https://lat.sputnikportal.rs/20221027/sta-je-u-stvari-anksioznost-i-da-li-ju-je-uopste-moguce-prevazici-1145230357.html
Šta je u stvari anksioznost i da li ju je uopšte moguće prevazići
Šta je u stvari anksioznost i da li ju je uopšte moguće prevazići
Sputnik Srbija
„Kada prestaje anksioznost i zašto nikad?“ Tako je glasilo pitanje koje je slušateljka Radio Beograda 1 uputila psihoterapeutu Milanu Damjancu, koji je bio gost... 27.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-27T22:43+0200
2022-10-27T22:43+0200
2022-10-27T22:43+0200
nauka i tehnologija
medicina
društvo
srbija – društvo
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111114/59/1111145987_0:0:1921:1080_1920x0_80_0_0_8755bb4d5d829e603fe55fdbbefad340.jpg
„Anksioznost ne prestaje, zato što ne prestaje dokazivanje i potreba da nam drugi potvrde da smo dovoljno dobri, a to se neće desiti. To možemo samo mi sami da uradimo“, objasnio je Damjanac odgovarajući na polušaljivo pitanje slušateljke.Potreba za dokazivanjem i potvrdom od strane drugih može nastati kroz set uverenja usvojenih u detinjstvu. Odrastanje sa narcisoidnim roditeljem nekada za posledicu ima razvijenu anksioznost.„Kada u odrastanju imate osobu koja misli da je super i da je u pravu, bez bilo kakve potvrde da je to tako, onda deca stvaraju kontramehanizme. Ako je roditelj takav da smatra da nikad ništa nije do njega, nego je sve do drugih i ako on nije odgovoran ni za šta, onda je dete odgovorno za sve.“Psihoterapeut Milan Damjanac je rekao da ako roditelj gleda na stvari crno-belo, vrlo lako procenjuje decu i druge ljude kao dobre ili loše, stalno prelazi njihove granice, dete može postati preozbiljno, previše u kontroli, mnogo će paziti ko šta misli, razviće se visok stid i visoka krivica. Uz to ide identitet osobe koja mora da brine o svemu.Anksioznost je priča o kontroliDa bi se čovek menjao i da bi ulazio u nove stvari, mora da toleriše određenu vrstu anksioznosti.„U zavisnosti od toga koliko sebi postaviš ambicije i planova u životu i koliko uzmeš odgovornosti na sebe, sa akcentom na odgovornosti, toliko je veća šansa da ćeš kad - tad doći u problem sa anksioznošću. Ako imaš toliko odgovornosti za sebe, druge, za uspehe i tako dalje, nećeš moći da držiš sve pod kontrolom“, naglasio je Damjanac i dodao da uz to idu i projekcije budućnosti.Tada mozgu dajemo zadatke, napomenuo je on, koje je nemoguće rešiti. Zašto? Jer se ti „zadaci“ nisu ni desili, preneo je RTS.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
medicina, društvo, srbija – društvo, magazin
medicina, društvo, srbija – društvo, magazin
Šta je u stvari anksioznost i da li ju je uopšte moguće prevazići
„Kada prestaje anksioznost i zašto nikad?“ Tako je glasilo pitanje koje je slušateljka Radio Beograda 1 uputila psihoterapeutu Milanu Damjancu, koji je bio gost ovog programa. Odgovor je jednostavan, ali ne i lak – anksioznost prestaje kada prestane dokazivanje!
„Anksioznost ne prestaje, zato što ne prestaje dokazivanje i potreba da nam drugi potvrde da smo dovoljno dobri, a to se neće desiti. To možemo samo mi sami da uradimo“, objasnio je Damjanac odgovarajući na polušaljivo pitanje slušateljke.
„To govori i o tome da osoba sama za sebe ne može da kaže da je dovoljno dobra, jer bi se osećala kao narcis. Ne postoje dovoljno dobri kriterijumi na osnovu kojih si dovoljno dobar. Postoje kriterijumi na osnovu kojih možeš da budeš bolji, ali dovoljno dobar, zaboga, ne“, odgovorio je psihoterapeut Milan Damjanac u emisiji „Među svetovima svet“.
Potreba za dokazivanjem i potvrdom od strane drugih može nastati kroz set uverenja usvojenih u detinjstvu. Odrastanje sa narcisoidnim roditeljem nekada za posledicu ima razvijenu anksioznost.
„Kada u odrastanju imate osobu koja misli da je super i da je u pravu, bez bilo kakve potvrde da je to tako, onda deca stvaraju kontramehanizme. Ako je roditelj takav da smatra da nikad ništa nije do njega, nego je sve do drugih i ako on nije odgovoran ni za šta, onda je dete odgovorno za sve.“
Psihoterapeut Milan Damjanac je rekao da ako roditelj gleda na stvari crno-belo, vrlo lako procenjuje decu i druge ljude kao dobre ili loše, stalno prelazi njihove granice, dete može postati preozbiljno, previše u kontroli, mnogo će paziti ko šta misli, razviće se visok stid i visoka krivica. Uz to ide identitet osobe koja mora da brine o svemu.
Anksioznost je priča o kontroli
Da bi se čovek menjao i da bi ulazio u nove stvari, mora da toleriše određenu vrstu anksioznosti.
„U zavisnosti od toga koliko sebi postaviš ambicije i planova u životu i koliko uzmeš odgovornosti na sebe, sa akcentom na odgovornosti, toliko je veća šansa da ćeš kad - tad doći u problem sa anksioznošću. Ako imaš toliko odgovornosti za sebe, druge, za uspehe i tako dalje, nećeš moći da držiš sve pod kontrolom“, naglasio je Damjanac i dodao da uz to idu i projekcije budućnosti.
Tada mozgu dajemo zadatke, napomenuo je on, koje je nemoguće rešiti. Zašto? Jer se ti „zadaci“ nisu ni desili,
preneo je RTS.
