00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Dva ključna razloga zbog kojih Zapad nije uspeo da zabode klin između Rusije i Kine

© Sputnik / Sergei Guneyev / Uđi u bazu fotografijaZastave Rusije i Kine
Zastave Rusije i Kine - Sputnik Srbija, 1920, 19.10.2022
Pratite nas
Neki zapadni analitičari smatraju da će Peking na kraju predstavljati izazov za Moskvu, ali takav stav ne odgovara logici. Izbalansiraniji svetski poredak u interesu je Rusije, a jednina država koja može da pokrene taj proces je Kina i to se u Moskvi potpuno razume.
Trenutnu poziciju Kine u odnosima sa Rusijom određuju dva faktora, piše u analizi za RT Timofej Bordačev, programski direktor Valdaj kluba. Prvo, zbog geopolitičkog položaja, relativnog nedostatka resursa i spoljnotrgovinske strukture, Peking se ne može smatrati potencijalnim izazovom Moskvi – čak ni na duži rok.
Drugo, smatra Bordačev, Kina je objektivni saveznik Rusije u pokušaju da demontira neokolonijalni sistem koji su izgradile zapadne zemlje na čelu sa SAD nakon Hladnog rata, što im obezbeđuje privilegovani položaj u svetskim poslovima. To znači da je de fakto savez između Moskve i Pekinga sada najopravdanija strategija. Ovde se ne radi samo o opstanku, već se odnosi i na potrebu rešavanja pitanja u kojima Rusija treba da se razvija i jača svoju poziciju u međunarodnoj areni.
Približavanje Rusije i Kine izazvano je raznim razlozima - političko rukovodstvo u Pekingu iskreno podržava Moskvu, a to potvrđuju primeri saradnje u novom okruženju. Ne treba očekivati da će se velike kineske kompanije izložiti američkim sankcijama zbog podrške Rusiji, ali, istovremeno Rusija nema razloga da se plaši da će se osnovni pristup Pekinga povodom intervencije u Ukrajini promeniti zbog onoga što se dešava na bojnom polju, američkog pritiska ili podmićivanja, piše Bordačev.
Kina je u poslednjih pedeset godina postala manje zavisna od dobrih veza sa Zapadom: proces otvaranja tržišta za njenu robu i privlačenja investicija i tehnologije je završen. Prema analitičarevom mišljenju, dalji razvoj zemlje i konsolidacija vlasti Komunističke partije sada zahteva postepeno raskidanje veza nastalih sredinom sedamdesetih godina prošlog veka i samostalan izlazak Kine na svetsku scenu kao izvora i distributera bogatstva.
I dok su kinesko - američki odnosi sada postali antagonistički po prirodi, razloga za kinesku konfrontaciju sa Moskvom nema, poentira Bordačev.
Geopolitičkim terminima izraženo, Kina predstavlja najpouzdaniji zadnji bedem Rusije tokom njenih pokušaja obnove moći u delovima Istočne Evrope, Bliskog istoka, Zakavkazja i centralne Azije. Štaviše, Peking je sada jedini alternativni izvor razvojnih fondova van Zapada za male i srednje države Evroazije. To, međutim, podrazumeva održavanje određenog poretka koji bi mogle da unište SAD i zemlje u njenoj orbiti.
Ima razloga da se veruje da je kinesko-rusko zbližavanje bio jedan od faktora koji su podstakli Vašington da zabije klin u točkove ruskih interesa u Evropi, što je na kraju rezultiralo ukrajinskom krizom.
Bordačev podseća da ne treba zaboraviti i da bi postepeno jačanje veza između Pekinga, Moskve i Berlina bilo prava geopolitička noćna mora za Vašington i London. Međutim, ova perspektiva – koja je nekada bila moguća – sada izgleda veoma malo verovatna zbog pozicije Nemačke i Evropske unije prema SAD.
Za samu Kinu, kombinacija njenog primorskog i kontinentalnog položaja takođe znači potrebu za jačanjem pozadine suočene sa stalnim pretnjama njenim pomorskim saobraćajnicama. Rusija ne treba da brine o verovatnoći da će Kina moći da preuzme veliki deo svetskih finansijskih, transportnih i logističkih sistema.
Sa ruske tačke gledišta, povećano kinesko prisustvo u međunarodnim poslovima stvara osnovne preduslove za razbijanje monopola Zapada, ali ne predstavlja pretnju novog unipolarnog centra svetske ekonomije i politike. Dakle, zaključuje programski direktor Valdaj kluba, kineski faktor sada služi kao ključni argument u korist formiranja uravnoteženijeg međunarodnog poretka, što je u potpunosti u interesu Rusije.
Si Đinping na Kongresu Komunističke partije Kine - Sputnik Srbija, 1920, 19.10.2022
Podkast
Najmoćnija organizacija na svetu | Novi Sputnjik poredak
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala