Gde se nalazi prst Svetog Save: Na pomolu spektakularno otkriće za srpsku crkvu i istoriju
13:44 23.10.2022 (Osveženo: 18:31 27.01.2023)
Pratite nas
Prof. dr Aksinija Džurova u radu „Mošti Svetog Save Srpskog u devičanskom metohu” uverava da se u bugarskom gradu Samokovu nalazi mali prst prvog srpskog prosvetitelja – isti onaj koji nedostaje na ruci Svetog Save, koja se čuva u manastiru Mileševa
Nakon nedavnog otkrića da je freska porodice cara Dušana dugo skrivana, prekrečena i izgrebana u grčkom manastiru na Manikejskoj gori kod Sera, koje je u „Politici” obelodanio Dimitrije Marković, ovaj pravoslavni publicista sada iznosi novi, do sada u medijima neobjavljeni podatak, koji može biti značajan za srpsku crkvu i istoriju. Naime, deo moštiju Svetog Save nalazi se u manastiru Pokrova Presvete Bogorodice u bugarskom gradu Samokovu.
Istražujući hilandarske metohe u Bugarskoj, Marković kaže da je naišao na samokovski manastir i zainteresovao se za njega. Čitajući o toj svetinji krajem avgusta pronalazi rad bugarske naučnice prof. dr Aksinije Džurove pod naslovom „Mošti Svetog Save Srpskog u devičanskom metohu”, u kome specijalizantkinja Univerziteta u Beogradu i Višeg instituta za socijalne nauke pri Sorboni tvrdi da se u Samokovu nalazi mali prst prvog srpskog prosvetitelja – isti onaj koji nedostaje na ruci Svetog Save, koja se čuva u manastiru Mileševa, piše Politika.
„Tačnije, reč je o malom prstu, koji je deo sačuvanih moštiju Svetog Save, a kako piše profesorka Džurova u samokovski manastir ga je doneo hilandarski jeromonah Serafim 1839. godine. U manastiru Pokrova Presvete Bogorodice je, piše ona, „12. januara 1906. godine preminuo hilandarski jeromonah Serafim. Pre svoje smrti, nemoćan zbog svoje biblijske starosti od preko sto godina, diktirao je svoj duhovni testament. U njemu je monahinji Teoktisti ostavio svoju ličnu biblioteku i relikvijar koji je doneo 1839. godine iz Hilandara , u kome se nalaze delovi moštiju Svetog Pantelejmona i Svetog Save Srpskog“, svedoči Marković.
Pročitavši to, on je bez oklevanja odlučio da sedne u automobil i zaputi se ka Bugarskoj i hilandarskom metohu, kako bi lično proverio pomenute navode. Sve što je tamo čuo i snimio prvi put javno deli sa čitaocima, pred koje iznosi dosad neobjavljenu fotografiju moštiju jednog od najvećih srpskih svetaca. Kaže da je, zahvaljujući ljubavi i razumevanju mati Maksimine iz manastira Pokrova Presvete Bogorodice dobio blagoslov da vidi, celiva i fotografiše pomenuti relikvijar. Video je da se na unutrašnjoj strani poklopca nalaze dva medaljona sa likovima Svetog Pantelejmona, na levoj strani, i Svetog Save Srpskog, na desnoj.
„Ispred njihovih likova, u relikvijaru, nalaze se delovi moštiju tih svetaca. Međutim, primetivši moje veliko zanimanje za relikvijar, mati Maksimina mi je rekla da prst koji se nalazi ispred lika Svetog Save ne pripada njemu već da su svi delovi moštiju od Svetog Pantelejmona. Budući da ne govorim bugarski nisam mogao da zatražim podrobnije objašnjenje za njenu tvrdnju koja stoji u suprotnosti sa stavom prof. dr Aksinije Džurove. Koja od njih dve je u pravu? Moje lično mišljenje je da je istina u ovom slučaju na strani profesorke Džurove. Aksinija Džurova je dopisni član Bugarske akademije nauka i inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti, redovni profesor Univerziteta u Sofiji, Direktor Centra za slovensko-vizantijska proučavanja „Prof. Ivan Dujčev” na ovom univerzitetu, kao i nosilac počasnog doktorata Univerziteta u Tokiju. U njenu oblast rada spadaju slovenska filologija, istorija umetnosti i vizantologija. Kolika je verovatnoća da bi jedan ovako ugledan naučnik olako izneo gore navedenu tvrdnju? Verujem da je veoma mala. Osim toga, koliko je verovatno da bi se u relikvijaru ispred lika i imena jednog svetitelja našle mošti nekog drugog Božjeg ugodnika? Mislim da je i u ovom slučaju verovatnoća veoma mala“, izričit je Mirković.
Otkud onda tvrdnja mati Maksimine da se u relikvijaru ne nalaze mošti Svetog Save, pita se Marković. Poučen primerom da su Grci izgrebali i prekrečili fresku porodice cara Dušana kako bi sakrili srpske korene u manastiru kraj Sera, koji nije izuzetak u svetskoj istoriji, on veruje da je i ovde reč o strahu bugarskih monahinja da bi mogle da ostanu bez moštiju Svetog Save. Odnosno da bismo mogli da tražimo njihov povratak u Srbiju.
„U Bugarskoj je Sveti Sava bio veoma poštovan, naročito posle svoga prestavljenja u Trnovu, što se vidi iz upornog odbijanja cara Asena da dopusti prenos njegovih svetih moštiju iz Trnova u Srbiju“, piše Sveti Justin Ćelijski u žitiju Svetog Save.
„Iz razgovora sa mati Maksiminom bilo je očigledno da se i danas u Bugarskoj gaji izuzetno poštovanje prema Svetom Savi. U nekoliko navrata je naglasila da je on i njihov, bugarski svetac, zbog čega sam uveren da bi razlog za njenu tvrdnju o moštima trebalo tražiti u ljubavi prema najpoštovanijem svetitelju iz loze Nemanjića, Savi, i strahu da će izgubiti njegov prst“, naglašava Dimitrije Marković.
Manastir Pokrova Presvete Bogorodice u Samokovu je osnovan kao metoh manastira Hilandara 1837. godine. Samokovska eparhija se u periodu od 1557. do 1766. nalazila u sastavu obnovljene Srpske patrijaršije. Marković kaže da se iznad ulaznih vrata u glavnu crkvu manastira nalazi trodelna kompozicija u čijem središtu je prikazana Presveta Bogorodica, na levoj strani Sveti Jovan Rilski, a na desnoj naš Sveti kralj Milutin.
