Otkrivanje slovenske enigme: I stručnjaci iz Rusije čitaju velike tajne iz slojeva srpske zemlje
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Na arheološkom nalazištu u Čurugu poslednjih 25 godina vrše se opsežna istraživanja, a u proteklih pet godina srpskim arheolozima pridružila se i ekipa ruskih stručnjaka iz Ermitaža. Grupu ruskih arheologa-konzervatora pre svega interesuje istorija Slovena, ali boraveći u Srbiji koriste priliku i da znanja i veštine prenesu mladim srpskim naučnicima.
Arheolog Stanko Trifunović koji je i rukovodilac ovog višedecenijskog projekta objašnjava kako je na inicijativu Muzeja Vojvodine pokrenuta saradnja sa arheološkim institucijama iz Rusije, čime se pružila prilika srpskim arheolozima, pogotovo studentima, da steknu usko-stručne veštine koje su im do tada bile nedostupne.
Od 2009. godine imamo potpisane ugovore sa tri institucije, sa Državnim Ermitažom iz Sankt Peterburga i sa dva instituta ruske Akademije nauka – Institut arheologije iz Moskve i Institut za istraživanje materijalne kulture iz Sankt Peterburga. Kroz tu saradnju ostvarili smo čitav niz međusobnih stručnih, naučnih poseta i organizovali smo i sproveli tri rusko-srpske konferencije.
Arheološko nalazište Ciglana – Boronj nadomak Čuruga
© Sputnik / Lola Đorđević
Srbija nema konzervatore - znanje se prenosi sa čoveka na čoveka
Srbija je prošarana ogromnim brojem arheoloških nalazišta od neprocenjive naučne vrednosti čiji su rezultati značajni za sveukupno saznanje o razvoju ljudske civilizacije. Čuveni Lepenski Vir predstavlja jedno od najvećih i najznačajnijih mezolitskih i neolitskih arheoloških nalazišta, a bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije.
Arheološko nalazište Ciglana – Boronj nadomak Čuruga
© Sputnik / Lola Đorđević
Nalazište u Čurugu bogato je artefaktima koji svedoče o periodima od starijeg gvozdenog doba, preko rimskog perioda i poznog srednjeg pa sve do 17. veka. I pored ovoga, u Srbiji ne postoji škola konzerviranja gde bi se budući srpski arheolozi naučili zanatu očuvanja starih metala.
Po iskopavanju, određeni materijali potpuno propadaju u vrlo kratkom vremenskom periodu zbog čega je njihova pravilna konzervacija od izuzetnog značaja.
Upravo iz tog razloga, Državni Ermitaž iz Sankt Peterburga poslao je delegaciju arheologa-konzervatora koji, pored očuvanja artefakata takođe podučavaju i mlade srpske arheologe veštini konzerviranja metala.
Jedna od njih je i Katarina Miljević, master student arheologije koja radi direktno na terenu sa kolegama iz Ruske Federacije.
Naša rusko-srpska saradnja proističe iz prve rusko-srpske konferencije koja se održala u Novom Sadu 2014. Taj susret odigrao se na inicijativu srpskih kolega jer mi u nauci imamo dosta zajedničkih tema poput porekla slovenskih kultura, epohe seoba, i epohe sarmatskih naroda koji su se naselili pored Dunava na teritoriji današnje Srbije sa prostora istočne Evrope, objašnjava za Sputnjik konzervator i naučni saradnik Državnog Ermitaža Aleksej Furasjev.
Aleksej Furasjev
© Sputnik / Lola Đorđević
Nestorov letopis
Jedan od najznačajnijih pisanih izvora koji govori o poreklu svih Slovena jeste Nestorov letopis iz 12. veka. Ovaj stari i dobro poznati ruski letopis govori da svi Sloveni potiču iz Podunavlja, ali, kako objašnjava rukovodilac projekta iskopavanja Stanko Trifunović, teško je utvrditi na osnovu kakvih saznanja je pomenuti letopis sastavljen i iz tog se razloga istoriografija obraća za pomoć arheologiji.
Pisani izvori postoje takvi kakvi postoje i novih teško da ćemo imati, a arheologija ima još milione neiščitanih stranica u zemlji. Mi pokušavamo na arheološki način da čitamo te stranice kako bismo dobili nova saznanja sa kojima bi se bitno promenila naša dosadašnja saznanja, uverenja, a nekada i predrasude koje u nauci postoje, kaže Stanko Trifunović, muzejski savetnik Muzeja Vojvodine.
Radni dan jednog arheologa
O prosečnom radnom danu jednog arheologa, ruskog ili srpskog, govorila je za Sputnjik višegodišnja saradnica na iskopavanju i arheolog Sandra Molnar.
Osim što kopaju na nalazištima, arheolozi koji učestvuju u projektu vode terenski dnevnik, popisuju keramiku, čiste je i pakuju
© Sputnik / Lola Đorđević
Prosečan radni dan arheologa počinje u sedam ujutru i, u zavisnosti od vremenskih prilika, traje do pet popodne. Stacionirani smo u prostorijama škole u Čurugu, tako da ne putujemo daleko. Što se terenskog rada tiče, prvo se skida površinski sloj, zatim se ucrta objekat ili grob, nakon čega se raspoređuju radnici i arheolozi. Prvo radnici skidaju površinske slojeve dok se ne dođe do eksplicitnih materijala i tada nastupaju arheolozi.
Kompleks arheoloških nalazišta u Čurugu i okolini ima pet lokaliteta hronološki i sadržajno različitih, a naučnici dele prostor sa radnicima Ciglane koja tu takođe kopa. Saradnja je korektna i funkcioniše tako što arheolozi pređu obeleženo zemljište, a ranici započinju kopanje tek nakon što se pronađeni materijali zabeleže i sklone. Ukoliko radnici prvi pronađu neke od materijala, obaveštavaju arheologe i čekaju završetak njihovih radova. Svi pronađeni materijali čuvaju se u depou Muzeja Vojvodine, a do tada se drže u prostorijama stare škole u Čurugu, gde je ujedno i konzervatorska radionica.
Neki od artefakta pronađenih na arheološkom nalazištu Ciglana – Boronj nadomak Čuruga
© Sputnik / Lola Đorđević
Izgradnja Arheološkog parka Čurug
Pored naučno-istraživačkog rada postoji i ideja o izgradnji arheološkog parka u Čurugu, poput onog u Viminacijumu ili Medijani. Park bi sadržao rekonstrukcije objekata iz različitih perioda i ideju njegove izgradnje rukovodilac iskopavanja Stanko Trifunović potencira godinama, ali finansije za realizaciju izostaju. Ipak, prilikom nedavne posete nalazištu u Čurugu, ambasador Ruske Federacije Aleksandar Bocan Harčenko izrazio je dobru volju i želju da pomogne i podrži ovakvu inicijativu. Istovremeno je i predsednik opštine Žabalj, na čijoj teritoriji se nalaze neki od lokaliteta, podržao ovu ideju koja bi pored promovisanja nauke i istorije služila i kao isplativ turistički projekat od kojeg bi čitav kraj imao koristi.
Ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko tokom posete arheološkom nalazištu Ciglana – Boronj nadomak Čuruga
© Sputnik / Lola Đorđević
Srpsko-ruska saradnja posebno je važna za budućnost jer je bitno znati istoriju. Ono što nas povezuje i daje mogućnost za buduću saradnju i planove je zajedničko istraživanje naše prošlosti i istorije Slovena. Ovo je posebno značajno sada kada se istorija zanemaruje, a pokušava da se nametne neka verzija prošlosti koja odgovara moćnim i najmoćnijim državama. Između ostalog, zbog toga je nestala i Međunarodna unija za slovensku arheologiju. Cilj ovih istraživanja jeste da se pokaže uloga Slovena u stvaranju i gradnji Evrope. Od naše strane, od strane ambasade ovaj projekat uživaće svu moguću podršku, izjavio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko.
18 Oktobar 2022, 15:16
Prvi put posle 25 godina održana konferencija slovenske arheologije
Iako je ovo nalazište bogato istorijom koja seže unazad par milenijuma, najmanji zajednički sadržilac za ruske i srpske arheologe svakako je istorija Slovena.
Dok je danas istraživanje te specifične karike u lancu prošlosti slučajno ili namerno zanemareno, svojevremeno je postojala Međunarodna unija za slovensku arheologiju koja je organizovala kongrese na pet godina, svaki put u drugoj državi. Poslednji takav kongres realizovan je 1996. godine u Velikom Novgorodu u Rusiji, posle čega se Međunarodna unija za slovensku arheologiju raspala. Narednih 25 godina nije bilo nikakve saradnje na tom polju, sve dok prošle godine Muzej Vojvodine, zajedno sa kolegama iz Rusije, nije došao na ideju o ponovnoj organizaciji konferencije posvećene slovenskoj arheologiji. Na njoj je stotinu učesnika izlagalo svoja naučna zapažanja, a dogovoreno je održavanje budućih konferencija na svake četiri godine, po uzoru na nekadašnji sovjetski kongers. Naredna konferencija slovenske arheologije održaće se 2025. godine u Srbiji i arheolog Stanko Trifunović optimističan je kada je reč o naučnoj nadoknadi propuštenog i povratku slovenske arheologije u relevantne istoriografske i arheološke tokove.
U grobovima iz 2. veka sahranjeni su potomci Sarmata
© Sputnik / Lola Đorđević
Nadamo se da ćemo do tada uspeti da izdamo i zbornik stručnih naučnih arheoloških radova sa te konferencije i to bi bio povratak slovenske arheologije u evropskom formatu na novi put. Nažalost pauza od 25 godina u saradnji je velika rupa, ali ona daljim marljivim radom može da se nadoknadi, zaključio je Trifunović
