Priča koja je aktuelna u današnjem svetskom lomu: Kada su Srbi zavoleli Petra Velikog
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Ruski car Petar Veliki, danas jedan od simbola moćne i snažne Rusije, u vreme kada je živeo nije bio naročito popularan među Srbima. Upečatljivi lik Petra Prvog ušao je u svest srpskog naroda tek polovinom 19. veka, kaže u razgovoru za Sputnjik istoričar Aleksej Timofejev, naučni sekretar Ruskog naučnog instituta.
Ove godine obeležava se tri i po veka od rođenja Petra Velikog, a povodom jubileja na ruskom nacionalnom štandu na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga publici je predstavljen strip o jednom od najuticajnijih ruskih vladara, nastao tridesetih godina prošlog veka, zahvaljujući talentovanim ruskim umetnicima Pavlu Poljakovu i Konstantinu Kuznjecovu.
„Prošle godine sam u Moskvi, s kolegama iz Srbije, učestvovao na velikoj konferenciji istoričara, posvećenoj Petru Velikom i Petrovom dobu. Tada sam došao do jednog, bar za mene, razočaravajućeg otkrića, da između Petra Prvog i Srba nema baš mnogo istorijskih veza. Srpski narod je u to vreme imao tradicionalne dodire s Rusijom, ali samo na nivou crkve. U ovom stripu, koji je i odlično istorijsko štivo, reč je o imagološkim vezama s Petrom Prvim. To nisu veze s realnim vladarom nego s predstavom o Rusiji koja se razvijala aktivno u 18. veku. Simbol te moćne imperije koja ima evropski trend, ali je pravoslavna, jeste upravo Petar Prvi. Zbog toga je on tako važan za Srbiju“, objašnjava Timofejev za Sputnjik.
Strip o Petru Velikom prvi put je preštampan i objavljen u digitalnoj verziji u izdanju Ruskog naučnog instituta, pod rukovodstvom profesorke Irine Antanasijević, u saradnji s Udruženjem strip umetnika Srbije.
Objavljen je u tri izdanja, dva srpska – u tvrdom i mekom povezu, i u dvojezičnom izdanju za ruske čitaoce, uz podršku Ministarstva kulture Ruske Federacije.
Predstavljanje stripa povodom 350 godina od rođenja Petra I
© Sputnik / Lola Đorđević
Pisac i istoričar kulture Zoran Stefanović, jedan od priređivača ovog vrednog izdanja, koji je napisao i obiman predgovor i druge prateće tekstove, u razgovoru za Sputnjik ističe da je strip o Petru Velikom izuzetno aktuelan upravo danas, u vreme globalne krize, jer objašnjava, bolje od dnevnih vesti, odnose velikih sila.
„U stripu je, kao i danas, prikazan veliki sukob dve civilizacije – kolektivnog Zapada i ruskog sveta, mada je to, zapravo, Evroazija i slovensko-balkanski svet. Sve su to bile dileme i u Petrovo doba, a njihovim razrešenjem stvorena je moderna Rusija, iako nekad i po strahovitu cenu. Veličina ovog stripa je u tome što je veoma direktan, ali i duhovit i elegantan u postavljanju dilema“, napominje Stefanović.
Prema njegovim rečima, strip se izdvaja realističkim, istinitim prikazom jedne vrlo kompleksne teme, na način koji je pogodan za široku publiku.
Aleksej Timofejev
© Sputnik / Lola Đorđević
„Beli Rusi su zajedno sa srpskom i jugoslovenskom elitom međuratnog doba doneli makar dvadesetak važnih inovacija u kulturi, koje se ne tiču samo ove zemlje, nego i evropske i svetske kulture. Beograd je u tom momentu, kao i cela Jugoslavija, bio jedan od glavnih centara najprogresivnije modernizacije, koja je imala veliki uticaj ne samo na klasičnu rusku, srpsku ili evropsku popularnu kulturu, nego i na američki modernizam. Ono što smo mi davali u tom zlatnom dobu ponekad je bilo superiorno u poređenju s onim što je rađeno u Musolinijevoj Italiji, ili Francuskoj koja je već bila okupirana i nije mogla da proizvodi stripove i grafičke romane ovog tipa koji su se bavili ozbiljnim temama“, objašnjava Stefanović.
Naš sagovornik napominje da su srpski i jugoslovenski čitaoci u međuratnom vremenu, zahvaljujući velikom umetniku Đorđu Lobačevu, ali i mnogim drugim autorima, među kojima su i Poljakov i Kuznjecov, bili u prilici da čitaju stripove posvećene Tolstoju, Gogolju, Šekspiru, Lazi Lazareviću i drugim velikim autorima. Ta umetnost je imala snažan uticaj na razvoj popularne kulture na tri kontinenta – u Evropi, Africi, Americi.
