https://lat.sputnikportal.rs/20221105/primitivizam-digitalne-ere-moze-li-drustvo-u-kome-se-ljudi-ne-dodiruju-biti-zdravo-1145612422.html
Primitivizam digitalne ere: Može li društvo u kome se ljudi ne dodiruju biti zdravo
Primitivizam digitalne ere: Može li društvo u kome se ljudi ne dodiruju biti zdravo
Sputnik Srbija
O uticaju interneta i društvenih mreža na oblikovanje identiteta ali i načinima prilagođavanja obrazovnog materijala novim elektronskim tendencijama, umesto... 05.11.2022, Sputnik Srbija
2022-11-05T14:31+0100
2022-11-05T14:31+0100
2023-06-30T14:11+0200
društvo
srbija – društvo
društvene mreže
instagram
komunikacija
identitet
internet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/1d/1124500769_0:0:2000:1125_1920x0_80_0_0_422f97d47df4835bdd3158dae847d383.jpg
Tema uticaja društvenih mreža na formiranje obrazaca ponašanja ne samo kod dece nego i kod odraslih ne istražuje se dovoljno uprkos sve većoj ulozi koju digitalni svet zauzima u našim životima.Sve više naviknuti na virtuelnu stvarnost kojom zamenjujemo svet opipljivog, zanemarujemo pojavu određenih sistema koji, kako Milićević smatra, direktno utiču na prirodu međuljudskih odnosa, menjajući time vezivno tkivo jedne zajednice. Svedočimo vremenu u kojem društvo može funkcionisati u uslovima odsustva fizičkog kontakta, a prisutne emotivne distanciranosti, ali postavlja se pitanje da li takvo društvo može biti u svojoj srži zdravo, kaže sagovornik Sputnjika.Beskorisna slovaSa filološke tačke gledišta, navodi Milićević, upotrebom društvenih mreža došlo je i do prekretnice u komunikaciji koja se sa verbalne gotovo potpuno svela na vizuelnu. Piktogramska kultura zauzela je primat, reč je ustupila mesto fotografiji, a tekst, ako se i koristi, služi kako bi se u najkraćim mogućim crtama pojasnila fotografija ili pružio njen širi kontekst.Koji filter da stavim?Ovde se priča sa, uslovno rečeno, filološkog, širi i na psihološko-socijalni aspekt pa se tako dolazi do pojma hiperestetizacije, ističe gost „Tehnograma“.Dakle, poenta nije samo izabrati koji segment svog života odnosno koju realnost ćemo predstaviti drugima, već je cilj istu predstaviti u što idealnijoj formi, kako bi izabrana stvarnost delovala što nestvarnije savršeno, Influenseri i egobrendiranjePosle hiperestetizacije i statusnog formiranja odnosno "plasiranja određenog životnog stila kao poželjnog i ispravnog", dolazi se do pojma koji Milićević naziva egobrendiranjem, a čija je poslednja karika u lancu pojava influensera.To su, kako Milićević objašnjava, ljudi koji su uspeli vešto da prodaju brend samih sebe na društvenim mrežama, a u zavisnosti od broja ljudi koji ih prate, imaju manji ili veći uticaj na okolinu koja ih prati i koja se prema njima formira:Treba znati koristitiMilićević zaključuje da internet kao pojava ne predstavlja nužno ništa loše ali da je upravo pomenuta moderacija sadržaja i uslova korišćenja uz ograničavanje samog sebe sa korisničke strane potrebno kako bi se sve prednosti društvenih mreža pravilno iskoristile, a njihovi štetni uticaji minimalizovali.Čitavu emisiju "Tehnogram" Marka Nikolića možete preslušati ovde.
https://lat.sputnikportal.rs/20221029/moze-li-ilon-mask-potpuno-da-oslobodi-tviter-1145307689.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija – društvo, društvene mreže, instagram, komunikacija, identitet, internet
srbija – društvo, društvene mreže, instagram, komunikacija, identitet, internet
Primitivizam digitalne ere: Može li društvo u kome se ljudi ne dodiruju biti zdravo
14:31 05.11.2022 (Osveženo: 14:11 30.06.2023) O uticaju interneta i društvenih mreža na oblikovanje identiteta ali i načinima prilagođavanja obrazovnog materijala novim elektronskim tendencijama, umesto njihovog zabranjivanja ili uskraćivanja, za emisiju Tehnogram sa Markom Nikolićem razgovarao je filolog Miloš Milićević.
Tema uticaja društvenih mreža na formiranje obrazaca ponašanja ne samo kod dece nego i kod odraslih ne istražuje se dovoljno uprkos sve većoj ulozi koju digitalni svet zauzima u našim životima.
Sve više naviknuti na virtuelnu stvarnost kojom zamenjujemo svet opipljivog, zanemarujemo pojavu određenih sistema koji, kako Milićević smatra, direktno utiču na prirodu međuljudskih odnosa, menjajući time vezivno tkivo jedne zajednice. Svedočimo vremenu u kojem društvo može funkcionisati u uslovima odsustva fizičkog kontakta, a prisutne emotivne distanciranosti, ali postavlja se pitanje da li takvo društvo može biti u svojoj srži zdravo, kaže sagovornik Sputnjika.
Sa filološke tačke gledišta, navodi Milićević, upotrebom društvenih mreža došlo je i do prekretnice u komunikaciji koja se sa verbalne gotovo potpuno svela na vizuelnu. Piktogramska kultura zauzela je primat, reč je ustupila mesto fotografiji, a tekst, ako se i koristi, služi kako bi se u najkraćim mogućim crtama pojasnila fotografija ili pružio njen širi kontekst.
Ovde se priča sa, uslovno rečeno, filološkog, širi i na psihološko-socijalni aspekt pa se tako dolazi do pojma hiperestetizacije, ističe gost „Tehnograma“.
Dakle, poenta nije samo izabrati koji segment svog života odnosno koju realnost ćemo predstaviti drugima, već je cilj istu predstaviti u što idealnijoj formi, kako bi izabrana stvarnost delovala što nestvarnije savršeno,
Influenseri i egobrendiranje
Posle hiperestetizacije i statusnog formiranja odnosno "plasiranja određenog životnog stila kao poželjnog i ispravnog", dolazi se do pojma koji Milićević naziva egobrendiranjem, a čija je poslednja karika u lancu pojava influensera.
To su, kako Milićević objašnjava, ljudi koji su uspeli vešto da prodaju brend samih sebe na društvenim mrežama, a u zavisnosti od broja ljudi koji ih prate, imaju manji ili veći uticaj na okolinu koja ih prati i koja se prema njima formira:
Iz ovog razloga, mora postojati nekakav oblik moderacije odnosno usmeravanja i prilagođavanja sadržaja koji se plasira u etar, kako bi se izbeglo potpadanje najmlađih korisnika određene platforme pod loš ili štetan uticaj.
Milićević zaključuje da internet kao pojava ne predstavlja nužno ništa loše ali da je upravo pomenuta moderacija sadržaja i uslova korišćenja uz ograničavanje samog sebe sa korisničke strane potrebno kako bi se sve prednosti društvenih mreža pravilno iskoristile, a njihovi štetni uticaji minimalizovali.
Čitavu emisiju "Tehnogram" Marka Nikolića možete preslušati
ovde.
