https://lat.sputnikportal.rs/20221026/odluka-je-vec-doneta---nece-biti-pregovora-izmedju-rusije-i-ukrajine-sad-olivera-ikodinovic-1145114237.html
Odluka je već doneta - neće biti pregovora između Rusije i Ukrajine
Odluka je već doneta - neće biti pregovora između Rusije i Ukrajine
Sputnik Srbija
Kijev, koji se nalazi pod američkom šapom, nije u stanju da samostalno rešava svoju sudbinu, pa odluke o eventualnim pregovorima sa Rusijom donosi Vašington... 26.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-26T22:42+0200
2022-10-26T22:42+0200
2022-10-26T22:42+0200
rusija
rusija – politika
analize i mišljenja
sad
evropska unija (eu)
ukrajina
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
pregovori
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112191/12/1121911247_0:163:3061:1885_1920x0_80_0_0_0f75dc022c97cd83cc8acbb4d367ca24.jpg
„Činjenica da je Ukrajina učestvovala u pregovorima, a zatim odbila da ih nastavi govori o tome da sve te odluke donosi Vašington. To što zapadni zvaničnici tvrde da Ukrajina treba samostalno da donosi odluke nije ništa drugo nego stilska figura“, kaže ruski politikolog Vladimir Bruter, komentarišući izjavu šefa Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da Ukrajina mora sama da odredi uslove i rokove za početak pregovora sa Rusijom, dodajući da EU Kijevu pruža finansijsku, vojnu i političku pomoć kako ukrajinski režim ne bi morao da čini ustupke Ruskoj Federaciji.Eksperti ocenjuju da je licemeran stav EU da Ukrajina treba da odlučuje o uslovima i rokovima pregovora, pošto Kijev nije nezavisan u donošenju odluka. To je pitanje koje se rešava u Stejt departmentu, Pentagonu i Beloj kući i to uprkos Mišelovim tvrdnjama da „ni Evropska unija, ni G7, ni SAD nemaju pravo da odlučuju koje ustupke Ukrajinci treba da prave“.Drugi razlog za takve tvrdnje je i činjenica da rusko-ukrajinski pregovori neće dati rezultata, s obzirom da su svi dosadašnji napori bili uzaludni. Delegacije Rusije i Ukrajine održale su nekoliko rundi pregovora, ali je dijalog prekinut na inicijativu Kijeva. Kako je letos rekao Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, Zapad ne dozvoljava Ukrajini da pregovara.„Rusija od samog početka želi pregovore o ovom pitanju sa Zapadom, a Zapad odgovara da neće biti nikakvih pregovora, nego insistira na pregovorima Rusije sa Ukrajinom. Samim tim, odbacuju svaku mogućnost postizanja bilo kakvog dogovora...“, napominje Bruter.Zelenski beži od pregovora, jer čuva svoju foteljuI, konačno, dodaje Bruter, kijevski režim odbija da se vrati prekinutom pregovaračkom procesu sa Moskvom. Štaviše, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je potpisao dekret kojim se formalno proglašavaju "nemogući" bilo kakvi pregovori između Kijeva i ruskog predsednika Vladimira Putina. Zelenski je precizirao da je Kijev spreman za dijalog sa Rusijom, ali „sa drugim predsednikom Rusije“.Ovakvu poziciju Zelenskog eksperti ocenjuju kao "apsolutno nekonstruktivnu", jer ne odgovara interesima Ukrajine – što se sukob više odugovlači to je više žrtava i uništene infrastrukure. Istovremeno, Zelenski je i primoran da odbija pregovore, jer bi to moglo da ustalasa radikalne struje u Ukrajini i dovede do pobune i otpora unutar zemlje, ali i sa Zapada, što bi dovelo do njegovog političkog kraha.S druge strane, Rusija ne odbija dijalog sa Ukrajinom. Vladimir Putin je krajem septembra pozvao kijevski režim da prekine rat koji je pokrenuo 2014. godine i vrati se za pregovarački sto, ističući da Moskva ne namerava da na eventualnim pregovorima razgovara o statusu Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti, čiji su stanovnici na referendumu glasali za priključenje Rusiji.Eksperti podsećaju da Moskva nikada nije odbijala pregovore – prekinuo ih je sam Kijev „po nalogu zapadnih mentora“.Amerika se uzaludno nada kapitulaciji RusijeEksperti ocenjuju da reči Šarla Mišela i drugih evropskih političara koji govore o potrebi dijaloga ne treba shvatiti kao istinsku želju za pregovorima i okončanju vojnog sukoba. U stvari, Zapad želi da pregovara o povoljnim uslovima za Kijev i, pre svega, sebe.Prema Bruterovim rečima, jedini pregovori koje Vašington želi da vodi sa Moskvom jesu pregovori o kapitulaciji Rusije.Kako navodi, Vašington predlaže početak pregovora pod nekoliko uslova. Među njima – povlačenje ruskih trupa sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine tj. zaustavljanje specijalne vojne operacije i isplata reparacije Ukrajini. Ovo je, dodaje Bruter, pregovaračka pozicija Zapada, a to Rusiji nikako neodgovara.„Rusija je nedavno u svoj sastav primila četiri nove teritorije, a ovde se ispostavlja da Rusija treba da ih isključi iz svog sastava samo zato da bi otpočela pregovore. Teško da je to deo ruskih planova... Drugim rečima, ako su ti regioni već ušli u sastav Rusije teško da će Moskva dozvoliti da oni sada budu isključeni“, kaže Bruter.S druge strane, u situaciji kada je Ukrajina već nepovratno izgubila deo teritorije, biće teško da se pronađu bilo kakva kompromisna rešenja koja bi mogla da postanu osnova pregovaračkog procesa.Osim toga, ruski politikolozi ocenjuju da EU, uprkos tome što sukob u Ukrajini šteti njenoj ekonomiji, ne može preduzeti samostalne korake da što pre počne pregovore, pošto evropsku politiku zapravo određuju SAD.Ekonomija EU je ono što je Vašington spreman da žrtvuje da bi postigao svoje ciljeve u Ukrajini, a Evropa je prinuđena da sledi kurs SAD i samim tim nastaviće da uništava svoju ekonomiju.
https://lat.sputnikportal.rs/20221016/skinuta-oznaka-tajno-da-li-iz-evrope-u-svetskom-sukobu-jedini-pregovarac-moze-biti---srbija--1144632408.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112191/12/1121911247_165:0:2896:2048_1920x0_80_0_0_8a85186ae24be6a157c598fa0de3d87c.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, analize i mišljenja, sad, evropska unija (eu), ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, pregovori
rusija – politika, analize i mišljenja, sad, evropska unija (eu), ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, pregovori
Odluka je već doneta - neće biti pregovora između Rusije i Ukrajine
Kijev, koji se nalazi pod američkom šapom, nije u stanju da samostalno rešava svoju sudbinu, pa odluke o eventualnim pregovorima sa Rusijom donosi Vašington, koji u ovom trenutku nije zainteresovan ni za dijalog, ni za mir u toj zemlji. „Odluka je već doneta - neće biti pregovora“, smatraju eksperti.
„Činjenica da je Ukrajina učestvovala u pregovorima, a zatim odbila da ih nastavi govori o tome da sve te odluke donosi Vašington. To što zapadni zvaničnici tvrde da Ukrajina treba samostalno da donosi odluke nije ništa drugo nego stilska figura“, kaže ruski politikolog Vladimir Bruter, komentarišući izjavu šefa Evropskog saveta Šarla Mišela koji je rekao da Ukrajina mora sama da odredi uslove i rokove za početak pregovora sa Rusijom, dodajući da EU Kijevu pruža finansijsku, vojnu i političku pomoć kako ukrajinski režim ne bi morao da čini ustupke Ruskoj Federaciji.
Eksperti ocenjuju da je licemeran stav EU da Ukrajina treba da odlučuje o uslovima i rokovima pregovora, pošto Kijev nije nezavisan u donošenju odluka.
To je pitanje koje se rešava u Stejt departmentu, Pentagonu i Beloj kući i to uprkos Mišelovim tvrdnjama da „ni Evropska unija, ni G7, ni SAD nemaju pravo da odlučuju koje ustupke Ukrajinci treba da prave“.
„Postoje tri razloga za takvu izjavu. Prvo, jasno je da on ne može da prizna da sudbinu Ukrajine određuje Vašington, pa zato govori da odlučuje Kijev i da će biti onako kako Ukrajinci kažu. U stvari, ovde se opet radi o stilskoj figuri, i to tako podsticajnoj stilskoj figuri. Zapad zapravo govori: „Mi pomažemo Ukrajini, ali ne rukovodimo tom zemljom. Pomažemo Ukrajini da se odbrani i uopšte ne ulažemo sve napore da produžimo sukob i oslabimo Rusiju“, kaže Bruter.
Drugi razlog za takve tvrdnje je i činjenica da rusko-ukrajinski pregovori neće dati rezultata, s obzirom da su svi dosadašnji napori bili uzaludni. Delegacije Rusije i Ukrajine održale su nekoliko rundi pregovora, ali je dijalog prekinut na inicijativu Kijeva. Kako je letos rekao Sergej Lavrov, ruski šef diplomatije, Zapad ne dozvoljava Ukrajini da pregovara.
„Rusija od samog početka želi pregovore o ovom pitanju sa Zapadom, a Zapad odgovara da neće biti nikakvih pregovora, nego insistira na pregovorima Rusije sa Ukrajinom. Samim tim, odbacuju svaku mogućnost postizanja bilo kakvog dogovora...“, napominje Bruter.
Zelenski beži od pregovora, jer čuva svoju fotelju
I, konačno, dodaje Bruter, kijevski režim odbija da se vrati prekinutom pregovaračkom procesu sa Moskvom. Štaviše, ukrajinski predsednik
Vladimir Zelenski je potpisao dekret kojim se formalno proglašavaju "nemogući" bilo kakvi pregovori između Kijeva i ruskog predsednika Vladimira Putina.
Zelenski je precizirao da je Kijev spreman za dijalog sa Rusijom, ali „sa drugim predsednikom Rusije“.
Ovakvu poziciju Zelenskog eksperti ocenjuju kao "apsolutno nekonstruktivnu", jer ne odgovara interesima Ukrajine – što se sukob više odugovlači to je više žrtava i uništene infrastrukure. Istovremeno, Zelenski je i primoran da odbija pregovore, jer bi to moglo da ustalasa radikalne struje u Ukrajini i dovede do pobune i otpora unutar zemlje, ali i sa Zapada, što bi dovelo do njegovog političkog kraha.
S druge strane, Rusija ne odbija dijalog sa Ukrajinom.
Vladimir Putin je krajem septembra pozvao kijevski režim da prekine rat koji je pokrenuo 2014. godine i vrati se za
pregovarački sto, ističući da Moskva ne namerava da na eventualnim pregovorima razgovara o statusu Donjecke i Luganske narodne republike, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti, čiji su stanovnici na referendumu glasali za priključenje Rusiji.
Eksperti podsećaju da Moskva nikada nije odbijala pregovore – prekinuo ih je sam Kijev „po nalogu zapadnih mentora“.
Amerika se uzaludno nada kapitulaciji Rusije
Eksperti ocenjuju da
reči Šarla Mišela i drugih evropskih političara koji govore o potrebi dijaloga ne treba shvatiti kao istinsku želju za pregovorima i okončanju vojnog sukoba. U stvari, Zapad želi da pregovara o povoljnim uslovima za Kijev i, pre svega, sebe.
Prema Bruterovim rečima, jedini pregovori koje Vašington želi da vodi sa Moskvom jesu pregovori o kapitulaciji Rusije.
„Pregovori o kapitulaciji Ukrajine njima nisu potrebni i oni definitivno na to neće pristati ni sada, ni u skorijoj budućnosti“, smatra Bruter.
Kako navodi, Vašington predlaže početak pregovora pod nekoliko uslova. Među njima – povlačenje ruskih trupa sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine tj. zaustavljanje specijalne vojne operacije i isplata reparacije Ukrajini. Ovo je, dodaje Bruter, pregovaračka pozicija Zapada, a to Rusiji nikako neodgovara.
„Rusija je nedavno u svoj sastav primila četiri nove teritorije, a ovde se ispostavlja da Rusija treba da ih isključi iz svog sastava samo zato da bi otpočela pregovore. Teško da je to deo ruskih planova... Drugim rečima, ako su ti regioni već ušli u sastav Rusije teško da će Moskva dozvoliti da oni sada budu isključeni“, kaže Bruter.
S druge strane, u situaciji kada je Ukrajina već nepovratno izgubila deo teritorije, biće teško da se pronađu bilo kakva kompromisna rešenja koja bi mogla da postanu osnova pregovaračkog procesa.
Osim toga, ruski politikolozi ocenjuju da EU, uprkos tome što sukob u Ukrajini šteti njenoj ekonomiji, ne može preduzeti samostalne korake da što pre počne pregovore, pošto evropsku politiku zapravo određuju SAD.
Ekonomija EU je ono što je Vašington spreman da žrtvuje da bi postigao svoje ciljeve u Ukrajini, a Evropa je prinuđena da sledi kurs SAD i samim tim nastaviće da uništava svoju ekonomiju.