EU može da ograniči cenu uvoznog gasa, ali ko će joj ga onda prodavati
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Do odluke EU o ograničavanju cene gasa, što im nije pošlo za rukom na dvodnevnom samitu, moglo bi da dođe posle dugih pregovora i to tek uz delimični dogovor. Takva odluka bi, kao i neke dosadašnje, podrazumevala izuzetke nekih članica od te mere koju ne bi trebalo očekivati pre januara.
Tako stvari u Briselu po pitanju gasa vidi Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije u Beogradu.
Da će do dogovora teško doći bilo je jasno i uoči samita, a pogotovo kada je na dan njegovog početka, 20. oktobra, otkazan za 26. oktobar zakazan sastanak čelnika Francuske i Nemačke u pokušaju da usaglase različita viđenja po pitanju energetike i odbrane. Njihov sastanak je pomeren tek za januar. Za razliku od Francuske, Nemačka se, kao i Austrija i Holandija, protivi političkom zamrzavanju cene gasa, smatrajući da će to dovesti do njegove nestašice što bi se dodatno loše odrazilo na privrednu proizvodnju.
Austrijski kancelar Karl Nehamer je bio nedvosmilen uoči početka samita, istakavši da je bolje dobijati i skuplji gas, nego nikakav.
Bez jedinstva u Briselu
Mađarski premijer Viktor Orban je bio još određeniji u protivljenju takvoj meri, ali i onoj o zajedničkoj kupovini energenata u Evropi. To nije u interesu Budimpešte jer bi na taj način bili poništeni gasni sporazumi sa Moskvom i Mađarska bi ostala bez snabdevanja energentima, poručio je Orban.
Na pitanje kakvi su posle svega izgledi da razjedinjeni Brisel dođe do nekakvog zajedničkog rešenja, Gajić za Sputnjik kaže da im predstoje dugi i teški pregovori koji ne bi mogli rezultirati punim jedinstvom, već onim što je u nekim sličnim situacijama do sad urađeno.
„Ja mislim da i dosadašnji tok pregovora unutar EU i njihova zajednička politika vezano za energetiku na ovom samitu u Briselu pokazuje da do delimičnog dogovora, posle dugotrajnog pregovaranja sa mnogo nesuglasica, ipak mogu da dođu. U situacijama kada postoji interesno i vrednosno razmimoilaženje prave ustupke i pojedinim članicama EU izlaze u susret i daju im izuzeće iz određenih mera“, napominje naš sagovornik koji jedino tako vidi način da u Briseu dođu do dogovora.
Već viđeno
Za razliku od Francuske, Nemačka nije za ograničavanje cene gasa jer misli da će to dovesti do njegove nestašice
© AFP 2023 / GABRIEL BOUYS
Ako te mere nisu opšteg karaktera onda je moguće izuzeti pojedine zemlje, što je već viđeno u slučaju uvoza ruske nafte kopnenim putem koji je omogućen Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj, podseća naučni saradnik Instituta za evropske studije.
On smatra da bi u ovom slučaju politička odluka da se ograniči cena uvoznog gasa koja bi išla ispod tržišne bila otežavajuća okolnost za one zemlje koje mogu da plate gas po tržišnoj ceni.
„Ne isključujem mogućnost da dođe do kompromisa u narednom periodu, ali s obzirom na to da smo videli da će tek u januaru nastaviti sastanke na najvišem nivou vezano za ova pitanja mogu da pretpostavim da oni računaju da do kraja godine imaju u svojim rezervama već kupljen gas uskladišten u dovoljnim količinama. Tada će biti neophodno da sve članice stanu iza zajedničke odluke koju sada očigledno nije lako postići, jer će tada to pitanje biti urgentno za rešavanje,“ mišljenje je Gajića.
Pitaju se i Rusija i SAD
Na pitanje da li će na donošenje takve odluke uticati i stav Rusije i Amerike, država izvoznica gasa, jer bi se odluka odnosila na sav uvezeni gas, a ne samo ruski, naš sagovornik kaže da apsolutno hoće.
Videćemo kakvo će biti kretanje tržišnih cena, da li će one nastaviti da rastu i da li će biti daleko iznad gornje granice po kojoj bi EU htela da kupi gas.
„Naravno radi se o političkoj nameri da se preko određene cene ne kupuje gas, pre svega pod pritiskom Vašingtona da se ne plaća tržišna cena ruskog gasa koji zbog kratkoročnih ugovora i zbog fluktuiranja cena puni ruski budžet, uprkos sankcijama Zapada. S druge strane, neke evropske zemlje su nezadovoljne činjenicom da je američki tečni gas sada mnogo skuplji. Fingiranje da se time suprotstavljaju tržišnoj ceni ruskog gasa koja je porasla zapravo je želja da se kupuje gas od Amerikanaca“, napominje Gajić.
Kvadratura kruga
To je, kako kaže, kvadratura kruga, problem u koji su evropske zemlje ušle svesno, svesno su ga izazvale podržavajući politiku koja je dovela do ovakvih posledica i sada moraju da rešavaju jedno vrlo nezgodno pitanje.
Pocepano jedinstvo EU mogla bi da zakrpi odluka kojom bi pojedine njene članice bile izuzete od odluke o najvišoj ceni uvoznog gasa
CC0 / Pixabay/PeterBe /
Na konstataciju da su Rusi već najavili da neće prodavati gas zemljama koje donesu odluku o ograničavanju cene gasa, bilo koliko ona iznosila, naš sagovornik kaže da je to jasna uzvratna ruska mera. Ako neko donosi političku odluku da ne plati tržišnu cenu gasa nego traži nižu, onda druga strana ima legitimno pravo da odbije da im dalje prodaje gas.
„Videćemo da li će neke zemlje uspeti da spreče takvu odluku, odnosno da li će da uspeju u tome da budu izuzete jer su spremne da plate veću cenu gasa u odnosu na onu koju EU propiše. Onda Rusija ima opravdanje da pristane da određenim zemljama koje hoće da plate višu cenu proda gas po tržišnoj ceni ili nekoj po kojoj se dogovore“, smatra Gajić.
Americi se ne dopada
Na pitanje kako će Amerika reagovati na to što bi se odluka EU o ograničavanjui cene odnosila i na njihov utečnjeni gas, a ne samo na ruski prirodni, Gajić kaže da joj se to verovatno neće dopasti. To će, kako vidi, doživljavati u najmanju ruku kao problematičan čin.
On ne sumnja da bi u tom slučaju Amerikanci koristili druge mehanizme da na neki način pokušaju da anuliraju tu poziciju EU.
„Ne samo njihove kompanije koje prodaju gas, nego njihovi lobisti u političkom vrhu bi preko Bele kuće pritiskali Evropsku uniju da se njihov gas po njihovim cenama izuzme na neki način, da se napravi neki aranžman da oni budu ti ekskluzivni snabdevači EU gasom“, uveren je sagovornik Sputnjika.
