https://lat.sputnikportal.rs/20221024/napravljen-cip-koji-moze-da-prenese-ceo-svetski-internet-saobracaj-u-sekundi-1145080780.html
Napravljen čip koji može da prenese ceo svetski internet saobraćaj u sekundi
Napravljen čip koji može da prenese ceo svetski internet saobraćaj u sekundi
Sputnik Srbija
Rekord u brzini prenosa podataka uz pomoć samo jednog izvora svetlosti i optičkog čipa ponovo je oboren. Stručnjaci iz Danske uspeli su da postignu neverovatnu... 24.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-24T20:54+0200
2022-10-24T20:54+0200
2023-06-30T14:11+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
magazin
računari
čipovi
internet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112093/46/1120934647_0:159:3076:1889_1920x0_80_0_0_42579ac4a396b6741743ef46fbda203b.jpg
Teško je objasniti koliko zaista iznosi 1,84 petabita u sekundi. Kućna internet brzina obično se kreće u desetinama i stotinama megabita po sekundi, dok kod onih koji imaju jači internet ona može biti jedan gigabit ili čak 10 gigabita. Međutim, jedan petabit iznosi milion gigabita.Novi čip je 20 puta brži od Esnet6, najnovije unapređenje Nasine naučne mreže.Još impresivnije jeste što je za postavljanje novog brzinskog rekorda korišćen samo jedan izvor svetlosti i jedan optički čip. Infracrveni laser, usmeren ka čipu, služi kao frekvencijski „češalj“ koji razvrstava svetlost na stotine različitih frekvencija, odnosno boja.Podaci mogu da se enkodiraju u svetlost tako što se modulira amplituda, faza i polarizacija svake od tih frekvencija, pre nego što se rekombinuju u jedan snop i usmere kroz optičko vlakno.Stručnjaci Tehničkog univerziteta u Danskoj i Univerziteta za tehnologiju Čalmers koji su izveli eksperiment enkodirali su 223 kanala različite talasne dužine kroz 7,9 kilometara dugačko optičko vlakno, koje sadrži 37 odvojenih jezgara.Poređenja radi, globalni protok interneta procenjuje se da iznosi oko jednog petabita po sekundi, što znači da bi ovaj sistem bez problema mogao da podrži skoro duplo veći protok.Novi rekord značajno premašuje prethodni od 1,02 petabita po sekundi, postavljen u maju ove godine. Dizajn prethodnog optičkog čipa, sličan onom koji je sad korišćen, uspeo je da prebaci 44 terabita po sekundi sredinom 2020. godine.Međutim, novi čip ima još mnogo rekorda da postavi, tvrde naučnici i dodaju da je uz određena prilagođavanja moguće postići brzinu od 100 petabita po sekundi, piše „Nju Atlas“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220216/vremenski-kristali-stanje-materije-koje-postoji-samo-u-vremenu-postaje-realnost-1134406059.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, magazin, računari, čipovi, internet
nauka i tehnologija, magazin, računari, čipovi, internet
Napravljen čip koji može da prenese ceo svetski internet saobraćaj u sekundi
20:54 24.10.2022 (Osveženo: 14:11 30.06.2023) Rekord u brzini prenosa podataka uz pomoć samo jednog izvora svetlosti i optičkog čipa ponovo je oboren. Stručnjaci iz Danske uspeli su da postignu neverovatnu brzinu od 1,84 petabita po sekundi, skoro dvostruko brže od globalnog internet saobraćaja u sekundi.
Teško je objasniti koliko zaista iznosi 1,84 petabita u sekundi. Kućna internet brzina obično se kreće u desetinama i stotinama megabita po sekundi, dok kod onih koji imaju jači internet ona može biti jedan gigabit ili čak 10 gigabita. Međutim, jedan petabit iznosi milion gigabita.
Novi čip je 20 puta brži od Esnet6, najnovije unapređenje Nasine naučne mreže.
Još impresivnije jeste što je za postavljanje novog brzinskog rekorda korišćen samo jedan izvor svetlosti i jedan optički čip. Infracrveni laser, usmeren ka čipu, služi kao frekvencijski „češalj“ koji razvrstava svetlost na stotine različitih frekvencija, odnosno boja.
Podaci mogu da se enkodiraju u svetlost tako što se modulira amplituda, faza i polarizacija svake od tih frekvencija, pre nego što se rekombinuju u jedan snop i usmere kroz optičko vlakno.
Stručnjaci Tehničkog univerziteta u Danskoj i Univerziteta za tehnologiju Čalmers koji su izveli eksperiment enkodirali su 223 kanala različite talasne dužine kroz 7,9 kilometara dugačko optičko vlakno, koje sadrži 37 odvojenih jezgara.
Poređenja radi, globalni protok interneta procenjuje se da iznosi oko jednog petabita po sekundi, što znači da bi ovaj sistem bez problema mogao da podrži skoro duplo veći protok.
Novi rekord značajno premašuje prethodni od 1,02 petabita po sekundi, postavljen u maju ove godine. Dizajn prethodnog optičkog čipa, sličan onom koji je sad korišćen, uspeo je da prebaci 44 terabita po sekundi sredinom 2020. godine.
Međutim, novi čip ima još mnogo rekorda da postavi, tvrde naučnici i dodaju da je uz određena prilagođavanja moguće postići brzinu od
100 petabita po sekundi,
piše „Nju Atlas“.
