https://lat.sputnikportal.rs/20221017/ekskluzivno-aleksandar-grusko-o-detaljima-posete-srbiji-branite-svoje-interese-a-to-izludjuje-zapad-1144735406.html
EKSKLUZIVNO Aleksandar Gruško o detaljima posete Srbiji: Branite svoje interese, a to izluđuje Zapad
EKSKLUZIVNO Aleksandar Gruško o detaljima posete Srbiji: Branite svoje interese, a to izluđuje Zapad
Sputnik Srbija
Prednost srpsko-ruskih odnosa je u veoma čvrstim temeljima, uzajamnom poštovanju, samodovoljnosti i u tome što smo jedni drugima potrebni, plus to odgovara... 17.10.2022, Sputnik Srbija
2022-10-17T21:25+0200
2022-10-17T21:25+0200
2022-10-18T09:33+0200
rusija
rusija
rusija – politika
aleksandar gruško
analize i mišljenja
intervju
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0a/11/1144685264_0:189:2578:1639_1920x0_80_0_0_b90d0bc8fa97324ca4de2690d6fe19f3.jpg
Oni kojima ti odnosi smetaju pokušavaju da nezavisne zemlje slome preko kolena i odvuku ih u svoj tabor, smatra Gruško koji je uveren da svaka vlada koja se rukovodi nacionalnim interesima neće vršiti politički harakiri uvođenjem sankcija protiv Rusije.Gruško je tokom posete Beogradu sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i sa ministrima spoljnih i unutrašnjih poslova Nikolom Selakovićem i Aleksandrom Vulinom- Cilj moje posete bio je da obavimo konsultacije s rukovodstvom Srbije, s MIP Srbije. Veoma smo zahvalni predsedniku Vučiću koji nas je primio. Cilj je bio da uporedimo stavove u vezi sa širokim krugom međunarodnih problema, da razmotrimo planove dalje saradnje, u ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj i svim drugim sferama, a imajući u vidu neviđeni pritisak koji se vrši na Srbiju od strane EU. Razmatrali smo i rastuću napetost na KiM i u BiH. Imali smo i veliki program vezan za posetu kulturnih mesta koja povezuju ruski i srpski narod, a veoma je važna bila i poseta rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu gde smo se još jednom ubedili da je saradnja u oblasti vanrednih situacija i te kako potrebna i da centar postaje regionalni lider u toj oblasti. Ponosimo se time što on postaje sve popularniji i nameravamo da ga na svaki način razvijamo. Razgovarali smo i o tome da na Zapadu postoji mnogo spekulacija o nameni tog centra. Vlastitim očima ubedio sam da on ima isključivo mirnu i veoma traženu namenu. I kritičari koji sebi dozvoljavaju neprihvatljive izjave o tom centru bolje da ga posete i sami se uvere da je on formiran za dobrobit ljudi.Hoće li i ovu vašu posetu na Zapadu doživeti kao provokaciju? Američki ambasador poručuje Srbiji da je “loše sedeti na ogradi između dobra i zla”.- Ne komentarišemo šta o tome kažu Amerikanci jer rusko-srpski odnosi su dovoljno vredni sami za sebe i bez preuveličavanja mogu se oceniti ne samo kao faktor stabilnosti ne samo u regionu, nego i Evropi. A sve kritičare koji “sede na ogradi” i žele da prevuku Srbiju na svoju stranu treba pitati o odnosima prijateljstva Rusije sa Srbijom i drugim zemljama regiona koje se oslanjaju na stare tradicije i istoriju, a upravo zahvaljujući Rusiji su postale nezavisne države. Kome oni mogu da smetaju? Principijelna je stvar što se Rusija i Srbija druže ne protiv nekog nego se druže međusobno zato što to proističe iz srca ljudi. Zato je to što govore Hil i njemu slični ljudi koji su opsednuti geopolitikom, nastoje da obnove unipolarni svet i da, zapodenuvši hibridni rat protiv Rusije - a sad je to proksi rat u Ukrajini jer NATO se tamo već direktno meša u taj sukob - pokušaj da slepe koaliciju i bukvalno slome preko kolena druge nezavisne zemlje, nastojeći da ih liše suvereniteta i uvuku u svoj tabor. Ta politika izaziva najdublje negodovanje i osuđena je na propast iz mnogih razloga. Jedan je to što je svet postao multipolarni. Više realno neće biti Paks Amerikane, ne zato što mi to hoćemo ili nećemo, što se borimo ili ne protiv toga, već zato što se svet promenio.Kad je reč o ukrajinskoj krizi, mnogi se nude da posreduju između Moskve i Kijeva. Može li i Srbija da pomogne kao jedina neutralna zemlja u Evropi?- Pitanje posredovanja je drugostepeno. I predsednik Vladimir Putin je rekao da je potrebna platforma, kad je odgovarao na pitanje hoće li biti susreta s Bajdenom i rekao da neće. Veoma pozitivnu ulogu je odigrao predsednik Belorusije Lukašenko jer su prvi kontakti (Kijeva I Moskve) počeli upravo na teritoriji Belorusije. Zatim se uključio I predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i počeli su već dosta predmetni razgovori u Istambulu. Štaviše, potpisan je dokument u kom su izneti principi rešenja onako kako su formulisani od strane Ruske Federacije. Ali kasnije su pokrovitelji Kijeva izvršili na njega pritisak, delegacija je faktički isparila, a znamo da je Zelenski koji beskrajno priča o miru sam potpisao ukaz o tome da neće da ulazi u pregovore s Vladimirom Putinom. Istina, već sutradan je objavio da Rusija neće da pregovara. Mi smo uvek polazili od toga da su pregovori neophodni, najzad, svaki rat se završava mirom, a o miru se treba dogovarati. Ali, na žalost, ukrajinska strana neće ili ne može da ulazi u pregovore. Zapad je namerio da vodi rat do poslednjeg ukrajinskog vojnika i u toj borbi koju je zapodenuo protiv Rusije mnogo pre 24. februara i mnogo pre 2014. godine oni koriste Ukrajinu kao potrošni material. Zato, čim i ako ukrajinska strana bude spremna da vodi pregovore – a što više odugovlači to će uslovi biti gori - možda bi bilo korisno i neko posredovanje.Znate da Srbiju pritiskaju sa Zapada da uvede sankcije Rusiji. Šta mislite, zašto toliko insistiraju na tome kad znamo da Rusiji to ne bi nanelo nikakvu štetu?- To je pitanje nekakve kolektivne solidarnosti, da se navodno pokaže Rusiji jedinstvo čitavog sveta. Ali ako pogledamo geografiju kontakata i predstojeće zasedanje G20, i sasvim nedavno održane konferencije Organizacije o merama poverenja u Aziji, samit ZND, susret Rusije i zemalja Centralne Azije, plus, na redu su za posetu Moskvi i afričke zemlje, razvijamo veze sa Latinskom Amerikom, balkanskim zemljama, a i Srbija je jedan od naših partnera, to bukvalno izluđuje Zapad. Čine sve da bi apsolutno neprincipijelnim i neprihvaljivim pritiskom pridobili nekog na svoju stranu. Tu nema nikakve racionalne politike već samo želja da se kazni Srbija za neposlušnost i za njenu principijelnu poziciju, za to što Srbija brani svoje nacionalne interese.Već su prešli granicu jer sankcije protiv Rusije su nelegitimne. Prema različitim ocenama, uvedeno ih je oko 90.000 ali sad uvode protiv nas sankcije na takav način da neposredno kazne i Srbiju – oduzimaju joj pristup ruskoj nafti i rade razne druge stvari koje ne služe na čast tom „demokratskom Zapadu“ koji sve vreme govori o poretku zasnovanom na pravilima, a sam svojim postupcima gazi međunarodno pravo. Jer to što se radi prema Srbiji ne samo da je amoralno već je u suprotnosti s međunarodnim pravom. Taj pritisak je, naglasiću još jednom, apsolutno neprincipijelan i neprihvatljiv, tako se u civilizovanom društvu ne vode međudržavni poslovi.U delu javnosti u Srbiji, međutim, postoji takav narativ: čak i da uvedemo sankcije, Rusija treba da nas razume da nismo mogli drukčije. Da li bi Rusija to mogla da shvati i štiti i dalje srpske interese?- Bio bih neiskren ako bih rekao da bismo bili ravnodušni prema tome da nam Srbija uvede sankcije. Naravno da bismo bili razočarani. Ali ako govorimo o principijelnom pristupu Rusije pitanjima koja su posebno važna za Srbiju, naš stav se nikad nije menjao. Ako je reč o glavnom problemu, KiM, postoji nekoliko elemenata: prvo, da rešenje treba da je u skladu s normama međunarodnog prava i Rezolucijom 1244. Mi smo svojevremeno podržali Briselske sporazuma, insistiramo i dalje da Brisel ispuni obaveze koje je preuzeo kao posrednik. U svakom rešenju mora da se realizuje obaveza kosovskih Albanaca da formiraju ZSO. I poslednji element, koji je uvek bio prisutan, poštovaćemo svaki dogovor koji bude postignut između Srbije i Kosova. Ta tri elementa su osnova naše pozicije. Istu poziciju zauzimamo i kad je reč o BiH: Rusija se zalaže za poštovanje Dejtona, ne zato što je taj sporazum vrh diplomatskog rada već zato što realno ocenjujemo stanje stvari u toj zemlji. Polazimo od toga da se budućnost te zemlje može garantovati ako se poštuju neotuđiva prava entiteta i državotvornih naroda. Nikakvi drugi projekti vezani za politički i socijalni inženjering neće dati rezultata i nose opasnost od nove eksplozijom nasilja na Balkanu. Mi smo zaintersovani za mir na Balkanu a uvereni smo da su pokušaji da se Balkan prevuče na ovu ili onu stranu apsolutno bez perspektive opet zato što se na Balkanu prepliću mnogi legitimni interesi, ne usled nekih postupaka država nego kao rezultat same istorije. Mirna budućnost Balkana nije vezana za priključenje nekom taboru nego upravo za korišćenje prednosti koje su vezane za prisustvo širokih istorijskih veza sa mnogim zemljama. U krajnjem ishodu, ako se nađe formula harominičnog spoja regionalnih i neregionalnih interesa to će biti garancija mira na Balkanu.Dodajuću još i ovo: kad na Zapadu uvode protiv nas sankcije oni faktički uvode sankcije protiv sebe. Svi znaju za tužno stanje u energetskom sektoru, čak i u sferi prehrambene bezbednosti. To je upravo rezultat sankcija koje su još više pogoršale situaciju ionako kritičnu kao posledica pandemije. A sada Zapad zbog toga pati. Zato je priključenje sankcijama, kažem teoretski, uvođenje sankcija protiv sebe. Mi polazimo od toga da svaka vlada koja se rukovodi nacionalnim interesima i ne popušta pred pritiskom neće vršiti takav politički harakiri.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija, rusija – politika, aleksandar gruško, analize i mišljenja, intervju
rusija, rusija – politika, aleksandar gruško, analize i mišljenja, intervju
EKSKLUZIVNO Aleksandar Gruško o detaljima posete Srbiji: Branite svoje interese, a to izluđuje Zapad
21:25 17.10.2022 (Osveženo: 09:33 18.10.2022) Ekskluzivno
Prednost srpsko-ruskih odnosa je u veoma čvrstim temeljima, uzajamnom poštovanju, samodovoljnosti i u tome što smo jedni drugima potrebni, plus to odgovara iskrenim dubokim težnjama oba naroda, kaže za Sputnjik zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško na kraju višednevne posete Srbiji.
Oni kojima ti odnosi smetaju pokušavaju da nezavisne zemlje slome preko kolena i odvuku ih u svoj tabor, smatra Gruško koji je uveren da svaka vlada koja se rukovodi nacionalnim interesima neće vršiti politički harakiri uvođenjem sankcija protiv Rusije.
Gruško je tokom posete Beogradu sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i sa ministrima spoljnih i unutrašnjih poslova Nikolom Selakovićem i Aleksandrom Vulinom
- Cilj moje posete bio je da obavimo konsultacije s rukovodstvom Srbije, s MIP Srbije. Veoma smo zahvalni predsedniku Vučiću koji nas je primio. Cilj je bio da uporedimo stavove u vezi sa širokim krugom međunarodnih problema, da razmotrimo planove dalje saradnje, u ekonomskoj, socijalnoj, kulturnoj i svim drugim sferama, a imajući u vidu neviđeni pritisak koji se vrši na Srbiju od strane EU. Razmatrali smo i rastuću napetost na KiM i u BiH. Imali smo i veliki program vezan za posetu kulturnih mesta koja povezuju ruski i srpski narod, a veoma je važna bila i poseta rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu gde smo se još jednom ubedili da je saradnja u oblasti vanrednih situacija i te kako potrebna i da centar postaje regionalni lider u toj oblasti. Ponosimo se time što on postaje sve popularniji i nameravamo da ga na svaki način razvijamo. Razgovarali smo i o tome da na Zapadu postoji mnogo spekulacija o nameni tog centra. Vlastitim očima ubedio sam da on ima isključivo mirnu i veoma traženu namenu. I kritičari koji sebi dozvoljavaju neprihvatljive izjave o tom centru bolje da ga posete i sami se uvere da je on formiran za dobrobit ljudi.
Hoće li i ovu vašu posetu na Zapadu doživeti kao provokaciju? Američki ambasador poručuje Srbiji da je “loše sedeti na ogradi između dobra i zla”.
- Ne komentarišemo šta o tome kažu Amerikanci jer rusko-srpski odnosi su dovoljno vredni sami za sebe i bez preuveličavanja mogu se oceniti ne samo kao faktor stabilnosti ne samo u regionu, nego i Evropi. A sve kritičare koji “sede na ogradi” i žele da prevuku Srbiju na svoju stranu treba pitati o odnosima prijateljstva Rusije sa Srbijom i drugim zemljama regiona koje se oslanjaju na stare tradicije i istoriju, a upravo zahvaljujući Rusiji su postale nezavisne države. Kome oni mogu da smetaju? Principijelna je stvar što se Rusija i Srbija druže ne protiv nekog nego se druže međusobno zato što to proističe iz srca ljudi. Zato je to što govore Hil i njemu slični ljudi koji su opsednuti geopolitikom, nastoje da obnove unipolarni svet i da, zapodenuvši hibridni rat protiv Rusije - a sad je to proksi rat u Ukrajini jer NATO se tamo već direktno meša u taj sukob - pokušaj da slepe koaliciju i bukvalno slome preko kolena druge nezavisne zemlje, nastojeći da ih liše suvereniteta i uvuku u svoj tabor. Ta politika izaziva najdublje negodovanje i osuđena je na propast iz mnogih razloga. Jedan je to što je svet postao multipolarni. Više realno neće biti Paks Amerikane, ne zato što mi to hoćemo ili nećemo, što se borimo ili ne protiv toga, već zato što se svet promenio.
Kad je reč o ukrajinskoj krizi, mnogi se nude da posreduju između Moskve i Kijeva. Može li i Srbija da pomogne kao jedina neutralna zemlja u Evropi?
- Pitanje posredovanja je drugostepeno. I predsednik Vladimir Putin je rekao da je potrebna platforma, kad je odgovarao na pitanje hoće li biti susreta s Bajdenom i rekao da neće. Veoma pozitivnu ulogu je odigrao predsednik Belorusije Lukašenko jer su prvi kontakti (Kijeva I Moskve) počeli upravo na teritoriji Belorusije. Zatim se uključio I predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan i počeli su već dosta predmetni razgovori u Istambulu. Štaviše, potpisan je dokument u kom su izneti principi rešenja onako kako su formulisani od strane Ruske Federacije. Ali kasnije su pokrovitelji Kijeva izvršili na njega pritisak, delegacija je faktički isparila, a znamo da je Zelenski koji beskrajno priča o miru sam potpisao ukaz o tome da neće da ulazi u pregovore s Vladimirom Putinom. Istina, već sutradan je objavio da Rusija neće da pregovara. Mi smo uvek polazili od toga da su pregovori neophodni, najzad, svaki rat se završava mirom, a o miru se treba dogovarati. Ali, na žalost, ukrajinska strana neće ili ne može da ulazi u pregovore. Zapad je namerio da vodi rat do poslednjeg ukrajinskog vojnika i u toj borbi koju je zapodenuo protiv Rusije mnogo pre 24. februara i mnogo pre 2014. godine oni koriste Ukrajinu kao potrošni material. Zato, čim i ako ukrajinska strana bude spremna da vodi pregovore – a što više odugovlači to će uslovi biti gori - možda bi bilo korisno i neko posredovanje.
Znate da Srbiju pritiskaju sa Zapada da uvede sankcije Rusiji. Šta mislite, zašto toliko insistiraju na tome kad znamo da Rusiji to ne bi nanelo nikakvu štetu?
- To je pitanje nekakve kolektivne solidarnosti, da se navodno pokaže Rusiji jedinstvo čitavog sveta. Ali ako pogledamo geografiju kontakata i predstojeće zasedanje G20, i sasvim nedavno održane konferencije Organizacije o merama poverenja u Aziji, samit ZND, susret Rusije i zemalja Centralne Azije, plus, na redu su za posetu Moskvi i afričke zemlje, razvijamo veze sa Latinskom Amerikom, balkanskim zemljama, a i Srbija je jedan od naših partnera, to bukvalno izluđuje Zapad. Čine sve da bi apsolutno neprincipijelnim i neprihvaljivim pritiskom pridobili nekog na svoju stranu. Tu nema nikakve racionalne politike već samo želja da se kazni Srbija za neposlušnost i za njenu principijelnu poziciju, za to što Srbija brani svoje nacionalne interese.
Već su prešli granicu jer sankcije protiv Rusije su nelegitimne. Prema različitim ocenama, uvedeno ih je oko 90.000 ali sad uvode protiv nas sankcije na takav način da neposredno kazne i Srbiju – oduzimaju joj pristup ruskoj nafti i rade razne druge stvari koje ne služe na čast tom „demokratskom Zapadu“ koji sve vreme govori o poretku zasnovanom na pravilima, a sam svojim postupcima gazi međunarodno pravo. Jer to što se radi prema Srbiji ne samo da je amoralno već je u suprotnosti s međunarodnim pravom. Taj pritisak je, naglasiću još jednom, apsolutno neprincipijelan i neprihvatljiv, tako se u civilizovanom društvu ne vode međudržavni poslovi.
U delu javnosti u Srbiji, međutim, postoji takav narativ: čak i da uvedemo sankcije, Rusija treba da nas razume da nismo mogli drukčije. Da li bi Rusija to mogla da shvati i štiti i dalje srpske interese?
- Bio bih neiskren ako bih rekao da bismo bili ravnodušni prema tome da nam Srbija uvede sankcije. Naravno da bismo bili razočarani. Ali ako govorimo o principijelnom pristupu Rusije pitanjima koja su posebno važna za Srbiju, naš stav se nikad nije menjao. Ako je reč o glavnom problemu, KiM, postoji nekoliko elemenata: prvo, da rešenje treba da je u skladu s normama međunarodnog prava i Rezolucijom 1244. Mi smo svojevremeno podržali Briselske sporazuma, insistiramo i dalje da Brisel ispuni obaveze koje je preuzeo kao posrednik. U svakom rešenju mora da se realizuje obaveza kosovskih Albanaca da formiraju ZSO. I poslednji element, koji je uvek bio prisutan, poštovaćemo svaki dogovor koji bude postignut između Srbije i Kosova. Ta tri elementa su osnova naše pozicije. Istu poziciju zauzimamo i kad je reč o BiH: Rusija se zalaže za poštovanje Dejtona, ne zato što je taj sporazum vrh diplomatskog rada već zato što realno ocenjujemo stanje stvari u toj zemlji. Polazimo od toga da se budućnost te zemlje može garantovati ako se poštuju neotuđiva prava entiteta i državotvornih naroda. Nikakvi drugi projekti vezani za politički i socijalni inženjering neće dati rezultata i nose opasnost od nove eksplozijom nasilja na Balkanu. Mi smo zaintersovani za mir na Balkanu a uvereni smo da su pokušaji da se Balkan prevuče na ovu ili onu stranu apsolutno bez perspektive opet zato što se na Balkanu prepliću mnogi legitimni interesi, ne usled nekih postupaka država nego kao rezultat same istorije. Mirna budućnost Balkana nije vezana za priključenje nekom taboru nego upravo za korišćenje prednosti koje su vezane za prisustvo širokih istorijskih veza sa mnogim zemljama. U krajnjem ishodu, ako se nađe formula harominičnog spoja regionalnih i neregionalnih interesa to će biti garancija mira na Balkanu.
Dodajuću još i ovo: kad na Zapadu uvode protiv nas sankcije oni faktički uvode sankcije protiv sebe. Svi znaju za tužno stanje u energetskom sektoru, čak i u sferi prehrambene bezbednosti. To je upravo rezultat sankcija koje su još više pogoršale situaciju ionako kritičnu kao posledica pandemije. A sada Zapad zbog toga pati. Zato je priključenje sankcijama, kažem teoretski, uvođenje sankcija protiv sebe. Mi polazimo od toga da svaka vlada koja se rukovodi nacionalnim interesima i ne popušta pred pritiskom neće vršiti takav politički harakiri.
