https://lat.sputnikportal.rs/20221019/emil-tedeski-sport-kosarka-olimpija-cedevita-1144823930.html
Otkriveno kako je nestao jugoslovenski velikan: „Olimpije više nema“
Otkriveno kako je nestao jugoslovenski velikan: „Olimpije više nema“
Sputnik Srbija
Emil Tedeski, vlasnik Atlantik grupe i KK Cedevita, otkrio je kako je 2019. taj klub postigao dogovor o spajanju sa KK Olimpija iz Ljubljane i konstatovao da taj... 19.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-19T21:30+0200
2022-10-19T21:30+0200
2022-10-19T21:41+0200
sport
sport
košarka
aba liga
cedevita
olimpija ljubljana
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/1e/1136963246_0:39:739:455_1920x0_80_0_0_267c85888597ec2a7dbaa4cabb077920.jpg
Već treću sezonu u ABA ligi se takmiči klub pod imenom Cedevita Olimpija, sedište je ostalo u Ljubljani, a sve ostalo je preneto iz Zagreba, gde je bio dom Cedevite.„Znam da ću vas rastužiti, ali Olimpije više nema. Ona je zapravo još ovde, ali se spojila sa drugim klubom. Znam da kada se pomene Olimpija, to se kaže u žargonu, a znam i da će u razgovoru među ljudima uvek biti samo Olimpija. Zaista nemam problem sa tim, i nije to ego trip, ali to uvek volim da kažem. Treba znati da je Cedevita u ovaj brak, koji neće biti kratkog veka, uneo oba međunarodna takmičenja - Evrokup i ABA ligu. Naravno, veoma poštujem i istoriju i tradiciju. Upravo sam poslednji put sreo legendarnog Ivu Daneua. Zagrlili smo se, srdačno pozdravili, a on mi se zahvalio na svemu što radimo za Olimpiju. Rekao sam mu: 'Ali, gospodine Ivo, Olimpija je otišla, sada je spojena sa drugim klubom'. Ubrzo je odgovorio da zna da se ime menja, rekavši da je danas Cedevita, pre toga Petrol, pre toga Union... Ali ovo je malo drugačije. Sa Cedevitom je to sportski spoj dva entiteta, a ne samo sponzorstvo. Ali dobro, to je sada jedna porodica za mene. Ne radi se o Slovencima i Hrvatima. Baš me briga odakle ko dolazi, niti želim da brojim krvna zrnca. Ponekad, na primer, pročitam na nekom internet forumu da je ovo hrvatska Olimpija, da je Cedevita, a ne Olimpija, i samo se nasmejem na te gluposti“, naveo je Tedeski.I potom otkrio kako je sve krenulo.„To je bila ideja mog sina Emila Tedeskog Mlađeg, sada takođe član UO kluba. Jedne večeri, kada smo obojica bili kod kuće i gledali utakmicu ABA lige, rekao mi da je frustriran zbog dve stvari. Najpre ga je brinulo koliko će gledalaca doći na sledeću utakmicu Cedevite kod kuće. A drugo, iznervirao ga je odnos grada Zagreba i tadašnjeg gradonačelnika prema Cedeviti – klubu koji je u pet godina tri puta igrao u Evroligi, igrao na završnom turniru Evrokupa, osvojio pet titula državnog prvaka i mnogo lovorika u kup takmičenju. Pre svega klub koji je u Zagreb doveo Barselonu, Panatinaikos, Makabi – ukratko, najveće evropske klubove. Zasmetalo mu je što u njegovom gradu, s obzirom na sve rečeno, ne možemo imati sasvim normalan status, a kamoli bolji. Činjenica je da je to planirano protiv nas. Međutim, moj sin je dobro znao da sam nekoliko puta pre toga – doduše u šali, ali u svakoj šali uvek ima malo istine – u nekom društvu objasnio da bi bilo dobro da se klub preseli, u London, Grac, Trst, možda u Varaždin, Karlovac ili u Rijeku. Razmišljali smo o tome s vremena na vreme. Dve godine pre spajanja sa Olimpijom bili smo veoma blizu dogovora sa Varaždinom, koji ima sjajnu novu halu, a veliki pobornik ove ideje bio je i gradonačelnik, spreman i da finansijski podrži projekat. Konačno smo došli do saznanja da grad nema tradiciju i nema dovoljno interesovanja za košarku. Nažalost, sve mogućnosti na periferiji Zagreba otpale su jer tamo nema odgovarajuće dvorane. Ukratko, bilo je sasvim neformalnih razgovora sa prijateljima koji su znali za naše nezadovoljstvo u Zagrebu i pozivali nas da da dođemo u njihov grad. Mislio sam na Trst, gde sam takođe živeo, London koji ove sezone ima klub u Evrokupu. Razmišljao sam i o Austriji. A onda mi je sin dao još jednu ideju: 'Zašto se ne preseliti u Ljubljanu, kod naših dobrih sportskih prijatelja? Ni njima ne ide baš najbolje'. Ali treba da znate da se sve ovo dešavalo kada niko nije ni pomislio da bi Olimpija mogla da ispadne iz ABA lige. Bilo je to nešto nezamislivo.“Sve se desilo za pola sata.„Veoma sam brz u nekim stvarima. Sin i ja smo razgovarali o tome oko 23.30, a do ponoći sam već imao nacrt potencijalnog spajanja u možda 15 rečenica. Ujutro sam nazvao Tomaža Berločnika, tadašnjeg predsednika Olimpije, i obavestio ga da ću mu nešto poslati: 'Tomaže, ako ne vidiš smisla u ovome, baci. Ali ako vam se sviđa ideja, razgovaraćemo o tome'. Pročitao je predlog, pozvao me i potvrdio, da je ideja zanimljiva. Ručak sa Tomažem je bio prvi korak, zatim smo sa advokatima krenuli da proveravamo mogućnost realizacije. Razgovarao sam sa nekoliko vrhunskih pravnika, hrvatskih i slovenačkih, i svi su mi rekli da je spajanje definitivno moguće. Naravno, prvo je bilo potrebno obezbediti da svi članovi upravnih odbora oba kluba potvrde ideju. Ali sve ovo je potrajalo, a onda se dogodilo nešto što je zapravo sve olakšalo. Olimpija je u poslednjem kolu izgubila od Krke i ispala iz ABA lige. Iako bi mnogi pomislili da nam je ovo odgovaralo, nije. Želim da budemo u ravnopravnim partnerskim odnosima, ali da ne izgledam kao da nekoga spašavam. Istina je da su oni koji su radili na projektu u Ljubljani u tom trenutku imali i više razloga da ga predstave javnosti kao veoma dobar, jer u suprotnom ne bi bilo regionalne lige u Stožicama. U međuvremenu smo u finalu hrvatske lige izgubili od Cibone 3-0, a posle poslednjeg meča počeli su da me zovu novinari i pitaju hoćemo li se zaista udružiti sa Olimpijom. Pošto je, suprotno našem planu, vest procurela u javnost, brzo smo organizovali konferenciju za štampu u Ljubljani. Zanimljivo, i pre zvaničnog spajanja bili smo priznati kao jedinstven klub od Evrolige ili Evrokupa. Skupštine oba kluba su konačno sve potvrdile. Bilo je to prvo spajanje dva kluba istog nivoa iz dve zemlje Evropske unije, bar koliko ja znam. Veoma zahtevan poslovni poduhvat. Obično slična spajanja znače da jedan klub skupi sve resurse, prava i lovorike, dok drugi sa svim nagomilanim dugovima tone. Uradili smo drugačije, platili smo više od dva miliona evra za sve obaveze oba kluba do tog trenutka. Nikome nismo ostali dužni ni evra. Mogu da pogledam svakoga u oči. Ovo spajanje nije samo sportski uspešno, već pravno i moralno“, zaključio je Tedeski.
https://lat.sputnikportal.rs/20220930/anketa-ko-ce-osvojiti-aba-ligu-kosarka-sport-jadran-1143815241.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
emil tedeski, emil tedeski, tedeski cedevita, cedevita olimpija
emil tedeski, emil tedeski, tedeski cedevita, cedevita olimpija
Otkriveno kako je nestao jugoslovenski velikan: „Olimpije više nema“
21:30 19.10.2022 (Osveženo: 21:41 19.10.2022) Emil Tedeski, vlasnik Atlantik grupe i KK Cedevita, otkrio je kako je 2019. taj klub postigao dogovor o spajanju sa KK Olimpija iz Ljubljane i konstatovao da taj slovenački, a nekada jugoslovenski klub, više ne postoji.
Već treću sezonu u ABA ligi se takmiči klub pod imenom Cedevita Olimpija, sedište je ostalo u Ljubljani, a sve ostalo je preneto iz Zagreba, gde je bio dom Cedevite.
„Znam da ću vas rastužiti, ali Olimpije više nema. Ona je zapravo još ovde, ali se spojila sa drugim klubom. Znam da kada se pomene Olimpija, to se kaže u žargonu, a znam i da će u razgovoru među ljudima uvek biti samo Olimpija. Zaista nemam problem sa tim, i nije to ego trip, ali to uvek volim da kažem. Treba znati da je Cedevita u ovaj brak, koji neće biti kratkog veka, uneo oba međunarodna takmičenja - Evrokup i ABA ligu. Naravno, veoma poštujem i istoriju i tradiciju. Upravo sam poslednji put sreo legendarnog Ivu Daneua. Zagrlili smo se, srdačno pozdravili, a on mi se zahvalio na svemu što radimo za Olimpiju. Rekao sam mu: 'Ali, gospodine Ivo, Olimpija je otišla, sada je spojena sa drugim klubom'. Ubrzo je odgovorio da zna da se ime menja, rekavši da je danas Cedevita, pre toga Petrol, pre toga Union... Ali ovo je malo drugačije. Sa Cedevitom je to sportski spoj dva entiteta, a ne samo sponzorstvo. Ali dobro, to je sada jedna porodica za mene. Ne radi se o Slovencima i Hrvatima. Baš me briga odakle ko dolazi, niti želim da brojim krvna zrnca. Ponekad, na primer, pročitam na nekom internet forumu da je ovo hrvatska Olimpija, da je Cedevita, a ne Olimpija, i samo se nasmejem na te gluposti“, naveo je Tedeski.
I potom otkrio kako je sve krenulo.
„To je bila ideja mog sina Emila Tedeskog Mlađeg, sada takođe član UO kluba. Jedne večeri, kada smo obojica bili kod kuće i gledali utakmicu ABA lige, rekao mi da je frustriran zbog dve stvari. Najpre ga je brinulo koliko će gledalaca doći na sledeću utakmicu Cedevite kod kuće. A drugo, iznervirao ga je odnos grada Zagreba i tadašnjeg gradonačelnika prema Cedeviti – klubu koji je u pet godina tri puta igrao u Evroligi, igrao na završnom turniru Evrokupa, osvojio pet titula državnog prvaka i mnogo lovorika u kup takmičenju. Pre svega klub koji je u Zagreb doveo Barselonu, Panatinaikos, Makabi – ukratko, najveće evropske klubove. Zasmetalo mu je što u njegovom gradu, s obzirom na sve rečeno, ne možemo imati sasvim normalan status, a kamoli bolji. Činjenica je da je to planirano protiv nas. Međutim, moj sin je dobro znao da sam nekoliko puta pre toga – doduše u šali, ali u svakoj šali uvek ima malo istine – u nekom društvu objasnio da bi bilo dobro da se klub preseli, u London, Grac, Trst, možda u Varaždin, Karlovac ili u Rijeku. Razmišljali smo o tome s vremena na vreme. Dve godine pre spajanja sa Olimpijom bili smo veoma blizu dogovora sa Varaždinom, koji ima sjajnu novu halu, a veliki pobornik ove ideje bio je i gradonačelnik, spreman i da finansijski podrži projekat. Konačno smo došli do saznanja da grad nema tradiciju i nema dovoljno interesovanja za košarku. Nažalost, sve mogućnosti na periferiji Zagreba otpale su jer tamo nema odgovarajuće dvorane. Ukratko, bilo je sasvim neformalnih razgovora sa prijateljima koji su znali za naše nezadovoljstvo u Zagrebu i pozivali nas da da dođemo u njihov grad. Mislio sam na Trst, gde sam takođe živeo, London koji ove sezone ima klub u Evrokupu. Razmišljao sam i o Austriji. A onda mi je sin dao još jednu ideju: 'Zašto se ne preseliti u Ljubljanu, kod naših dobrih sportskih prijatelja? Ni njima ne ide baš najbolje'. Ali treba da znate da se sve ovo dešavalo kada niko nije ni pomislio da bi Olimpija mogla da ispadne iz ABA lige. Bilo je to nešto nezamislivo.“
Sve se desilo za pola sata.
„Veoma sam brz u nekim stvarima. Sin i ja smo razgovarali o tome oko 23.30, a do ponoći sam već imao nacrt potencijalnog spajanja u možda 15 rečenica. Ujutro sam nazvao Tomaža Berločnika, tadašnjeg predsednika Olimpije, i obavestio ga da ću mu nešto poslati: 'Tomaže, ako ne vidiš smisla u ovome, baci. Ali ako vam se sviđa ideja, razgovaraćemo o tome'. Pročitao je predlog, pozvao me i potvrdio, da je ideja zanimljiva. Ručak sa Tomažem je bio prvi korak, zatim smo sa advokatima krenuli da proveravamo mogućnost realizacije. Razgovarao sam sa nekoliko vrhunskih pravnika, hrvatskih i slovenačkih, i svi su mi rekli da je spajanje definitivno moguće. Naravno, prvo je bilo potrebno obezbediti da svi članovi upravnih odbora oba kluba potvrde ideju. Ali sve ovo je potrajalo, a onda se dogodilo nešto što je zapravo sve olakšalo. Olimpija je u poslednjem kolu izgubila od Krke i ispala iz ABA lige. Iako bi mnogi pomislili da nam je ovo odgovaralo, nije. Želim da budemo u ravnopravnim partnerskim odnosima, ali da ne izgledam kao da nekoga spašavam. Istina je da su oni koji su radili na projektu u Ljubljani u tom trenutku imali i više razloga da ga predstave javnosti kao veoma dobar, jer u suprotnom ne bi bilo regionalne lige u Stožicama. U međuvremenu smo u finalu hrvatske lige izgubili od Cibone 3-0, a posle poslednjeg meča počeli su da me zovu novinari i pitaju hoćemo li se zaista udružiti sa Olimpijom. Pošto je, suprotno našem planu, vest procurela u javnost, brzo smo organizovali konferenciju za štampu u Ljubljani. Zanimljivo, i pre zvaničnog spajanja bili smo priznati kao jedinstven klub od Evrolige ili Evrokupa. Skupštine oba kluba su konačno sve potvrdile. Bilo je to prvo spajanje dva kluba istog nivoa iz dve zemlje Evropske unije, bar koliko ja znam. Veoma zahtevan poslovni poduhvat. Obično slična spajanja znače da jedan klub skupi sve resurse, prava i lovorike, dok drugi sa svim nagomilanim dugovima tone. Uradili smo drugačije, platili smo više od dva miliona evra za sve obaveze oba kluba do tog trenutka. Nikome nismo ostali dužni ni evra. Mogu da pogledam svakoga u oči. Ovo spajanje nije samo sportski uspešno, već pravno i moralno“, zaključio je Tedeski.
