Kao u lošem vicu: Kosovo bi u EU, a gde su evropski standardi
CC0 / marijanana /
Pratite nas
Reći da Priština može da zadovolji evropske kriterijume liči na sarkastičnu izjavu ili na neki loš vic, ili je možda pokušaj predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da ispadne duhovita, mišljenje je Aleksandra Gajića povodom najave da će tzv. Kosovo aplicirati za prijem u EU.
Kosovo se sprema da aplicira za prijem u Evropsku uniju i u tom pravcu podršku je dobilo i od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen koja je izjavila „da bez Kosova EU nije potpuna“.
Loša šala
Činjenica da se za članstvo u EU moraju ispuniti ozbiljni standardi izgleda da u slučaju Prištine ne važi, jer teško da neko može da kaže da na tzv. Kosovu postoje stabilna demokratska vlast, vladavina prava, sloboda i funkcionalne institucije, poštovanje manjina, kao i da nema organizovanog kriminala i korupcije.
Koji su to standardi koji su „prepoznati“ a po kojima Priština ima predispozicije da aplicira a kamoli postane deo EU? Da ne pominjemo da Kosovo po međunarodnom pravu uopšte i nije država…
Aleksandar Gajić, iz Instituta za evropske studije na sve ovo gleda kao na jednu „šalu“.
„Teritorija Kosova je sporna kao i njen subjektivitet, odnosno ona je deo Srbije po Rezoluciji 1244 UN SB i njihovo političko proglašenje nezavisnosti koje su priznale neke članice EU i sveta je suprotno Rezoluciji Ujedinjenih nacija. Ta teritorija i vlast su upitni, tako da ima sporni legitimitet i subjektivitet u smislu državnosti. Oni ne kontrolišu tu teritoriju to je protektorat, nemaju budžet, vojne snage, dakle ništa što bi ih kvalifikovalo za državu,“ objašnjava Gajić.
Ni „S“ od standarda
S druge strane, za članstvo u EU definitivno postoje kopenhaški kriterijumi koji su, podseća Gajić, uspostavljeni još 1993. godine. On dodaje da se ti kriterijumi dele u nekoliko grupa kao što su uspostavljanje političkih prava, stabilnost institucija, poštovanje i prava manjina itd, a sve to tzv Kosovo ne ispunjava.
„Kosovo od svega ovoga ništa ne ispunjava, a naročito ne ove osnovne političke kriterijume koji su vezani za demokratski sistem vladavine, poštovanje ljuskih prava a pogotovu prava stanovništva koje je u brojčanom smislu manje pre svega mislim na Srbe,“ napominje on.
Kako kaže, niko normalan ne može na ozbiljan način da shvati aplikaciju Kosova za EU s obzirom da tamošnje vlasti ne zadovoljavaju ni osnovne kriterijume i standarde EU.
„Srbi nemaju bezbednost ni slobodu kretanja, sada sa ovom pompom oko tablica čak ni kolektivnu a kamoli individualnu. Nemaju čak ni ono što im je EU garantovala Briselskim sporazumom - a to je ZSO. Tamo cveta korupcija, tamo još uvek postoje fisovi (klanovi) gde se po tom plemenskom kriterijumu odlučuje,“ ističe naš sagovornik.
Ugroženi i srpski verski objekti
Gajić napominje da oni samo formalno imaju višepartijski sistem i neka zaratovana mesta u institucijama za manjine ali ko god je otišao i video srpske enklave, zna da se ljudska prava ne poštuju.
„Znamo situaciju da srpske verske objekte obezbeđuje međunarodna vojna misija, pa Priština pokušava da uzurpira vlasništvo SPC-a kao što je slučaj sa Visokim Dečanima kojima ne žele da vrate imovinu iako je to njihov sud presudio. Da ne govorimo o pokušajima da srpske verske objekte prisvoje tako da ni po tom pitanju ne bi moglo da se govori da Priština poštuje bar ovaj segment,“ dodaje on.
On podseća da Srbima kao manjinskoj zajednici nije omogućen organizovan povratak raseljenih, niti povraćaj oduzete imovine, glasanje na izborima koji je raspisala država Srbija. Ključne brige kosovskih Srba su politička nestabilnost, migracije, bezbednost i korupcija.
„O kosovskoj privredi ne treba ni govoriti s obzirom da ne samo da nemaju privredu već vlada šverc, korupcija i gde se iz kriminalnih izvora pribavljaju sredstva koja se na neki način kasnije ulivaju u budžet uz silne donacije koje dobijaju,“ ističe on.
Potez za unutrašnju upotrebu
Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa u EU najavljeno apliciranje Prištine za kandidata za EU vidi kao čisto politikanstvo namenjeno za unutrašnju upotrebu.
Od toga nema ništa, kaže Mijačić i podseća da pet država EU ne priznaje tzv Kosovo, kao i da je Priština daleko od ispunjavanja standarda, ali i da nema dijaloga o normalizaciji odnosa sa Beogradom.
Mijačić napominje da je čak i proces vizne liberalizacije za Kosovo na dugačkom štapu.
„Oni već duže vreme govore da žele da apliciraju za članstvo u EU i to pre održavanju Samita evropskih lidera, dakle u decembru, kako bi se njihova aplikacija uzela u razmatranje,“ objašnjava sagovornik Sputnjika.
Međutim, nastavlja Mijačić, to je više jedan simbolični čin koji je u skladu sa interesima njihove unutrašnje politike.
„Dok ne bude progresa na planu dijaloga sa Srbijom svakako da Priština ne može da računa da će joj aplikacija biti prihvaćena, niti na ozbiljniji napredak u pregovorima sa EU,“ napominje on.
Poznato je, dodaje Mijačić, da je prijem u EU veoma komplikovan proces, a pored toga potreban je i konsenzus svih 27 država EU po tom pitanju.
„To uključujue i pet država EU koje ne priznaju Kosovo i to u ovom trenutku, a bez rezultata dijaloga sa Beogradom, prosto ne verujem da može da se desi“, ističe Mijačić.
Naš sagovornik podseća da EU ima detaljan upitnik za potencijalne kandidate.
„To je dug proces a vidimo i kada je u pitanju vizna liberalizacija za Kosovo da to ne teče glatko a kada je u pitanju članstvo to je zaista na dugačkom štapu,“ zaključuje naš sagovornik.
