https://lat.sputnikportal.rs/20221017/mrtva-drevna-bica-na-dnu-okeana-uticu-na-zemljotrese-naucnici-prognoziraju-jak-udar-i-ogroman-cunami-1144726797.html
Mrtva drevna bića na dnu okeana utiču na zemljotrese: Naučnici prognoziraju jak udar i ogroman cunami
Mrtva drevna bića na dnu okeana utiču na zemljotrese: Naučnici prognoziraju jak udar i ogroman cunami
Sputnik Srbija
Zona subdukcije (proces uranjanja, ili tonjenja jedne litosferne ploče pod drugu) Hikurangi najveći je rased u blizini Novog Zelanda i može izazvati snažne... 17.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-17T23:00+0200
2022-10-17T23:00+0200
2022-10-17T23:00+0200
nauka i tehnologija
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/19/1127754755_0:197:1921:1277_1920x0_80_0_0_c6c5ef0649a86ad21e8358bdc3117b7e.jpg
Naime, stručnjaci koji proučavaju ovu regiju otkrili su da naslage kalcita, koje su iza sebe ostavili jednoćelijski morski organizmi pre nekoliko desetina miliona godina, mogu da kontrolišu nivo kretanja i trenja između pacifičke i australijske ploče.Ključno pitanje je da li će ovaj kalcit moći da se otopi, objašnjavaju naučnici. Ako se otopi, ploče će lakše kliziti jedna pored druge. Ako ne, to će blokirati kretanje ploča, pri čemu će doći do skupljanja energije koja će se kasnije osloboditi u iznenadnom naletu.Kako otapanje kalcita utiče na kretanje pločaU zonama subdukcije temperatura postepeno raste s dubinom, zagrevajući se svakog kilometra za oko 10stepeni. Naslage kalcita koje ne uspeju da se otope mogle bi da imaju značajan učinak na kretanje raseda, piše „Sajens alert“.S obzirom na to da je jako teško doći do raseda i da je za to potrebna skupa oprema za bušenje, naučnici su analizirali izložene slojeve krečnjaka i mulja na obali Severnog ostrva jer tamošnje stene sadrže kalcit iz morskih organizama (foraminifere). Sada ostaje pitanje koliko tog kalcita leži u zoni subdukcije i u kakvom je stanju.„Količina i stanje kalcita mogu dati odgovor na pitanje koliko bi sledeći potres mogao da bude jak“, rekla je Boltonova.Za 50 godina moguć jak zemljotres sa ogromnim cunamijemGeolozi znaju manje o zoni subdukcije Hikurangi nego o drugim rasedima na Novom Zelandu jer je ne mogu ispitati izbliza. Podaci o pređašnjim zemljotresima nisu tako sveobuhvatni, što otežava predviđanje sledećeg velikog potresa.Naučnici navode da postoji 26 odsto šanse za veliki potres u sledećih 50 godina duž ovog raseda, a koji bi mogao da izazove ogroman cunami. U igri su razni faktori, ali istraživanje pokazuje kako pomeranje ploča može biti sporo i lagano ili brzo i jako, tako da će se što se više zna o podmorskom taloženju kalcita bolje shvatiti šta može da se dogodi u budućnosti.„Zamislite, ovi sićušni davno mrtvi organizmi mogu da utiču na međusobno delovanje dve ogromne tektonske ploče“, izjavila je Boltonova.Istraživanje sa naslovom „Observational and theoretical evidence for frictional-viscous flow at shallow crustal levels“ objavljeno je u časopisu „Lithos“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
magazin
Mrtva drevna bića na dnu okeana utiču na zemljotrese: Naučnici prognoziraju jak udar i ogroman cunami
Zona subdukcije (proces uranjanja, ili tonjenja jedne litosferne ploče pod drugu) Hikurangi najveći je rased u blizini Novog Zelanda i može izazvati snažne zemljotrese magnitude osam i više. Novo istraživanje pokazuje da bi sićušni drevni morski organizmi mogli da imaju veliki uticaj na buduće seizmičke događaje.
Naime, stručnjaci koji proučavaju ovu regiju otkrili su da naslage kalcita, koje su iza sebe ostavili jednoćelijski morski organizmi pre nekoliko desetina miliona godina, mogu da kontrolišu nivo kretanja i trenja između pacifičke i australijske ploče.
Ključno pitanje je da li će ovaj kalcit moći da se otopi, objašnjavaju naučnici. Ako se otopi, ploče će lakše kliziti jedna pored druge. Ako ne, to će blokirati kretanje ploča, pri čemu će doći do skupljanja energije koja će se kasnije osloboditi u iznenadnom naletu.
Kako otapanje kalcita utiče na kretanje ploča
„Kalcit se otapa brže kada je pod velikim pritiskom i nižim temperaturama. Lakše se otapa pri niskim temperaturama, recimo na sobnoj temperaturi, a teže kada temperatura raste – na primer, dublje u Zemlji“, rekla je geolog Kerolin Bolton sa Univerziteta „Te Herenga Vaka – Viktorija“ na Novom Zelandu.
U zonama
subdukcije temperatura postepeno raste s dubinom, zagrevajući se svakog kilometra za oko 10stepeni. Naslage kalcita koje ne uspeju da se otope mogle bi da imaju značajan učinak na kretanje raseda,
piše „Sajens alert“.
S obzirom na to da je jako teško doći do raseda i da je za to potrebna skupa oprema za bušenje, naučnici su analizirali izložene slojeve krečnjaka i mulja na obali Severnog ostrva jer tamošnje stene sadrže kalcit iz morskih organizama (
foraminifere). Sada ostaje pitanje koliko tog kalcita leži u zoni subdukcije i u kakvom je stanju.
„Količina i stanje kalcita mogu dati odgovor na pitanje koliko bi sledeći potres mogao da bude jak“, rekla je Boltonova.
Za 50 godina moguć jak zemljotres sa ogromnim cunamijem
Geolozi znaju manje o zoni subdukcije Hikurangi nego o drugim rasedima na Novom Zelandu jer je ne mogu ispitati izbliza. Podaci o pređašnjim zemljotresima nisu tako sveobuhvatni, što otežava predviđanje sledećeg velikog potresa.
Naučnici navode da postoji 26 odsto šanse za veliki potres u sledećih 50 godina duž ovog raseda, a koji bi mogao da izazove ogroman cunami. U igri su razni faktori, ali istraživanje pokazuje kako pomeranje ploča može biti sporo i lagano ili brzo i jako, tako da će se što se više zna o podmorskom taloženju kalcita bolje shvatiti šta može da se dogodi u budućnosti.
„Zamislite, ovi sićušni davno mrtvi organizmi mogu da utiču na međusobno delovanje dve ogromne tektonske ploče“, izjavila je Boltonova.
Istraživanje sa naslovom „Observational and theoretical evidence for frictional-viscous flow at shallow crustal levels“ objavljeno je u časopisu „Lithos“.
