https://lat.sputnikportal.rs/20221029/za-kontrolu-zapadnog-balkana-i-sprecavanje-uticaja-rusije---simbolicna-sargarepa-ursule-fon-der-1145318122.html
Za kontrolu Zapadnog Balkana i sprečavanje uticaja Rusije - simbolična šargarepa Ursule fon der Lajen
Za kontrolu Zapadnog Balkana i sprečavanje uticaja Rusije - simbolična šargarepa Ursule fon der Lajen
Sputnik Srbija
Balkanska turneja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen ovdašnjim državama je donela jasnu poruku da EU želi da kontroliše region, a uticaj Rusije... 29.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-29T21:39+0200
2022-10-29T21:39+0200
2022-10-30T11:36+0100
region
region
region – politika
srbija
evropska unija (eu)
ursula fon der lajen
balkanska turneja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/1a/1145192460_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_60a8ff3cb6d98988a3d70e7c689ce49e.jpg
Stanković napominje da Evropska unija nije ni krila šta su joj namere pa je u saopštenju uoči posete svoje visoke zvaničnice to jasno stavila do znanja.Balkanska turneja šefice Evropske komisijeFon der Lajenova je trodnevnu turneju po Zapadnom Balkanu započela u Skoplju, da bi u naredna dva dana posetila Prištinu, Tiranu, Beograd i Sarajevo. Posetu Crnoj Gori je odložila, pošto ju je magla sprečila da iz Beograda odleti za Podgoricu.Poruke u svakoj od država, manje-više slične –da je Evropska unija uz njih, da su sve deo Evrope, da EU računa na njih, ali i svima poručila šta od njih očekuje. Srbiji, očekivano, da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, jer članstvo u EU znači, kako nam je rečeno, deliti iste vrednosti.Nije doduše to elaborirala, jer bi joj verovatno bilo teško da objasni kako to jedna od najvećih vrednosti kakva je teritorijalni integrite jedne zemlje kada je Srbija u pitanju za EU nema značaj. Izvesno je, međutim, da niko ne pominje ni u naznakama šta bi se dobilo zauzvrat za ispunjavanje ozbiljnog spiska očekivanja osim te „moralne“ satisfakcije da bismo ubuduće "delili iste vrednosti".Davanja simboličnaIako predsednica Evropske komisije kao dobar gost nije došla praznih ruku, teško da je ikoga u regionu uspela posebno da odobrovolji poklonima. Oni su uglavnom bili u vidu pomoći u rešavanju energetskih problema, do kojih je uglavnom i došlo jer je EU sankcijama zaratila sa ruskim energentima. Svojim domaćinima je namenila odrđena sredstva - Prištini 75 miliona evra, Skoplju, 80 miliona, Tirani isto toliko. Srbiji o 160 miliona.Stanković, međutim, to vidi više kao simboličan gest podrške, jer to, kaže, nisu ozbiljna finansijska sredstva koja mogu da reše bilo koji energetski i ekonomski problem. Kolika je simbolika u pitanju jasno je kada se zna da je svojevremno saopšteno da će Srbija na uvoz struje i uglja do kraja godine potrošiti milijardu evra.Valjda i sama svesna toga, gošća je svuda najavila da region očekuje još jedna investicija od 500 miliona evra za ceo Zapadni Balkan. Kada, nije precizirala.Poklonu se, ipak, u zube ne gleda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao dobar domaćin, primetio je da morate da kažete "ogromno hvala" kada vam neko daje novac, a "nije vam tražio za to bilo šta".Očekivanja EU velikaStanković ipak nema dilemu šta su očekivanja EU.Njima je, kako smatra, potrebno da imaju punu kontrolu ovog regiona posebno u svetlu ukrajinsko-ruskog sukoba, najjačeg koji se desio na prostoru Evrope od Drugog svetskog rata. Jedini način za to je, po mišljenju Stankvovića, da zemlje Zapadnog Balkana na neki način ubace u EU, s obzirom na to da je u ovom trenutku njeno proširenje kao proces zamrznuto.Uslovi su poznatiOn dolazak predsednice EK vidi kao simboličku poruku u pokušaju odmrzavanja tog procesa od strane određenih delova evropske političke elite. Pri tom, nema jasnih datuma kada bi te zemlje trebalo da postignu dogovor sa EU oko punopravnog članstva, ali zato postoji čitav niz okolnosti koje treba da se dogode da bi te zemlje ušle u takozvani bubanj evropskih integracija, primeđuje naš sagovornik.Takođe, dodaje on, mora da se zatvori pitanje Kosova gde je EU stalo da se do 2024. godine, kako je rekao Miroslav Lajčak, okonča spor između Beograda i Prištine i to međusobnim priznanjem. To je, kako napominje, za Srbiju neprihvatljivo što sa stanovišta njenog ustava, vitalnih državnih i nacionalnih interesa i stava javnog mnjenja.Druga stvar je, kako ističe, ideja da se Bosna učini funkcionalnijom nego što sada jeste, jer evropski politički program za BiH pretpostavlja veći stepen centralizacije nego što to predviđa Dejtonski sporazum, koji je u izvornom obliku već derogiran.Biće pritisakaOn pretpostavlja da Evropa ima ideju da napravi takozvanu multietničku demokratiju u Bosni koja bi išla u prilog islamskom faktoru, čemu se otvoreno suprotstavlja RS na čelu sa Miloradom Dodikom, ali i hrvatska politička elita u Bosni i Herecgovini koja za to ima podršku političke elite iz Zagreba.„Evropljani da bi mogli da ovaj deo evropskog kontinenta integrišu u svoj sistem, moraju na neki način da ostvare svoje geoplitičke zamisli koje se odnose na ustrojstvo ovdašnjih država i na njihove međusobne odnose. Biće pritisaka u mesecima i godinama koje dolaze da se tako nešto desi, a cilj nije toliko da te zemlje uđu u EU, koliko da se spreči uticaj, s jedne strane Rusije, a isto tako i uticaj Kine koja se na globalnom nivou pojavljuje kao glavni konkurent Zapadu“, kaže Stanković za Sputnjik.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ek šefica ursula fon der lajen, šefica ek balkanska turneja, eu poruka, kontrola regiona, smanjiti uticaj rusije, simbolika poklona spisak očekivanja,
ek šefica ursula fon der lajen, šefica ek balkanska turneja, eu poruka, kontrola regiona, smanjiti uticaj rusije, simbolika poklona spisak očekivanja,
Za kontrolu Zapadnog Balkana i sprečavanje uticaja Rusije - simbolična šargarepa Ursule fon der Lajen
21:39 29.10.2022 (Osveženo: 11:36 30.10.2022) Balkanska turneja predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen ovdašnjim državama je donela jasnu poruku da EU želi da kontroliše region, a uticaj Rusije smanji na najmanju meru, kaže za Sputnjik analitičar Dejan Vuk Stanković. Za tako krupan zalogaj EU šargarepa sa kojom je došla bila je sasvim simbolična.
Stanković napominje da Evropska unija nije ni krila šta su joj namere pa je u saopštenju uoči posete svoje visoke zvaničnice to jasno stavila do znanja.
Balkanska turneja šefice Evropske komisije
Fon der Lajenova je trodnevnu turneju po Zapadnom Balkanu započela u Skoplju, da bi u naredna dva dana posetila Prištinu, Tiranu, Beograd i Sarajevo. Posetu Crnoj Gori je odložila, pošto ju je magla sprečila da iz Beograda odleti za Podgoricu.
Poruke u svakoj od država, manje-više slične –da je Evropska unija uz njih, da su sve deo Evrope, da EU računa na njih, ali i svima poručila šta od njih očekuje. Srbiji, očekivano, da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, jer članstvo u EU znači, kako nam je rečeno, deliti iste vrednosti.
Nije doduše to elaborirala, jer bi joj verovatno bilo teško da objasni kako to jedna od najvećih vrednosti kakva je teritorijalni integrite jedne zemlje kada je Srbija u pitanju za EU nema značaj. Izvesno je, međutim, da niko ne pominje ni u naznakama šta bi se dobilo zauzvrat za ispunjavanje ozbiljnog spiska očekivanja osim te „moralne“ satisfakcije da bismo ubuduće "delili iste vrednosti".
Iako predsednica Evropske komisije kao dobar gost nije došla praznih ruku, teško da je ikoga u regionu uspela posebno da odobrovolji poklonima. Oni su uglavnom bili u vidu
pomoći u rešavanju energetskih problema, do kojih je uglavnom i došlo jer je EU sankcijama zaratila sa ruskim energentima.
Svojim domaćinima je namenila odrđena sredstva - Prištini 75 miliona evra, Skoplju, 80 miliona, Tirani isto toliko. Srbiji o 160 miliona.
Stanković, međutim, to vidi više kao simboličan gest podrške, jer to, kaže, nisu ozbiljna finansijska sredstva koja mogu da reše bilo koji energetski i ekonomski problem. Kolika je simbolika u pitanju jasno je kada se zna da je svojevremno saopšteno da će Srbija na uvoz struje i uglja do kraja godine potrošiti milijardu evra.
Valjda i sama svesna toga, gošća je svuda najavila da region očekuje još jedna investicija od 500 miliona evra za ceo Zapadni Balkan. Kada, nije precizirala.
Poklonu se, ipak, u zube ne gleda. Predsednik Srbije Aleksandar
Vučić, kao dobar domaćin, primetio je da morate da kažete "ogromno hvala" kada vam neko daje novac, a "nije vam tražio za to bilo šta".
Stanković ipak nema dilemu šta su očekivanja EU.
„Evropska unija hoće da osnaži svoje političko prisustvo na prostoru Zapadnog Balkana. Entuzijazam država koje se nisu priključile EU a koje barem deklarativno imaju aspiraciju da tamo uđu je splasnuo, kako u političkoj eliti, tako i u najvećem broju stanovnika tih država. Oni žele da kontrolišu region, da smanje što je više moguće što energetsko-ekonomski, što političko-vojni uticaj Rusije“, objašnjava ovaj politički analitičar.
Njima je, kako smatra, potrebno da imaju punu kontrolu ovog regiona posebno u svetlu ukrajinsko-ruskog sukoba, najjačeg koji se desio na prostoru Evrope od Drugog svetskog rata. Jedini način za to je, po mišljenju Stankvovića, da zemlje Zapadnog Balkana na neki način ubace u EU, s obzirom na to da je u ovom trenutku njeno proširenje kao proces zamrznuto.
On dolazak predsednice EK vidi kao simboličku poruku u pokušaju odmrzavanja tog procesa od strane određenih delova evropske političke elite. Pri tom, nema jasnih datuma kada bi te zemlje trebalo da postignu dogovor sa EU oko punopravnog članstva, ali zato postoji čitav niz okolnosti koje treba da se dogode da bi te zemlje ušle u takozvani bubanj evropskih integracija, primeđuje naš sagovornik.
„Prvo i osnovno je da svi prihvate spoljnu politiku EU prema Rusiji. To znači da svi uvedu sankcije. U ovom trenutku BiH zbog RS to ne može da uradi, a Srbija zbog svoje političke odluke to ne želi da uradi“, ističe on, napominjući da će se pritisci u tom pravcu nastaviti.
Takođe, dodaje on, mora da se zatvori pitanje Kosova gde je EU stalo da se do 2024. godine, kako je rekao Miroslav Lajčak, okonča spor između Beograda i Prištine i to međusobnim priznanjem. To je, kako napominje, za Srbiju neprihvatljivo što sa stanovišta njenog ustava, vitalnih državnih i nacionalnih interesa i stava javnog mnjenja.
Druga stvar je, kako ističe, ideja da se Bosna učini funkcionalnijom nego što sada jeste, jer evropski politički program za BiH pretpostavlja veći stepen centralizacije nego što to predviđa Dejtonski sporazum, koji je u izvornom obliku već derogiran.
On pretpostavlja da Evropa ima ideju da napravi takozvanu multietničku demokratiju u Bosni koja bi išla u prilog islamskom faktoru, čemu se otvoreno suprotstavlja RS na čelu sa Miloradom Dodikom, ali i hrvatska politička elita u Bosni i Herecgovini koja za to ima podršku političke elite iz Zagreba.
„Evropljani da bi mogli da ovaj deo evropskog kontinenta integrišu u svoj sistem, moraju na neki način da ostvare svoje geoplitičke zamisli koje se odnose na ustrojstvo ovdašnjih država i na njihove međusobne odnose. Biće pritisaka u mesecima i godinama koje dolaze da se tako nešto desi, a cilj nije toliko da te zemlje uđu u EU, koliko da se spreči uticaj, s jedne strane Rusije, a isto tako i uticaj Kine koja se na globalnom nivou pojavljuje kao glavni konkurent Zapadu“, kaže Stanković za Sputnjik.
