Tri iznenađujuće greške Zapada – moraće da žive u novom svetu
© Depositphotos.com / Jordygraph
Pratite nas
U novom svetskom poretku, čije je stvaranje u toku, Zapad će morati da živi u okviru svojih mogućnosti, a globalna većina zauzeće mesto koje joj pripada, piše Sergej Karaganov.
Trenutna svetska kriza nije počela 2022, već 2014, kao što je Drugi svetski rat počeo potpisivanjem nepravednog Versajskog ugovora, piše Sergej Karaganov, počasni predsednik ruskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i profesor na moskovskoj Visokoj školi ekonomije.
Pre skoro tri decenije, Zapad je odbio da sklopi pravedan aranžman sa postsovjetskom Rusijom. Umesto toga, kako se mnogima u to vreme činilo, stvorio je novi sistem dominacije zasnovan na takozvanim „pravilima“.
Ovaj sistem kasnije je tačnije nazvan globalnim liberalnim imperijalizmom. Ali, on je izgrađen na pesku, jer je, prema rečima Karaganova, u sebi sadržao nagaznu minu Trećeg svetskog rata koja bi pre ili kasnije eksplodirala.
Zapadna hegemonija, zasnovana na širenju NATO počela je da se urušava 1999. kada je zapadna alijansa izvršila agresiju na tadašnju Jugoslaviju, a sa tom tendencijom je nastavljeno sa invazijama na Avganistan i Irak, kada je Zapad, prema rečima Karaganova, izgubio vojnu superiornost i moralno vođstvo.
Uporedo sa tim, odvijala su se dva važna procesa - prvo, shvativši da je nemoguće izgraditi pravedan i trajan mir sa Zapadom Rusija je počela da obnavlja vojnu moć; drugo, Zapad je propustio da primeti uspon Kine.
„Paralelno sa tim, napravljena je još jedna iznenađujuća greška. Krajem dvehiljaditih, Zapad je počeo da istovremeno obuzdava i Kinu i Rusiju, gurajući ih ka jedinstvenom političko-vojnom bloku koji je kombinovao njihove suštinske interese“, ističe Karaganov i dodaje da je ekonomska kriza iz 2008, koja se odvijala u pozadini tih procesa još više narušila poverenje u moralno, ekonomsko i intelektualno vođstvo Zapada.
Od kasnih dvehiljaditih, Zapad stvara uslove za početak novog Hladnog rata; međutim, između 2008. i 2013. još uvek je bilo prostora za dijalog, ali on nije iskorišćen - od 2014. blok predvođen SAD intenzivirao je politiku obuzdavanja Kine i Rusije, uključujući promovisanje državnog udara u Kijevu kako bi pripremio teren za potkopavanje Moskve.
„Izgubivši vojno, političko i moralno tlo, pa čak i svoju moralnu srž (pogledajte udaljavanje Zapadne Evrope od hrišćanstva) – Zapad je krenuo u histerični kontranapad. Rat je postajao neizbežan, postavljalo se pitanje gde i kada. Kovid ga je zamenio na dve godine, ali kada su efekti pandemije razvodnjeni, sukob je postao neizbežan. Shvatajući to, Rusija je odlučila da udari prva“, objašnjava Karaganov.
Ruska operacija, prema profesorovim rečima, imala je nekoliko ciljeva: da spreči Zapad da stvori ofanzivni mostobran na ruskim granicama, kao i da pripremi zemlju za dugoročne posledice sukoba i brzih promena u svetu. Ovi ciljevi zahtevaju drugačiji model društva i ekonomije – model mobilizacije.
Sledeći cilj Rusije, trebalo bi da bude čišćenje elite od, kako kaže Karaganov, prozapadnih i „kompradorskih“ elemenata.
„Ali, možda je glavni potez ofanzive iz perspektive svetske, a ne samo ruske istorije, borba za konačno oslobođenje planete od petstogodišnjeg zapadnog jarma, koji je potisnuo zemlje i civilizacije i nametnuo nejednake uslove. Prvo prostom pljačkom, kroz kolonijalizam, zatim kroz neokolonijalizam, a kasnije kroz globalistički imperijalizam u poslednjih 30 godina“, piše Karaganov.
Cilj sukoba u Ukrajini nije samo razgradnja starog sveta, već i stvaranje novog slobodnijeg, pravednijeg, politički i kulturno pluralnijeg i višebojnog sveta, dodaje on.
„Globalni smisao borbe u Ukrajini je povratak slobode, dostojanstva i autonomije nezapadnom svetu (a mi predlažemo da ga nazovemo drugim imenom – Globalna većina, koja je prethodno bila potisnuta, opljačkana i kulturno ponižena). I, naravno, priličnog dela svetskog bogatstva“, navodi Karaganov.
Stoga, prema njegovim rečima, Rusija ne može da izgubi u trenutnom sukobu, iako će do pobede teško stići. Mnogi nisu računali na tako snažnu spremnost Zapada da se vojno angažuje, kao na očajničku spremnost nekih Ukrajinaca da igraju ulogu koju su nacisti igrali za vreme Drugog svetskog rata.
„S obzirom na opšte svetske trendove i globalni odnos snaga, verovatno trebalo da udarimo ranije. Ali ne znam stepen spremnosti naših Oružanih snaga. Mislim da je 2014. godine svakako trebalo da delujemo odlučnije, napuštajući nadu u dogovor. Živimo u opasnom periodu, na ivici otvorenog Trećeg svetskog rata koji bi mogao da okonča postojanje čovečanstva. Ali ako Rusija pobedi, što je više nego verovatno, a neprijateljstva ne eskaliraju u nuklearni sukob punog obima, ne bi trebalo da gledamo na naredne decenije kao na vreme opasnog haosa (kako većina na Zapadu govori). U tom vremenu živimo već dugo“, zaključuje Karaganov.
