Veliki broj vernika obeležio Svetu Petku /foto/
14:58 27.10.2022 (Osveženo: 15:12 27.10.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetu Petku, praznik posvećen prepodobnoj mati Paraskevi. Sveta Petka poštovana je širom pravoslavnog sveta, a poštuju je i pripadnici drugih vera, a tradicionalno je veliki broj vernika posetio crkvu Svete Petke u Beogradu na Kalemegdanu.
Ova svetiteljka, koja je bila srpskog porekla, rođena je u gradu Epivatu, između Silimvrije i Carigrada, navodi Srpska pravoslavna crkva.
Njeni roditelji bili su imućni i pobožni ljudi, a osim Petke, imali su i jednog sina, Jevtimija. Oboje dece vaspitavano je u pobožnom duhu, a ostalo je zabeleženo predanje da je Petka još kao devojčica svoju odeću darivala prosjacima.
Obeležavanje Svete Petke u crkvi na Kalemegdanu
© Sputnik / Lola Đorđević
Petkin brat zamonašio se i pročuo zbog svog podvižničkog života i bio je izabran za episkopa Maditskog. Kao episkop se proslavio vrlinama i borbom sa jereticima.
Petka, željna podvižničkog života, otišla je u Carigrad da se pokloni svetinjama, a po savetu podvižnika nastanila se u Iraklijskom predgrađu pri crkvi Pokrova Bogorodice, gde je provela u molitvama, postu i suzama pet godina.
Potom je otišla u Palestinu, gde se poklonila svetim mestima, a zatim se nastanila u Jordanskoj pustinji.
Obeležavanje Svete Petke u crkvi na Kalemegdanu
© Sputnik / Lola Đorđević
Živeći u pustinji, hraneći se samo pustinjskom travom i to u veoma maloj količini, prošla je kroz brojna iskušenja. Prema predanju, nju je iskušavao đavo, prerušavajući se u obličja raznih zveri kako bi poremetio njeno podvižništvo. Međutim, Petka je ostala postojana i pobedila je đavola.
Potom joj se javio anđeo koji joj je poručio da ostavi pustinju i vrati se u otadžbinu, kako bi se „dušom preselila Gospodu“, navodi SPC.
Obeležavanje Svete Petke u crkvi na Kalemegdanu
© Sputnik / Lola Đorđević
Vrativši se u Carigrad, posetila je crkvu Svete Sofije i crkvu Presvete Bogorodice u Vlaherni, a potom je otišla u rodni Epivat. U njemu je proživela još dve godine, ne menjajući način svog pustinjskog života, nego provodeći sve vreme u trudu, postu i molitvi.
Mnogo godina posle njene smrti, kako navodi pravoslavno predanje, Petkine mošti nađene su kao netruležne, a potom sahranjene u crkvi apostola Petra i Pavla u Epivatu. Petkine mošti, prema legendi, pomogle su mnogim bolesnim koji su se molili pored njenog kivota.
Obeležavanje Svete Petke u crkvi na Kalemegdanu
© Sputnik / Lola Đorđević
Bugarski car Jovan Asen dobio je Petkine mošti od krstaša i sahranio ih u Trnovu, gde su se takođe pročule po isceljenjima.
Posle turskog osvajanja Trnova, a potom i Valahije, gde su prenete, srpska carica Milica uspela je da isposluje kod turskog sultana Bajazita da mošti budu prenete u Srbiju, u Beograd. Tu je podignuta crkva Svete Petke, na Kalemegdanu, gde je i izvor Svete Petke.
Obeležavanje Svete Petke u crkvi na Kalemegdanu
© Sputnik / Lola Đorđević
Kasnije je sultan Sulejman Drugi odneo mošti u Carigrad. Međutim, on je, bojeći se da se kult Svete Petke ne raširi među muslimanima, njene mošti predao hrišćanima koji su ih sahranili u Patrijaršijskoj crkvi.
Carigradski patrijarh Partenije kasnije je predao mošti Svete Petke Vasiliju Lupulu, moldavskom vojvodi, koji ih je položio u crkvi u Jašiju.
Nedavno je o životu Mati Paraskeve snimljen i film „Sveta Petka – Krst u pustinji“, a o njemu su za Sputnjik govorili glumci koji tumače protagoniste ove priče:
