https://lat.sputnikportal.rs/20221029/novi-rast-kamata-hoce-li-biti-nenaplativih-stambenih-kredita-1145306431.html
Novi rast kamata: Kako će se menjati rate stambenih kredita
Novi rast kamata: Kako će se menjati rate stambenih kredita
Sputnik Srbija
Novi rast ključne kamatne stope Evropske centralne banke i EURIBOR-a koji utiče i na visinu rate na kredite indeksirane u evrima u Srbiji, po oceni sagovornika... 29.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-29T14:42+0200
2022-10-29T14:42+0200
2023-04-13T13:06+0200
ekonomija
srbija
ekonomija
srbija – ekonomija
naplata
referentna kamatna stopa
ecb
nbs
krediti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/17/1132727671_0:181:1920:1261_1920x0_80_0_0_f25739f9ecdeaf9e30d707654aee39d0.jpg
U borbi sa visokom inflacijom Evropska centralna banka (ECB) je ovih dana ponovo podigla ključnu kamatnu stopu i to za 0,75 odsto, što je treće povećanje od jula ove godine. Time je porastao i EURIBOR, dnevna kamata po kojoj grupa banaka na evropskom bankarskom tržištu međusobno pozajmljuje novac.Upravo njegov rast utiče na to kako će i kod nas rasti rata kredita indeksiranih u evrima sa promenljivom kamatnom stopom. A takvih je 96 odsto stambenih kredita u Srbiji. Tromesečni EURIBOR je porastao 2,32 odsto, a šestomesečni 2,85 odsto, pa je računica već izvedena.Rata veća za 75 evra, moguće refinansiranjeStambeni kredit od 50.000 evra na 20 godina sa kamatom od 3,5 odsto čija je rata sredinom godine iznosila 289 evra, sada će porasti na 365,4 evra. Može li to već osetno povećanje rate od 75 evra dovesti do toga da će biti onih koji neće moći da otplaćuju rate kredita i gde bi onda bilo rešenje problema?Odgovarajući na ovo pitanje, ekonomista Ivan Nikolić, jedna od direktora u Ekonomskom institutu, ukazuju da je takav problem moguće rešiti u dogovoru klijenta i banke kod koje je podignut kredit.Šta može Narodna bankaNa pitanje šta treba da se desi da bi Narodna banka Srbije (NBS) eventualno intervenisala da ne dođe do rasta nenaplativih stambenih kredita, on pre svega ističe da to što se dešava ipak neće promeniti statističku sliku ili neke fundamentalne odnose ponude i tražnje na našem tržištu.Ističe, takođe, da Narodna banka ne može da određuje cene po kojima će se zaduživati klijenti kod poslovnih banaka. Ona eventualno može ono što je i uradila i što je olakšalo odobravanje tih stambenih kredita, da propiše da se smanji kolateral, odnosno imovina koja služi kao garancija za otplatu kredita i da propiše u kojoj meri da se olakša njihovo dobijanje. Primarni cilj je inflacijaOn podseća da je do povećanja ključne kamatne stope ECB, čemu je ove godine pribegavala i Narodna banka Srbije, došlo upravo da bi se suzbila visoka inflacija u nameri da se dovede u normalne okvire, na oko dva odsto. Drugim rečima cilj te mere je da se smanji tražnja kako bi se na taj način delovalo na obuzdavanje cena. Zato je, kako ističe, cilj NBS pre svega da se bori za nisku i stabilnu inflaciju i da donosi mere kojima će to biti postignuto. Staranje o standardu stanovništva, o njegovoj kupovnoj moći, je takođe cilj, ali izvedeni iz onog primarnog.Nikolić smatra da je za ljude koji nemaju keša pa je kredit jedini način da reše stambeno pitanje mnogo veća šteta naneta prethodnih godinu i po, sa rastom cena kvadrata na tržištu nekretnina, nego podizanjem kamatnih stopa.„To po meni nije uporedivo. Mnogo je veća šteta ako ćete danas kupovati stan po 50 odsto većoj ceni nego što ste to mogli prethodne godine. Cena pozajmljenog kapitala ili rata kojom bi ste plaćali taj stan nije toliko uvećana“, ističe naš sagovornik.Nema rasta nenaplativih kreditaGeneralni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS), Vladimir Vasić ukazuje na to da dosadašnje povećanja ključne kamatne stope ECB, pa ni NBS, nije dovelo do rasta nenaplativih kredita. Njihovo učešće u ukupno uzetim kreditima, kao i pre pandemije kovida 19, iznosi tri odsto, ističe naš sagovornik. On očekuje da tako i ostane.Sada će, kako kaže, najviše na udaru biti krediti sa varijabilnom kamatnom stopom koji su skorije uzeti i to u većem iznosu. Ljudima sa takvim kreditima može da preti eventualna nemogućnost izmirivanja mesečnih obaveza. On savetuje da ukoliko do toga dođe treba da se jave svojoj banci, da se zajednički nađe način kako da problem bude prevaziđen.Na pitanje da li mimo tog odnosa klijent - poslovna banka, NBS kao regulator može nešto da preduzme, Vasić kaže da za tim do sada nije bilo potrebe.„Sad nema nijednog indikatora koji bi pokazao da se nešto atipično dešava što bi uticalo na sve. Prvi pokazatelj – stopa nenaplativih kredita je isti kao i pre pandemije kovida 19 i za sada klijenti redovno izmiruju svoje obaveze", nedvosmislen je prvi čovek UBS-a.Stambeni krediti i kao investicijaTo što nema rasta nenaplativih kredita Vasić obrazlaže još jednom činjenicom.„Dobar broj ljudi je uzeo stambene kredite jer su razmišljali investiciono. S jedne strane nisu imali stimulativnu kamatu na depozite, odnosno štednju, pa su smatrali da je bolje da za 50.000 ili 100.000 evra kupe stan, pa da imaju i mesečnu rentu od par stotina evra. To je jedan od razloga zašto ljudi sada i i dalje izmiruju svoje obaveze , pogotovo što je potražnja za takvim stanovima i investiranjem i dalje velika“, kaže on.U Srbiji ljudi nekretnine uglavnom kupuju gotovim novcem. Čak 70 odsto nekretnina se kupuje kešom, a od onih 30 odsto koje su kupljene na kredit nešto više od 20 odsto se odnosi na stanove.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ecb rast ključne kamatne stope, ecb rast euribora, rast euribora rast rate stambenih kredita indeksiranih u evrima, nema rasta nenaplativih kredita, nemogućnost otplate kredita dogovor sa bankom, efikasna mera refinansiranje kredita, cilj nbs suzbijanje inflacije,
ecb rast ključne kamatne stope, ecb rast euribora, rast euribora rast rate stambenih kredita indeksiranih u evrima, nema rasta nenaplativih kredita, nemogućnost otplate kredita dogovor sa bankom, efikasna mera refinansiranje kredita, cilj nbs suzbijanje inflacije,
Novi rast kamata: Kako će se menjati rate stambenih kredita
14:42 29.10.2022 (Osveženo: 13:06 13.04.2023) Novi rast ključne kamatne stope Evropske centralne banke i EURIBOR-a koji utiče i na visinu rate na kredite indeksirane u evrima u Srbiji, po oceni sagovornika Sputnjika, neće izazvati veće poremećaje. Nije tako bilo ni do sada, a sve eventualne probleme moguće je, kažu, rešiti u direktnom dogovoru banke i klijenta.
U borbi sa visokom inflacijom
Evropska centralna banka (ECB) je ovih dana ponovo
podigla ključnu kamatnu stopu i to za 0,75 odsto, što je treće povećanje od jula ove godine. Time je porastao i EURIBOR, dnevna kamata po kojoj grupa banaka na evropskom bankarskom tržištu međusobno pozajmljuje novac.
Upravo njegov rast utiče na to kako će i
kod nas rasti rata kredita indeksiranih u evrima sa promenljivom kamatnom stopom. A takvih je 96 odsto stambenih kredita u Srbiji. Tromesečni EURIBOR je porastao 2,32 odsto, a šestomesečni 2,85 odsto, pa je računica već izvedena.
Rata veća za 75 evra, moguće refinansiranje
Stambeni kredit od 50.000 evra na 20 godina sa kamatom od 3,5 odsto čija je rata sredinom godine iznosila 289 evra, sada će porasti na 365,4 evra. Može li to već osetno povećanje rate od 75 evra dovesti do toga da će biti onih koji neće moći da otplaćuju rate kredita i gde bi onda bilo rešenje problema?
Odgovarajući na ovo pitanje, ekonomista Ivan Nikolić, jedna od direktora u Ekonomskom institutu, ukazuju da je takav problem moguće rešiti u dogovoru klijenta i banke kod koje je podignut kredit.
„Efikasna mera je da se produži ročnost odnosno da se refinansira taj kredit tako što će se mesečna rata smanjiti, ali će se produžiti period otplate, pa bi po tom osnovu klijent bio u povoljnijem tekućem položaju. Naravno da bi se posmatrano u dugom roku njegovo stanje finansijski pogoršalo jer bi on otplatio veći iznos banci“, kaže on za Sputnjik.
Na pitanje šta treba da se desi da bi
Narodna banka Srbije (NBS) eventualno intervenisala da ne dođe do rasta nenaplativih stambenih kredita, on pre svega ističe da to što se dešava ipak neće promeniti statističku sliku ili neke fundamentalne odnose ponude i tražnje na našem tržištu.
Ističe, takođe, da Narodna banka ne može da određuje cene po kojima će se zaduživati klijenti kod poslovnih banaka. Ona eventualno može ono što je i uradila i što je olakšalo odobravanje tih stambenih kredita, da propiše da se smanji kolateral, odnosno imovina koja služi kao garancija za otplatu kredita i da propiše u kojoj meri da se olakša njihovo dobijanje.
"Ali sam smisao zaoštravanja monetarnih uslova je upravo da se suzbije inflacija, pa je onda nelogično da vi nekim kontramerama dezavuišete upravu tu nameru koja je usmerena ka tom fundamentalnom cilju koji je praktično zakonski nametnut Narodnoj banci da se bori sa inflacijom“, ukazuje Nikolić.
Primarni cilj je inflacija
On podseća da je do povećanja ključne kamatne stope ECB, čemu je ove godine pribegavala i Narodna banka Srbije, došlo upravo da bi se suzbila visoka inflacija u nameri da se dovede u normalne okvire, na oko dva odsto. Drugim rečima cilj te mere je da se smanji tražnja kako bi se na taj način delovalo na obuzdavanje cena. Zato je, kako ističe, cilj NBS pre svega da se bori za nisku i stabilnu inflaciju i da donosi mere kojima će to biti postignuto. Staranje o standardu stanovništva, o njegovoj kupovnoj moći, je takođe cilj, ali izvedeni iz onog primarnog.
Nikolić smatra da je za ljude koji nemaju keša pa je kredit jedini način da reše stambeno pitanje mnogo veća šteta naneta prethodnih godinu i po, sa rastom cena kvadrata na tržištu nekretnina, nego podizanjem kamatnih stopa.
„To po meni nije uporedivo. Mnogo je veća šteta ako ćete danas kupovati stan po 50 odsto većoj ceni nego što ste to mogli prethodne godine. Cena pozajmljenog kapitala ili rata kojom bi ste plaćali taj stan nije toliko uvećana“, ističe naš sagovornik.
Nema rasta nenaplativih kredita
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS), Vladimir Vasić ukazuje na to da dosadašnje povećanja ključne kamatne stope ECB, pa ni NBS, nije dovelo do rasta nenaplativih kredita. Njihovo učešće u ukupno uzetim kreditima, kao i pre pandemije kovida 19, iznosi tri odsto, ističe naš sagovornik. On očekuje da tako i ostane.
„Verujem da svako može da izdvoji 20, 30, 50 evra više i da to nije toliko strašno u najvećem broju slučajeva. I zato još nema nikakvih efekata koji se tiču nenaplativih kredita. I isto ih je koliko je bilo i pre pandemije kovida“, napominje Vasić.
Sada će, kako kaže, najviše na udaru biti krediti sa varijabilnom kamatnom stopom koji su skorije uzeti i to u većem iznosu. Ljudima sa takvim kreditima može da preti eventualna nemogućnost izmirivanja mesečnih obaveza. On savetuje da ukoliko do toga dođe treba da se jave svojoj banci, da se zajednički nađe način kako da problem bude prevaziđen.
Na pitanje da li mimo tog odnosa klijent - poslovna banka, NBS kao regulator može nešto da preduzme, Vasić kaže da za tim do sada nije bilo potrebe.
„Sad nema nijednog indikatora koji bi pokazao da se nešto atipično dešava što bi uticalo na sve. Prvi pokazatelj – stopa nenaplativih kredita je isti kao i pre pandemije kovida 19 i za sada klijenti redovno izmiruju svoje obaveze", nedvosmislen je prvi čovek UBS-a.
Stambeni krediti i kao investicija
To što nema rasta nenaplativih kredita Vasić obrazlaže još jednom činjenicom.
„Dobar broj ljudi je uzeo stambene kredite jer su razmišljali investiciono. S jedne strane nisu imali stimulativnu kamatu na depozite, odnosno štednju, pa su smatrali da je bolje da za 50.000 ili 100.000 evra kupe stan, pa da imaju i mesečnu rentu od par stotina evra. To je jedan od razloga zašto ljudi sada i i dalje izmiruju svoje obaveze , pogotovo što je potražnja za takvim stanovima i investiranjem i dalje velika“, kaže on.
U Srbiji ljudi nekretnine uglavnom kupuju gotovim novcem. Čak 70 odsto nekretnina se kupuje kešom, a od onih 30 odsto koje su kupljene na kredit nešto više od 20 odsto se odnosi na stanove.
