iskustva sa odvajanjem od Rusije.
kina
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
nemački kancelar šolc poseta pekingu, poseta šolca kini negodovanje amerike i dobrog dela eu, nemačka privredna delegacija poseta pekingu, okretanje leđa kini dalekosežne posledice po nemačku privredu, nemačka kina najveći spoljnotrgovinski partner, profit deset vodećih nemačkih kompanija u velikoj meri zavisi od kine,
nemački kancelar šolc poseta pekingu, poseta šolca kini negodovanje amerike i dobrog dela eu, nemačka privredna delegacija poseta pekingu, okretanje leđa kini dalekosežne posledice po nemačku privredu, nemačka kina najveći spoljnotrgovinski partner, profit deset vodećih nemačkih kompanija u velikoj meri zavisi od kine,
Šolc u Pekingu - hoće li Evropa izolovati Nemačku
Posle „odvajanja“ od Rusije, njenih energenata i tržišta, što je nemačku privredu već mnogo koštalo, njena ekonomija bi bila u velikom problemu u slučaju odvajanja i od Kine, koje zagovara Amerika. Toliki rizik nemački kancelar Šolc nije hteo da preuzme, otuda njegova zvanična poseta Pekingu, uprkos protivljenju zapadnih saveznika.
Uprkos glasnom negodovanju i Vašingtona i dobrog dela EU zvaničnika, ali i pojedinih u Berlinu sa kojima deli vlast, nemački kancelar Olaf Šolc je ipak bio u zvaničnoj poseti Pekingu. Otuda je najverovatnije i prvo što je objavljeno sa sastanka sa kineskim liderom Si Đinpingom ono što bi valjda trebalo da odobrovolji Zapad - zatražio je od Pekinga da iskoristi svoj "uticaj na Moskvu da se povuče iz Ukrajine i zaustavi napade i patnje civilnog stanovništva“.
Na ono, međutim, zbog čega je Šolc, pre svega, bio u Kini najbolje je ukazivao podatak da je sa njim u Pekingu bila brojna privredna delegacija.
Nije poslušao EU i Vašington
I dok nemački mediji to tumače kao nastavak politike Angele Merkel, koja je odnose sa Kinom podsticala pre svega zbog razvoja nemačke privrede, Vašington i Brisel su je pratili sa posebnim podozrenjem. Pogotovo Amerika čiji je sukob sa Kinom preko Tajvana u ekspanziji i kako je nedavno pisao Blumberg, Vašington razmatra
uvođenje sankcija Kini po uzoru na one antiruske.
Dobar poznavala Kine, spoljnopolitički komentator, Borislav Korkodelović za Sputnjik kaže da Šolca nisu štedeli ni unutar nemačke vlade, Bundestaga, nemačkih poslanika u Evropskom parlamentu.
Pre samo nekoliko dana, nemačka ministarka inostranih poslova Analena Berbok oštro i javno je podsetila Šolca da je njegova vlada došla na vlast obećavajući da će ponovo prilagoditi strategiju prema Kini.
Digla se prašina i u EU. Predsednik Francuske Emanuel Makron nedavno je upozorio Šolca da rizikuje da bude izolovan.
Protiv američke politike odvajanja
Korkodelović podseća da Šolc nije samo prvi lider EU, nego i prvi iz grupe sedam (G7) najrazvijenijih zemalja sveta koji je otišao u Peking od izbijanja pandemije kovida. I to, kako kaže, nedugo po održanom 20. kongresu Komunističke partike Kine na kome je utvrđen put Kine u narednih pet godina, a Si Đinping treći put izabran za generalnog sekretara što je loše primljeno na Zapadu.
„Stvorena je jedna dosta loša atmosfera naročito u zapadnim medijima oko te posete i na talasu sukoba u Ukrajini, a još više zbog
politike SAD na takozvanom procesu odvajanja zapadnih ekonomija od Kine, jer se ona smatra ne samo opasnim konkurentom, već i sistemskim rivalom. Oni doživljavaju Kinu kao silu koja želi da nametne svoj politički i ekonomski sistem što je moguće više u svetu“, kaže naš sagovornik.
On, međutim, ističe da je za razliku od političara, Šolcova odluka da poseti Kinu naišla na podršku u poslovnim krugovima, jer je već decenijama saradnja između Kine i Nemačke, dveju privrednih sila, sve razvijenija.
Kina je, kako podseća, najveći trgovinski partner Nemačke i takođe značajan investitor u Nemačkoj. Čak i ove godine, uprkos snažnim vetrovima, spoljnotrgovinska razmena je zaključno sa septembrom porasla gotovo jedan odsto na godišnjem nivou, pri čemu je kineski izvoz porastao blizu 9,0 odsto. S druge strane, nemačke firme- Mercedes, BASF, Adedas i niz drugih imaju desetine milijardi evra vredne investicije u Kini.
Amerikanci izgubili primat i u EU
„Ove godine one su uložile preko devet milijardi evra u kinesku privredu. Praktično, kinesko-nemačka robna razmena čini nešto više od trećine ukupne razmene EU i Kine čija je ukupna vrednost nepunih 700 milijardi evra. Pri tome, Kina je za EU u 2021. godini bila najveći trgovinsaki partner i istisla je SAD sa tog prvog mesta“, precizira Korkodelović.
Nema sumnje da je to još jedan
razlog za nezadovoljstvo Amerike. Te cifre su, kaže Korkodelović, za SAD nedopustive. Otuda insistiranje Vašingtona na odvajanju i EU i Nemačke od Kine. Da se SAD teško mire sa neizbežnim – da od Kine gubi bitku za tron najjače ekonomske sile sveta pokazalo je i
uvođenje tarifa na uvoz kinekse robe. Sa tom praksom koju je uveo Donald Tramp nastavio je i aktuelni predsednik Džozef Bajden, ali to ipak nije rezultiralo smanjenjem njihovog trgovinskog deficita sa Kinom, koja je najveći spoljnotrgovinski partner Amerike. Naprotiv.
U tom insistiranju Amerike na odvajanju EU od Kine najveća kolateralna žrtva bi upravo bila Nemačka, ocenio je svojevremeno poznati američki ekonomista, finansijski stručnjak Majkl Hadson. On je još 28. februara, na samom početku oružanog sukoba u Ukrajini, predvideo da će Nemačka postati ekonomski satelit SAD. Hadson kaže da se to potvrdilo time što je izgubila jeftine ruske energente , ogromno rusko tržište, što je njenu proizvodnju učinilo veoma skupom.
Nemačka bi bila u velikom problemu
S obzirom na trenutne relacije Nemačke sa Rusijom, ako izgubi i Kinu kao privrednog parnera njena ekonomija bi bila u velikom problemu, uveren je Korkodelović. On nema nikakvu dilemi da bi Amerika, ukoliko bi uvela sankcije Kini tražila da se i EU tome prikloni.
Naš sagovornik napominje da evropska birokratija uveliko stoji na stanovištu bliskom Vašingtonu da treba da dođe do tog odvajanja od Kine, odnosno da evropske zemlje ne smeju da budu zavisne od kineske proizvodnje i njene robe, kao što su to bile od ruskih energenata, zanemarujući da je upravo to omogućilo njihov snažan privredni rast, pogotovo Nemačke.
Gubitak milion radnih mesta
Korkodelivić kaže da bi se Evropa i Nemačka suočile sa naglim poskupljenjem svojih proizvoda ukoliko bi došlo do odvajanja od Kine. On podseća da mnoge komponente i delovi neophodni za proizvodnju u Evropu stižu iz Kine. Tako je Nemačka u najvećoj meri zavisna od kineskih solarnih panela, kompjuterskih čipova, retkih ruda, metala i minerala.
„U ovom trenutku bilateralna trgovina Kine i Nemačke obezbeđuje oko milion radnih mesta u Nemačkoj, a profit deset vodećih nemačkih kompanija u velikoj meri zavisi od Kine - Mercedes Benca, Folksvagena, hemijskog giganta BASF-a... Tako Folksvagen izvozi u Kinu devet puta više automobila nego što izvozi u SAD“, kaže Korkodelović.
Jasno je, kaže, kakav bi to udar bio za Nemačku. Zbog toga je Šolc nedavno izašao sa stavom da je potpuno nepotrebno odvajanje nemačke privrede i privrede EU od Kine, da bi to imalo nesagledivo loše posledice, napominje naš sagovornik.
Šta bi to značilo za Nemačku američki ekonomista je vrlo slikovito sažeo, kaže Korkodelović:
„Hadson kaže da je Amerika tokom rata u Ukrajini po treći put za nepun vek porazila Nemačku. Ukoliko bi Vašington uspeo da prisili vladu kancelara Šolca ili neku posle njega da se potpuno svrstaju na stranu SAD, onda bi to bio i četvrti poraz, možda ne tako veliki kao zbog rata u Ukrajini, ali sa dalekosežnim posledicama po najveću evropsku privredu“.
Nemačkom kancelaru Šolcu, koji je u prethodnoj nemačkoj vladi bio ministar finansija, sve to je nesumnjivo bilo sasvim jasno i dovoljan razlog za pragmatičnu odluku da Kini ne treba okretati leđa. Pogotovo posle iskustva sa odvajanjem od Rusije.
